ariel

Ponekad mislim da se ljudi koji rade reklame uopće ne trude. Copy/Paste metoda snimanja reklama njihov je glavni način rada. Već svi znaju kako će završiti reklama za deterdžente. Netko ili nešto se uprlja i onda magično sredstvo za čišćenje spašava dan i živote nevinih. Može li itko zamisliti drugačiju reklamu...
Npr. majka i njena prijateljica razgovaraju i odjednom dođe njen uprljani sin koji ili mora puno učiti ili se je zasr'o igrajući nogomet u blatu.

Mama (sa smješkom na licu): "O, ne!"

Njena prijateljica (zaprepaštena kao da gleda truplo mačke mrtve tri tjedna): "To nećeš moći oprati. Ta majica je izgubljena za vjeke vjekova. Idem po kantu za smeće."
Mama (s još većim smiješkom): "Ma, ne! (odjednom od nekuda izvuče deterdžent i gurne ga pod nos prijateljici) Oprat ćemo ju novim Arielom!"

Njena prijateljica (sa stravom na licu): "Otkud si izvukla taj detedžent (gleda majci iza leđa)... ovaj... NOVI ARIEL!"

Majka: "DA! Pere učinkovito i čuva tkaninu!"

Njena prijateljica (zaprepašteno): "Nemoj mi reći!... Čekaj malo... Nisu li to isto rekli i za prošlu verziju Ariela?"

Mama (sa sumnjom na licu): "Errr... Ovaj... Pa lagali su. Ova verzija Ariela je bolja. Ona prošla nije ništa prala. Ova je bolja... definitivno bolja. Vjeruj mi. I čak ima nekakve zelene mrvice."

Njena prijateljica (zamišljeno): "Hmm... Dobro ajmo oprat' tu majicu. (odšeću do novog stroja za pranje rublja i majka ubaci majicu u... onu rupu, ubaci malo Ariela i uključi stroj) Čekaj malo! Zar ćeš oprati samo tu majicu? Nije li to trošenje struje, vode i vrijednog vremena?"

Majka: "Pa zapravo, je! Ali to radim samo kad pokazujem prijateljicama kao novi Ariel čisti bijelo rublje.. čak i na niskim temperaturama!"

Njena prijateljica: "A-ha. A to često radiš?"

Majka: "...da. Ali jesi li čula za novu nagradnu igru Faks-Helizim-Uber-Hidro-Mega-Aktiv?"

Njena prijateljica: "Ne. Reci mi sve o toj novoj nagradnoj igri Faks-Helizim-Uber-Hidro-Mega-Aktiv."

Iritantni klinjo: "Mamice moram puno učiti!"

Majka: "Ajde, mali ne seri! Vidiš da perem rublje! (iritantni klinjo odlazi) Di smo stali?"

Njena prijateljica: "Nisi li malo bezobrazna prema njemu?"

Majka: "Ma ne. Stalno tako dolazi i pita nešto pa mu moram prat' robu."

Njena prijateljica: "Dobro."

Iritantni klinjo: "Mamice, vidi što sam donio! (u ruci nosi prljavog štakora) Jednostavno sam ga morao donijeti. Pratio me cijelim putem kući!

Mama. "Sjajno, bar imaš nešto za večeru. A sad odjebi!" (zapali cigaretu)

Iritantni klinjo: "M-m-molim?"

Mama. "Ti to meni pregovaraš? Nemoj da ti moram oprati usta novim Arielom, koji čisti čak i tvrdokorne mrlje!"

Iritantni klinjo: "M-m-molim?"

Mama: "S kojeg si ti planeta?"

Iritantni klinjo: "M-m-molim?"

Mama: "Molim nije nijedan planet za koji sam ja čula! Govore li hrvatski na Molimu?"

Iritantni klinjo: "M-m-molim?"

Mama: "Hrvatski, seronjo! Govoriš li hrvatski?"

Iritantni klinjo: "M-m-molim?"

Majka: "MOLIM!!! Ajde reci "molim" još jednom! Izazivam te, duplo te izazivam, seronjo! Reci "molim" još jedan jebeni put!"

Iritantni klinjo: "Molim još jedan jebeni put."

Mama (prijateljici): "Vidiš ti kakva ja sranja moram trpiti svaki dan!" (zgrabi sina za facu i strese mu malo praška u usta i pošalje ga van)

Njena prijateljica (zaprepaštena): "... Ej, majica je gotova."

Mama (izvlačeći majicu iz stroja): "Vidiš! Novi Ariel ti opere, osuši i izglača majicu. Onda hoćeš li isprobati novi Ariel?"

Njena prijateljica: "Da. I onda ću ga zaljepiti za leđa, tako ako me netko pita za deterdžent mogu mu ga odmah pokazati. Usput ću zaljepiti i Perwoll kad budem išla igrat' odbojku."

