|
|
| < | rujan, 2007 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
I wanted to believe.....but they took it away.
¤I see innocence in them,they are special¤
¤Lara
¤Jelenko
¤Matea_MW
¤n.a.t.a.s.h.a
¤Words that can take you to some special pages¤
¤Chinese astrology
¤Gamespot
¤Net
¤Polyvore
¤Reality lapse
¤Rizla i Štrudla
¤Rm anime
¤Quzilla
When they returned there was nothing left but sorrow.
potaknuta čitanjem ostalih blogova i jednog određenog posta....došlo mi je da ja sama napišen jedan
naime.....
post koji sam čitala bio je vezan uz Boga...
znan....ima onih koji ne viruju i onih koji viruju....
al praktički svi virujemo u nešto....
i onda se pitam....
ja san vjernica...
misin tako san kršena i odgojena....
ali vjernik nije samo biti fizički nastrojen i kršten il šta ja znan.....
da budeš vjernik trebaš vjerovati...
a vjerovati u baš Njega....
danas to je jako teško......
blogovi koje čitam većinom su tipa....
i want death,blood all over me,i love pain....
i onda gledan....
pa Bože.....
zar smo stvarno danas tako daleko došli....?
jesmo li stvarno tako na rubu?
današnja mladež odlazi predaleko....
dopušta in se priviše....
rade šta oće....
pa misin ono....
dođe ti da staneš i porazmisliš....
jeli po riječima drugh čudnije kad neko kaže da se svi ljudi tribaju barem poštovat,a s time i sam sebe(riječi kršćana) ili nekog ADOLESCENTA kojemu je život ka ono "upropašten" i koji govori da jedva čeka smrt,da voli bol....itd...
i oni kršćane zovu "nenormalnima","fanaticima" i tko zna što još....
jeste li se ikad zamslili šta ustvari iko govori....?
Vjera je ono šta nas drži....
svakog čovjeka....
al ona vjera u Boga je nešto šta u današnje vrijeme je lako poljuljano!
ni ja sama ne znam u šta vjerujem....
u Boga jesam....
ili....
nekad sumnjam...
uvijek su tu sumnje....
ali želin jerovat u Njega....
željela bi imat čvrstu vjeru.....
ali ne ide to tako.....
zadovoljna san šta san kršćanka....
gledajući danas svijet...
to je rasulo....
i ponekad se zgadin gledajući televiziju čega sve ima....
jel vas ikad strah?
da će se sve to naplatit?
znate onu"sve se vraća sve se plaća"....
ja vjerujen da je naplata u onom drugom svijetu....
ali vi koji ne virujete.....
daj se zamislite....
porazmislite jedanput...
šta ako je istina sve u šta mi vjerujemo?
šta onda....
jer ja san se po par puta zamislila....
šta ako On ne postoji?
ja se to jesan zalmislila i priupitala...
a vi?
zamislite pakao i raj!
nezamislivo.....
vječnost u paklu
nema umiranja
....strah me uvati
bojin se.....
vječnost u boli....
to je ono šta današnja mladež želi.....
mogu samo reć....
sebi kao i svin ostalima moje dobi
sramimo se!
ogovaranja,laži,tuče,trovanje,ruganje.....
ako to mi radimo....
pa di smo došli....
mi koji smo nosioci budućnosti....
danas je biti u grijehu normalno....
samo ako kažeš da si kršćanin strahuješ za život da ti ne neprave ko zna šta.....
pa misin....
grozno....
jednostavno grozno...
i zgaržan se....
i bojin se.....
što će sutra bit sa čovječanstvom.....
jučer alfa sutra omega.....
i tih par milijardi godina samo bljesak u oku...
bljesak u oku vječnosti....
i više nas nema....
il smo gore il dolje....
nema povratka....
straši me....
i bojin se....
Angelus seppun
evo uvatila se pisat o pametinijin temama.....
