|
Odrastanje 1
Kako su bili popularni plesnjaci subotom, i mi smo imali želju ići, ali tek zašli u pubertet, pa su nas stariji tjerali. Nisu nam dali da budemo u njihovom društvu.Tako je to bilo.
A, slušali smo, i pili njihove priče ka spužva. Tako smo čuli i riječ «goldun», onda sam pitao što je to, a oni meni:
- Pitaj sestru, ona će ti kazat.-
Ja, naivno, pitao. Veli ona da ne zna, pa će pitati mater. Pita ona mater, a mati izbečila oči, pa udri po njoj. Tako smo saznali da je to nešto «sramotno».
I ne daju da idemo s njima, nabiju nam nogu u guzicu i potiraju, nas. A, Špiro se naljutio.
Za vratiti se s plesnjaka, mora se proći pored groblja, koje je udaljeno od puta dvaest metara. S druge strane puta, nalazi se neka jama, koja ima hodnika oko sto metara. Ali sami ulaz je obrastao kupinom i ukopan.
Kad se tuda prolazilo, ubrzao bi se korak i utihnule bi riječi, bilo je svima trta…
Spremili mi, tikvu vodenjaku, napravili otvore za oči, nos i usta, stavili unutra svijeću, i, u jamu.
I nama je bila trta, ali Špiro je bio hrabar, a onda i ja uz njega. Kad je dišpet po srijedi, nema toga što se ne može otrpit.
Smjestimo se mi ispod one kupine, upalimo sviću u tikvi ( trznuli se i mi kad smo je ugledali upaljenu) i podignemo ja na štapu. Čekamo…. Okolo ponoći, evo ih.
Čuju se lovačke priče,… svi zadovoljni,… sve cure pojebane,… svi sretni. Ma, kad su uočili svitlo, utihnu.
Muk… Što je sad?
-Da nisu umrli od straha.- Ne čuje se ni disanje.
Mi čekamo, gledamo prema gore, jer oni nas ne mogu vidjeti od kupine, a, bome ni mi njih.
I u toj tišini, i isčekivanju, najednom, kiša. Odakle kiša? 'Benti kišu, pokvarit će nam zabavu. Glava mokra, cidi se iza vrata, divota.
- Jebbm, - Stavio mi je šaku na usta da ne beštimam.
- Muči, nesmiju znati da smo mi.- Prozborio je…. Ma.
- A, jeli to ima nekoga dolje.-
- Nema nikoga.- Izletilo mi, Špiro stisnuo usta, puše kroz zube.
- A, dobro je da nema, jer smo vas mogli popišat. Hahaha.-
|
