fra gavun

Pismo srcu

Nije se razišla magla
i stao sam na obli kamen,
stakleni je, ali je zid,
i nagnao me da stanem.

Ne mogu uhvatit dugu,
ne mogu, ne tuci više,
kakvu olovku imaš
da tako snažno piše.

A još se polja zlate
u tonu njene kose,
i oči boje salate
sa kapljicama rose.

Znam, znam, rad bi imati
to lice i vedru dušu,
ali smo nemoćni i mali
njoj jaki vjetrovi pušu.

Priznali smo poraz,
ako već moraš, vikni,
okreni novu stranicu,
okreni, ili pukni.

Petar.