škola je danas.ka i uvik.dižen se u šest sati,a dobro u šest i deset.pojeden ono čokoladno čudo mix-max.ja misin da se tako zove.obućen se.operen zubiće.mrzin ih jer su tako glupo žuti,bez obzira koliko pereš!!!(fala majko prirodo)vidin šest i četrdeset je.ups.moran žurit na stanicu.taman da ću izać kad:mater:oš ponit sa sebon đins jaketu,malo puše vani!ja:ma ne triba!mater:ma ajde uzmi je,kasnije se moš i pokrit s njon,ako bude padala kiša.ja:ma.........ne triba!mater:aj dobro,bok!ja:bok!izlazin.taman san na ulici,kad osjetin kap,po kap kiše.krasno!!!!!baš mi je to tribalo!nisan se tila vraćat.prezamorno!iden ja dalje niz ulicu.vitar pušika,kap po kap,po mon tjemenu.smeta,al ne puno.iden ja tako kad se kraj mene zaustavi auto.susid je.obratin svoj uvaženi pogled prema staklu auta.spušta se.susid:oću te ja povest?taman iden tamo.ja:ma ja van ne iden tamo na stanicu jugovinil,nego u naselje.susid:e pa iden i ja tamo.ja:a dobro,onda može.uđen u auto.već je bolje.susid:zašto nisi nosila kišobran?nevrime će!.ja:ma nisan znala da je kiša,tek kad san izašla.susid:pogle nebo šta se crni,nevrime će kasnije!ja:ah.....susid:a ja san mislia da ti još ideš tamo u gomilicu u školu!ja se nasmijen.ono baš krasno zar izgledan tako mlado!ja:ma nisan više.i eto taman stigli do nasuprot stanice.izlazin.Ja:a fala puno!bok!zatvaran vrata.susid produži dalje.čekan za prić cestu do stanice.na stanici dvi žene od čedrdesetak godina.stojin na sredini stanice.auto doša po jednu ženu,pa drugi po drugu.ostala sama na stanici.čudin se sama sebi i tišini.gledan lik dolazi do stanice.nekako mi je laknulo.ne znan zašto.ah....ma ne volin samoću.dogega se lik i sidne na zid pri kraj stanice.ja šetan gori-doli po sredini.iščekujem.okrenem se nadesno,ono koga vidim.mily.prija iz osnovne.gega se ona do stanice u svojoj sivoj tuti.mahnem joj.aj,dobro,nisan sama.nasmijem se.dođe do mene i zagrlimo se.(stvarno mi nije jasno zašto se uvik grlimo?)ona sidne ja ostajen stajat.polako dolaze i ostali.neki poznati,neki nepoznati.neki stari prijatelji iz drugih bivših razreda započnu priče s nama.pala je ćakula.ja i dalje stojim.iščekujem bus.u priči se spominje koncert.ah.nisan bila.nije mi se dalo.(linčina-rekle bi mi prije).i kada su se svi počeli ustajati primjetila sam onu crvenu rupčagu koja nas vodi do Splita.ka i uvik ulazi se na druga vrata.38 je.njome većina ide.ulazimo ja i mily.s vrata vidimo kapu(također priju iz osnovne)opet je palo grljenje.nas tri.lipo se sitit kako je prije bilo.na desno primjetim šimu(prijatelj iz osnovne).započne se i sa njime ćakula.malo smija.nas četvero.da,sada nas je četvero od bivših 25.25 veličanstvenih.kako bi rekla Dorja(prija iz srednje).i tako pričamo i smijemo se mi.svak svakoga nadjačava,niko nikoga ne sluša.ka i prije.tako je bilo ugodno bit u tom društvu.bez pritiska.bus ide,više skače nego šta vozi.prolazimo onin puten do Splita.uvatila bi koju sekundu da pogledam kroz prozor.nije bila gužva.fala bogu.heh.baš je ono,ugodno.stižemo na stanicu.izlazimo,nabijeni ko mravi.mily i kape se drže za ruke.a ja i šime NE!heheheh.i tako.pričamo malo.ja i šime.ono bzvz.one dvi stale kupit neča na trafici,a ja i on produžili.ni ne sićan se šta smo pričali.mislin da je tema bila srednja.da,mislin da je to to.pitala san ga jel mu fali razred.reka je da mu fali malo,ali ne puno.za razliku od mene.i čak se usudia reć da su mu ženske iz srednje bolje po zezanciji nego mi stare.a misin ono.namijala san se.minja se sve.i tako šetamo ja i on,te došetali do moje škole.pozdravili se,vjerojatno ćemo se sutra vidit.ulazin u svoju školu,koja izgleda ka dvorac.Hmmm.jesan van spomenila da iden u Klasičnu Nadbiskupijsku u Splitu?Pozdravljan portira.penjen se skalinama.Tišina.7:30 je.dolazin uvik među prvima.nema nikoga u holu.zatvorena ona plava vrata mog razreda.otvaran ih.obasje me blješstavost.a Bože,kad su otovorili sve prozore.U razredu Rea,Tomo,Martina i Ines.uobičajena rana ekipa.Jutro!-pozdravljan.