Majka: "Tako treba!"

Loše animirani lisac: "NE! Nemoj kupiti novi Ariel! Kupi novi Rex! On je jeftiniji, a pere kristalno čisto! Pogledajmo ovu animaciju koja će svakog uvjeriti da Rex pere bolje od "običnih" deterdženata!" (crvene i plave molekule napadaju prljavštinu koja shvati da nema šanse pa se odvaja od tkanine koja je sad perfektno bijela)

Loše animirani lisac: "Vidite! Novi Rex čisti bolje i jeftiniji je! To je lukav način pranja!"

Majka: "Nestani, ti mala beštijo! Zar nemaš kakve kokoši da kolješ? (lisac pobjegne) Joj! Nisam ti pokazala svoju animaciju! Sad ću ti ju pustiti."

Njena prijateljica: "Ne treba... Je li to bio... animirani lisac?"

Majka: "Huh?... A, da. Inače dolazi sa svojim frendom animiranim omekšivačem rublja. A ponekad je s njima dobri duh iz veš-mašine. Taj telac mi je već razbio tri pegle. Ali barem mi sin ima nekoga s kim će se igrati, kad je već tako jebeno naporan. Zar ih kod tebe nema?"

Njena prijateljica: "N-n-ne."

Majka: "Joj! Kod mene stalno vise. A na večer me pokriva nekakav prokleto jezivi plišani medo Čokolino ili Kokolino. A tek kad farbam kosu stalno mi se pojavljuje neki tip u ogledalu..."

Njena prijateljica: "Čuj, moram ić'." (otrči)

Majka: "Ne zaboravi novi Ariel. Pere dubinski čisto."


P.S.
Iako je u tekstu Rex optužen da kolje kokoši to se ne odnosi na sve pripadnike lisičje vrste. Sigurna sam da većina lisica i lisaca živi normalnim životom i da ne provodi noći nasilno prekidajući živote domaće peradi. Ispričavam se svim uvrijeđenim strankama.

by Nephrite

pahuljica

Pahuljica mala
u tvoje oko je pala.

Provukla se kroz trepavice
jer htjela ti je taknut lice.

Htjela je biti lijepa
za tvoje tamne zjenice.

I pahuljica mala
na trenutak je stala.

Bijela u haljinici od kristala
pred tvojim okom je zablistala
da ti uljepša dan.

Ali, potonula je u tvom oku
u toplinu neslućenu, duboku.
Plesala je san.

U oku tvom
našla je svoj dom.

Htjela je biti zauvijek samo tvoja
dok se topila u sjaju duginih boja.

Dotakla je u zjenici svoj odraz
i kao suza kliznula niz tvoj obraz.

Na toplim usnama još je trag poljupca ostavila,
a tad prozirna kao kiša u zemlju udarila.
I nevidljiva je nestala, sa sivim se sledila.

Jer jedna kap vode već se slila na tvoj dlan.
Već je tamo bila, moleći za sunčan dan.

Nije znala ta pahulja mala
da je baš u tvoje oko pala
i da će s tvog lijepog lica
pasti kao kapljica.

Jedna mala pahuljica
htjela je biti Snjeguljica
u tvom srcu.
Samo je za tebe htjela
biti zauvijek lijepa i bijela.

Dala je sve svoje
za tople oči tvoje.
Snježni život svoj
da vidi osmijeh tvoj.

ODI NA ALDUMAŠ

Kad čovek počme pit rakije najprije postane majmun, onda postane tigar, i na kraju postane krmača. Kad postane majmun kad je počeo pit, onda i šale, i ovo i ono, i zapevat…Kad se napije dobro onda šta…onda bi neku pravdu tero-tigar, ljut, a kad se preždere onda legne di bilo u blato, to je ko krmača, to je tako…

Bilo je nekada više rakijaša, jel nije bilo piva, nije bilo ti koekakvi sokova i nečeg, bilo je vina i rakije ko u svatovima, pa štogod piješ moraš se opit. A danas dođe se u svatove pa se gasi žeđ sa sokovima, sa mineralnom, sa pivom…ili šta ti ja znam, tako da je bilo više rakijaša. Pogotovo danas kad vozači nesmu pit, u našoj dvorani di se održavaju svatovi, tamo bude stotinjak avtova, znači stotinjak ljudi ne kuša piće. A mi dok smo s konjima išli u svatove, s kolima, ponapija se da ne vidi konje više, prid jutro dođe kući pijan, nit mu ko stavljo nit mu ko branio, a pilo se samo vino i rakija…Uglavnom se pila rakija, u našim krajevima je bilo malo vinaroša zato što kod nas nema vinograda, već usadi di koju šljivu, peklo se i od koječeg drugog. Mi smo morali vino kupit. Kad sam ja bio dete, ja se sećam, moj otac, moj ded po mami otac, to se išlo pred kirbaj kupovat vino u Vukovar, tamo u Srem, pa se oni skomune, idu s kolim sa konjima, pa kupe za 10-15 svojih prijatelja, rodbine i tako, jel kod nas vina nije bilo, bilo je u selu dva, tri vinograda i to ona delivara kako mi kažemo hibridna loza. Ja znam kao momak, ja sam se deset godina mislio ženit, pa promakne, išo sam u Bapsku po grožđe par godina i kupim grožđe, donesem, napravimo vino, uredimo, jesen prođe, ko ona pesma, ja se ne oženim, vino se popilo, idemo dalje…

