|
|
| < | ožujak, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
I wanted to believe.....but they took it away.
¤I see innocence in them,they are special¤
¤Lara
¤Jelenko
¤Matea_MW
¤n.a.t.a.s.h.a
¤Words that can take you to some special pages¤
¤Chinese astrology
¤Gamespot
¤Net
¤Polyvore
¤Reality lapse
¤Rizla i Štrudla
¤Rm anime
¤Quzilla
When they returned there was nothing left but sorrow.
ewo mene napokon....uff...uspila san nać vrimena da napišen post...sorry ljudi al san u zadnje vrime zaokupirana učenjem i rađenjem dizajnova....i naravno negdi se moran ispuvat pa evo dođoh ode.....=)...
prwo da van pokažen pismicu koju san JA napisala.....i tak...kad me uvatila inspirejšon...
Slomljena
suza za suzom meni je spas
to je jedino što me spašava da prebolim nas
ne želim se pitati gdje je pošlo po zlu
ali evo stojim tu
pitajući se to po stoti put
stjerana opet u onaj ljubavni kut.
da me vidiš sada
uprljana boli od usana tvojih
pitao bi se kada
sam učinio ovo čudovište što ovdje stoji
šutim u onom kutu bez zraka
opet kao i uvijk sama
nedam se pozivu koji spasio bi me od mraka
ali poziv ne dolazi,a koko mene tama.
želim ti reći da me pustiš da dišem
ali nemam snage ni riječi izgovoriti
i sada evo beznadno pišem
pjesme koje nikad nećeš pročitati
glasa još tvoga nema
a oko mene je tama
mojim mislima jedina si tema
a ja,kao i uvijek,sama.
suze su mi postala navika
šutnju sam u zavjet pretvorila
postala sam kao ranjiva stabljika
za koju nitko i ne zna da je postojala
i gubim se u svemiru misli
i postajem blijedilo u tami
dani su postali svi isti
a ti sol na bolnoj rani.
ovo nije moja situacija.....mžda je nečija diljem svijeta....želim mu/joj sve dobro
i eto ljudi.....ne znam više šta napisat...nisan u depri..nisan ni sritna....nego jednostavno prisutna....negdi...u paralelnom svemiru.....=) (koja san ja slučajevka)
sjedim.di??na balkonu.na ovratnicama onih starih drvenih vrata.šćućurena sam.ali nije hladno.naprotiv toplo je.ugodno.osjetim onaj neprimjeti mali povjetarac u kosi.vidim ga i u stvarima oko sebe.u krošnji.u običnom koncu zavezanom za stup.sunce zalazi.ali je još gore.nema boja.samo nebo i on.čujem onaj zvuk ptica koji sam kroz ovu zimu dugo priželjkivala.sitni,mali ali ugodni pjev.pokoja se i usudi poletjeti,ptičica pa mi se pogled na trenutak vine sa njome.sve je oko mene optimistično.i ja sam.dugo sam danas sjedila tako.baš mi je nedostajalo.ono nešto.ono što će me učiniti optimističnom.to mi je nedostajalo.ne puno.samo taj jedan trenutak u kojem sam okružena prirodom.i tada pomislin.lipo je.ne bi željela otić.i nisam.duhom nisam.sada ću se i u onim kišnim danima osijećat optimistično,jer će onaj mali kutak uvijek biti samnom.baš tu u srcu.ljudi bi rekli ova nije normalna.čemu ona pridaje važnosti.baš tome.danas ljudi nemaju vremena za sebe,za prirodu.to me baš ražalosti.na šta smo došli.ali nikad nije kasno.evo ja npr.uživam u ovim trenutcima mladosti kada imam vremena 1h provesti u prirodi.kada imam vremena za sebe.rekla sam sama sebi dosta mi je one mračne zagušljive sobe u kojoj san provela zimu.sritna sam.ne,nemogu reći da sam sritna,nego zadovoljna.donekle.nije mi sve u životu kako bi htjela,al san se pomirila s time da neće nikad ni bit.sada uživam.sama.ali uživam.ja i priroda.i iako san bolesna,užasno bolesna,prilađena,ne mogu disat,glava me boli,al san svejedno optimistična.eto optimistična.jednostavno ljudi više neman ni snage ni želje za pisanjem onih srceparajućih postova.nekako su misli otišle.možda sa zimom,ne znan al ih nema.ponekad se jave onako da znam da me nisu u potpunosti napustile.ali,ne stanuju više u mojoj glavi.ne nedostaju mi,ali ipak jesu.ne znan.smijen se sama sebi što san sve proživila u 2006.koliko san se osramotila,ponizila,ali i to je život.i idem dalje.ponekad se osvrnem da se nasmijem,ali se ne zadržavam,kao prije.što je bilo,bilo je.prošlost je prošlost i ništa više.i ja sam ja i ništa više.ni manje ni više.ja.i ja sada polako dovršavam ovaj post.ne znam zašto,jednostavno.gotov je.post naravno.
