Evo me doma… Bilo je lijepo, malo napetosti u medjuljudskim odnosima ali nista strasno. Bas mi je pasalo malo maknuti se iz Zagreba, nadam se da cu to uskoro ponoviti.

Isle smo frendica i ja s jos 7 frendova, stvarno mrak omjer. ;) Jeli janjetinu, uzivali u prirodi, malo tulumarili, nema se tu bas sto puno za pricati i pisati. Jedino me malo neka alergija muci, stalno kisem pa sam sva luda od toga. A moram i uciti, imam dosta posla za faks.


U cetvrtak sam imala neki kolokvij na faksu i taman idem prema ulazu, razmisljam si gdje cu sjesti i dal cu se izvuci jer nisam bas ucila kad li eto ti moje best frendice i odvali mi da je plavooki u bolnici. Molim?! A ona nema apsolutno nikakvih informacija, samo da nije bio na faksu, da je bio na operaciji, kao samo neki rutinski postupak, nema pojma zasto ni s cime je povezano. E usla sam na kolokvij sva zbunjena i mutava, nikak mi to nije sjelo, sto je on bas sad imo zavrsit u bolnici, a kaj da smo mi ipak isli kod njega na more, jel mu dobro, kvragu ja ne bih trebala razmisljat o njemu jer on ostaje isti prema meni bez obzira na zdravstveno stanje, ne?

Ugl, frendica mu je poslala neki sms pa je reko da je ok i da brzo ide doma i sve super.
A ja sam se s njim cula jucer, znam da sam prekrsila pravila iz proslog posta ali..
Prvo sam se raspitala kako je, a onda smo pricali o nama nesto i rekla sam mu sve sto me muci i sto mi ne valja, bas se onako nisam trudila to upakirat ni nista. Nije bas dobro proslo.. Tj on nece pricati sa mnom. A ja sam zakljucila da mu je svejedno. Tj valjda mu je krivo kao sto mu ja prigovaram ili sto vec ali on se uopce ne namjerava pomaknut ni milimetar s pozicije na kojoj je sada. Tako da je to to sad onda valjda. Ne samo u nekom mom imaginarnom postu na blogu, nego i zbilja- raskinuli smo to nase sto-god-da-je-bilo.
I sad idem dalje, onako kako sam napisala. Moram ga izbaciti iz svog sistema, nadam se da cu naci energije za to.