Tako je jutro završilo.Došla u razred i sve po normalnome.Nekako mi je još ono pinkicu čudno.znan prošla su dva ipo tjedna,al ono....to je ništa nasuprot 8 god.a jbg.ko je reka da će bit lako.laga je!psssss.15 godina uskoro.9.10. mogu reć da san među malđima u razredu.ono zamislite.ahhhh.ma di san ja skrenila?ah da prema Splitu.mrzin putovat.pogotovo 37 il 38.a da:
kad san se vraćala.neki dida sidija a ja stala iznad njega.ka prvo smrdia po duvanu(a ja ne podnosin taj miris ni dim),tako da san se gušila.ufff.je smrdilo.onda je još bilo zagušljivo.a gužva.a Bože.a ja stojin na nogama,koje mi otpadaju.a da o ramenima i ne pričan.ufff.i sada me bole.a u govna.i kada san izlazla pričepila me vrata.zamislite.!!!!!!!!!i tako san se i tu osramotila.Ma baš krasno!!Mrzin 37!!!!ide mi na živce.
ja misin da san sve rekla?
ma valjda.
ma svejedno pozdraff svima.
Angelus seppun
evo ovako
uvatila san vrimena da napišen nešto od ovih pet min šta iman
spava mi se
jedva gledan
iman podočnjake
sutra se rano ustajen
usto još iman ponovit latinski
ali eto mene pukla želja da se negdje iskalim
u ponediljak 3.9. počela škola
novi razred(opet san bekavica yeeeeey)
novi ljudi
nove profe
bus
a šta je staro?
ja
možda san poboljšala oblačenje
dala pramenove
ispravila hod
itd....
ali u duši san ostala ista
nisan onoliko osjećajna ka prije
al ipak....
oni djelići prošlosti ostaju
i tako jutro
ne da mi se ustajat
trčat na smrdljivi bus
vidit poznata lica
prolazit nepoznatim ulicama
ulazit u nepoznatu školu
sjest sa nepoznatim
pričat s njima
gledat nepoznat okoliš kroz prozor
istina još mi je čudno
sve je ono prenaporno
pre udaljeno
pre neodgovarajuće
trebam se trudit
pazit šta govorin
pazit šta radin
i dijelom ne bit ja
teško je ne imat nekog tko te poznaje kraj sebe
nego se povjeravat u prazno
naslijepo
ne znajući kakva je to osoba
zamara
pogotovo šta se tiče ekipica
ne idemo zajedno
umara me
mislila san da će bit lakše
ali nije
puuuuno je teže
moje prije su se već dosta uklopile
ali ja nisan
nekako je to za mene još daleko
odomor je najgori
svi smo odjeljeni
ne upoznajemo se
bolesno
jednostavno bolesno
i ljuti me to
tila bi sa svima pričat
a to se čini nemoguće
jbg.možda san sada sigurnija u sebe
nego prije
ali opet iman neki strah od nepoznatog
ali onda se tješim tako je svima
spava mi se
umorna san
čeka me naporan dan
ispravljat
upoznavat
istraživat
smijat se
i "glumit"
naporno je
zaista...................