im sick of everyone around
their atittude
is just sick
i hate everyone around
i just wanna punch
punch
i wanna make this anger go away
i wanna punch
sick,its all sick
make me invisible
make me
make me angry
i wanna punch
sick
its all sick
gooo aawwwaaayy..............
i wanna feel your touch
your deadly eyes are around me
i see nothing but a dark
and your deadly eyes
anger
im sick of everyone around
im sick of this life
i wanna punch
punch it hard....
make me invisible
make me go away
i want to stop this wright now
punch
but punch it hard.....
--------------------------------------------------------------------------------------------------
ciklame
krvave ciklame
sada jedna do druge
sada jedna do treće
naprave mi put
do mjesta gdje sam htjela
do mjesta gdje sam prvi put dah udahnula....
----------------------------------------------------------------------------------------------------
nisam ono što mislite
ne plačem danas
neman one beskrajne suze
kao nakupine
u očima
sada sam vuk samotnjak
koji šumom razara
tiho nečujno umire
u rukama poraza
ljutnja me izjeda
i žrtve koje sam prinjela kraju
sada me osvećuju
postat ću šuma
i moja će duša živjet tu
bit ću prognana
zauvijek
zauvijek
od onih čije san duše privela kraju....
-----------------------------------------------------------------------------------------------
by....
.....PaHuLjIcA....
zbog privremenog izbivanja ljudi neman vrimena za blog ni za komentiranje vaših blogova.....neman vrimena uopće za komp.oprostite na nepročitanin postovima i na ne dostavljenim komentarima,al moran se ostavit bloga i prihvatit učenja.iman ocjene za ispravljat i život za vodit izcan kompa.još jednom oprostite =)......pozdravljem sve koji me čitaju...sve vas puno volim....
evo ovako prvo da spomenen.....adresu san prominila zato ča san pogreškon nekin ljudima dala adresu bloga i onda su me ti ljudi napali kako ovo zašto ovo...di san ja tu...i tako ča se meni jednostavno ne da slušat....pa ću in reć da san ga brisala.sad znate razlog =).
drugo danas nisam tužna.to je vrlo bitno.jednostavno san ja.nit sritna nit tužna.svatila san da ću u životu imat i uspona i padova.da se ne moran složit sa svakin.i da moje mišljenje isto mora vridit.da kad ja nešto kažen da me drugi ne pokopavaju u staru jamu.da me ljudi imaju poštovat.i ako san ja rekla da je to tako tako će i ostat. i znate šta.mrzin kad mi ljudi kažu prilagodi se malo,popusti malo.neću.kroz ovih je***** 8 godina san JA,al JA niko drugi nego JA bila jebena krpa za pod koju su svi gazili...uvik san mislila prvo na druge nago na sebe.uvik san svakome udovoljavala.samo bi klimala glavon.jer san smatrala glavno da se one zabave,da njima bude dobro,a za mene nije bitno.a kad je došlo vrime da je PaHuLjIcA rekla jednom u životu NEĆU i NEĆE tako bit,onda se digla uzubna.pa popusti malo.to je samo radi zabave i tih sranja.vidit ćeš da ćeš se i ti zabavit.i kad me neko zbog toga prozva SEBIČNON.to me izbacilo iz takta.niko ama baš niko mene neće zvat sebičnon radi jedne stvari koju san u život rekla da NEĆU napravit.jer su po meni svih ovih godina gazili svi.SVI.i na svom je***** rođendanu se nisan zabavila.ZAŠTO??zato jer san smatrala neka važnije je da se one zabave.i ja san na svom rožendanu morala rješavat skandale i razna prigovaranja.i šta san od toga dobila za sebe NIŠTA,NIŠTA!!!!!i zato kažen niko ama baš niko me nema pravo zbog toga nazvat sebičnon,jer san ja rekla da NEĆE bit tako.jednom u životu.i nije mi žaj.NIJE.i makar svi zbog toga digli nos do neba makar me tu ogovarale iza leđa.JA van kažen to je prvi ali ne i zadnji put de ćete čut od mene NE.i oni koji misle da pretjerujen radi neke ˝sitnice˝,samo da van kažen da vi niste bili u mojoj koži ovih 14 godina.i niko mi nema prava oduzet pravo mog izbora...........jer ja san JA.....i niko drugi........
...by.....
.......PaHuLjIcA.....