Svi smo mi rakijaši koji volimo pit rakije, neki manje, neki više, ima ljudi koji kažu ja ne pijem rakije, ja ju ne trebam, al to su retki kod nas, retki…Na primer svinjokolje kod nas, to rakija se, rakija…svi su se nasisali rakije. A ovi što su malo više teli popit to su pijanci. I ždere su ih zvali…
Kod mene dolazi i doktora u kuću, imam prijatelja i doktora i nijedan neće prepisat recept da pijemo rakije, ali kažu da je rakiju umjereno zdravo piti. Ja sam imao rođaka u Oseku je on u institutu bio, njegove su kolege bili doktori i tako, on je redovito, al to moraš biti umjeren, redovito prije svakog jela štamplić rakije, a ne dva, tri, prije svakog jela čiste, prave rakije koju i ja imam. I ja sam taj. Naprimer ja ujutru i u podne osobito sad kako je traktor i vozit ne smem pit, ne znaš kud ćeš morat ić, onda pridveče kad se namirivat počme i tako ja sebi onda izvadim rakije i pijem. E onda kad sam ja popijo to svoje koje sam mislio, taman mi dođe neki prijatelj neko de, onda šnjim onda mi bude malo više. Šta je, za mene je pola deci kasćemo, ja pola deci mogu celo veče malo liskat, u vr glave deci rakije, jel i to uveče, svaki dan i doktori kažu da je to zdravo za cirkulaciju krvi…
Med se dodavao u rakiju di će bit više žena naprimer, bude krštenje i tako nešta u kući da se slavi, tu se medovača rakija točila inače baje nisu pili medovaču: De ti meni one iz cmrka, iz teglice što ti izvučeš, kaže, daj…

A da bi rakija bila ladna držimo je u podrumu, u podrumu u rastovim, ali pretežno jasenovim buradima. I dudovim. Samo ne sme, ako je novije bure bit dugo u njemu. Evo i to ću ti kasti, tu smo u selu, onda blagoslov kuća, išo sam godinama sa svećenikom na blagoslov kuća, tak da nema kuće u selu di nisam bio dva-tri put u kući. Pa pretežno svi bi nas počastili rakijom, di god dođeš e, pa lepa rakija, pa ovo, pa ono…Kad bi mi uzeli u svakoj kući, deset kuća mi bi gotovibili, jel tako, ne moš
to uzimat…Onda računam nako, znam već di bi smeo popit…

Ja ne pijem novu rakiju, kolko ja imam te rakije, kolko godina jel ne pijem novu rakiju, uvek imam stare do nove, jel ja pijem staru dok ova bar pet-šest meseci ne odleži, jel rakija bi trebala bit godinu dana da odleži…

Oni koji su baš išli gdjegod se pekla rakija su ti rakijaševići, mukteri, nabiguzice…On onjuška di kazan peče onda nađe neki razlog: Ej trebo bi te nešto! Odi vamo, a zna šta se peče. Odi ajde, šta je to što će on malo popit rakije, on je zato i došo!

Mi u nikom poslu kadgod nismo žurili kao danas, iako je danas sva mehanizacija, tehnika uznapredovalam, ali mi uvek trči pa trči, dok smo u ono vreme svi imali vremena, na primer, dolaze svatovi u familiju, komšiluku…Onda nije bilo svatova preko leta, svatovi su bili u jesen i u zimu, onda požuriš, znaš da ćeš biti vezan tim svatovima, požuriš posao onaj koji ti predstoji da središ i svatovi se tračili nekada sredom u Šokadiji uopće u ovom delu. Sredom tako da se nedilja ne dira. U ponedeljak počmu se svatovi tamo kupit ovo, ono, u subotu završava. Nedilja je svetinja bila, da se nedilja ne dira.
Ja sam uvek volio lepu, pravu rakiju od šljive…


Mom najdražem rakijaševiću,
dida Luki

slavonska šljivovica-mit ili stvarnost