|
Pegula a ne pegla
- Nećeš mi reći da je…..-
- A, neeću kad znaaš.-
- Prika, pa ona je starija od tvoje babe. A, bome, baba ti je ljepša od nje, što je je.-
- Aa, sstarija jje zeru, a mma je ova ljeepša za preko a mmmiiiiljun dolara.-
Meni se obisila vilica, nisam znao što ću mu reći. A, zaljubljenom čoviku zaludu je išta zborit. Pristao sam na kumstvo, a kome ću ako ne njemu. Onda smo malo pričali o toj velikoj ljubavi.
- Onda se možemo zvati kumpare, eli tako.-
- Aaha, a kuumpare, ae u zdravlje.-
- Ma, onda i spavate skupa, a eli paziš da je jako ne stisneš ili prodrmaš, ne daj Bože, da joj ne poispadaju djelovi.-
- Uuuto ti. Prvo, oona mi a ne da, da spaavam dok sam kod nje, a kad mi se ssspava onda iiidem u svooju sobu.-
- Kako ste počeli, esi ti navalio na nju? Daj malo ispričaj, kumpare.-
- Aa laako, aa zvala me, ja taaman s peeegulom sreeđivao roobu……-
- Peglao, pegla se reče. –
- A, ii ona mee ispravlja, a peegula je oona smoola ššto je meeće na oobraz. Aaa jeeeste pametni….Rekoh, zvaala me da je izmaaasiram, jaa došo. Oona goola pootrbuške a leži, uzeo ja oone mašćiine i maažem po leeđima, a oona meeni, ajde maalo niiže, još niže..., a ja, niiže, a veli ona, eevo ti oovaj čepić paa mi stavi, i naatrtila se. Aa, pitam jaa, eeli u ruupicu illi u taakujin? Aa, kaaže oona, - Tamo ide nešto drugo, mali. A skiini se i ti, laakše ti je raadit. I jaa se skinuuo, a onaa me gleeda pa veeli. – Mali,imaš liipi bokunić, ajde meee malo iznutra iizmasiraj. I, eeto ti, na.-
- I prihvatila?-
- Pprivatila objenoške, daa kuće.-
- Ma, je, ali je stara, kumpare, stara.-
- Aa, neeću je kuvat skuupusom, neeka je, 'ebe mi se.-
I, tako se oni vjenčaju, prvo kod maričara, a onda i u crkvu. U crkvi je zamalo izbila svađa. Kad je svećenik pitao, zna li neko zašto se ovo dvoje ne bi smjelo vjenčati, neka kaže sad, ili neka zauvjek šuti. Mate, i ako nije bio pozvan, ljutitim glasom reče:
- Ja znam.To je sotona, i triba je potirat iz našeg mista. Naši momci tribaju produžit našu lozu, imati dicu, a ova štriga to ne može, spalit je triba, enti…….-
Onda ga dvoje uvate pod ruku i odvuču vani. Dama je mirno gledala, a Špiro je reko:
- E, ooovo tii niije treebalo.-
Svršilo je i to. Žene su se krstile, mrmljale, klele, smijali se, a Špirov ćaća je pred svima reka da ga se odriče, i da on više nije njegov sin.
I tako su gospođa Katarina i Špiro, živili dugo i sretno, skoro dvije godine!!
|
