Jo blamage
Evo mene u apoteci. Cura je otišla iza po ljekariju.
Gledam one puste škatulice, kad me netko «pomazi» po ramenu…, moj prika Marko. Cura se vratila, pa mu se javi.
- E, dobar dan barba Marko, jeli vam se žuri.- Nakašlje se Marko, pa će:
- Bog susida, nisam ni znao da si ti jutros, ma, ja onako, samo ti radi, ma vidi, zaboravio sam novčanik, moram se vratit doma.-
- Ne morate barba Marko, daćete kad dođemo doma, ja ću za vas platit.-
- Ma diš se vraćat, prika, dobro ti mala kaže, evo ja ću platit, neš ti, ae ne žuri se i tako se vidimo samo u apoteci i na sprovodima.- Zadržim ga za ruku.
- Recite, barba Marko, što vama treba?-
- Ma, cc, ….jedan bombonić, onako da se nađe.-
- Za grlo, oćete ove biljne.-
- Ne te,…one druge…-
- Ove što pale.-
- C, biće nema onih, drugi ću put, nema veze.-
Meškolji se Markiša, i zeru je ka dobio boju , čini se da mu je neugodno, okrenuo se da ode, pa mu ja priskočim u pomoć.-
- Aha, ti oćeš one bombone, muške.-
- E, khm, e, ne treba to meni, no onako.-
- A, koju ćete, barba Marko, viagru ili levitru.-
- Khm, a, daj mi onu prvu.-
- Koju, od pedeset ili od sto.-
- Khm, a daj onu od pedeset.-
- Od pedeset, dajte mi recept.-
- A, nemam recept, može li bez,… kad se plaća.-
- Ne smijem ovako dati, barba Marko, ma kad vas znam, evo učinit ću, sto kuna, barba Marko.-
- Khm, evo, prika će platit, hee.-
Bemti, sad je mene kašalj uvatio, đavlu i jezik.
Jo blamage. Što ne daju neko drugo ime otim tabletama da ljudima nije neugodno.
|
