|
Svaka obitelj ima svoj način prehrane. Neki kuhaju svakodnevno, neki samo preko vikenda, neki se uglavnom hrane po restoranima, fast-foodima itd.
Kod nas se kuha svaki dan. a spravlja uglavnom mediteransko/kontinentalna hrana (tradicionalna) prvenstveno po želji muškog dijela domaćinstva. Ja sam pak sklonija egzotičnim receptima i jelima ali od kada sam sa mužićem je najegzotičnije jelo bio kus-kus  .
Odmak od tradicionalnog ide najčešće u francusku  i po novom (od kad smo bili tamo) portugalsku kuhinju  .
Jedemo dosta ribe koju priprema isključivo mužić. Ja za to jednostavno nemam ruku, a ni ne pada mi na kraj pameti kraj kuhara, Dalmatinca, spravljati ribu, on to ipak radi puno, puno bolje.
Bakalar u svim oblicima radi vrhunski, a najnoviji mu je uspjeh svježi bakalar na portugalski i uštipci od bakalara (bolji hladni nego topli). Jednom sam ga se u petom mjesecu trudnoće tako najela, da sam zalegla na krevet ko nasukani kit i ležala kraj otvorenog prozora iako je vani bilo oko -5  .
Izvrsno radi i salatu od hobotnice i škarpinu pečenu u pećnici sa krumpirima na lovorovom listu, prelivenu pivom.
Trošimo dosta maslinovog ulja, kojem prije nisam htjela ni prismrditi  , stvarno mi nije bilo fino, a sada uglavnom kuham na njemu. Više mi ne smrdi, vjerojatno zato što nabavljamo od njegovih rođaka sa Korčule. Salatu ipak još uvijek jedem sa običnim suncokretovim ili bućinim uljem.
U solo životu sam jela dosta povrća , piletine, riže, tjestenine i koristila puno istočnjačkih začina.
U jednoj sam fazi završila tečaj makrobiotike i jela uglavnom tu vrstu hrane što mi je tada godilo organizmu, cca 3 mjeseca. Mislim da bi povremeno bilo dobro otići u te vode, čisto da se organizam malo rastereti.
Da to predložim doma, odgovor bi bio „Ma da, najvažnije se u životu dobro najesti. Nema bolje od pohanog piceka ili pečene race s mlincima“ Toliko o tome  
.
Naravno da se uvažavaju i moje NE.namirnice, a toga ima poprilično; janjetina, jaretina, fileki, razne žlundre tipa bubrezi, plućica i tome slično, hladetina (to mu napravi mama jednom godišnje),a ni puževe ne bih jela. Ima još jela koja mi nisu omiljena ali ih pojedem.
U kuhanju sam otišla u tradicionalne vode ali zato u desertima imam apsolutno otvorene ruke za sva moguća isprobavanja svega novoga. Tu se nikad ne kaže da se to ne bi jelo, dapače, samo nek' ima slatkog doma .
A kakav otac takav sin, pa sam morala posakrivati sve slatkiše, jer inače se dečko stalno pentra na stolac i otvara ladicu gdje mu stoje čokoladice (bake kupuju) ili stoji ispred frižidera i viče „bongo, bongo“ (puding , sad je skriven u kutiji među grincajgom).
Da ne bi sve postalo previše predvidljivo naum mi je barem jednom tjedno skuhati neko novo jelo. Iako (osim ako nisam na godišnjem ili bolovanju) ja uglavnom kuham vikendom, pa bi to mogli postati vikend-eksperimenti.
|