|
|
| < | siječanj, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
I wanted to believe.....but they took it away.
¤I see innocence in them,they are special¤
¤Lara
¤Jelenko
¤Matea_MW
¤n.a.t.a.s.h.a
¤Words that can take you to some special pages¤
¤Chinese astrology
¤Gamespot
¤Net
¤Polyvore
¤Reality lapse
¤Rizla i Štrudla
¤Rm anime
¤Quzilla
When they returned there was nothing left but sorrow.
želim se ujutro sa osmjehom probuditi
želim gledati onu kišu koja se slijeva niz moja okna od prozora polagano
želim se ustati i osjetiti one trnce jer je prohladno iz jutra
želim navući svoje tople papuče,al uvijek većeg broja
želim sjesti za onaj stari kauč u dnevnom boravku i na trenutak osluškivati topot kiše
želim se zagrnuti onom plavom dekicom koja uvijek čeka spremno na mene
želim upaliti televizor i odgledati neki crtić samo da se opet sjetim kako je biti dijete
želim....
želim....
želim biti odrasla,a u duši biti dijete
želim biti sigurna a istodobno biti sretna
želim biti bez obaveza i slobodna
o kako bi se voljela vratiti u one dane
kad mi je igra s loptom značila sve
kad mi je onaj lik iz crtića bio idol
kad sam neprestano istraživala svijet oko sebe
kad san se uvijek smiješila
kad san svijetu oko sebe donesivala veselje
želim biti opet onaj nevin pogled
koji te u srcu raznježi,i da znaš da ne možeš protiv toga
i da znaš da ne možeš protiv čiste dobrote
ne možeš protiv nevinog djeteta
i ja bi ponovo volila biti to dijete
i ja bi....samo na trenutak.......
...by...
...Pahuljica...
evo ovako sa vašin štafeticama od Jelenka_debilčine i od Lare srry al ne mogu ih ispunit jer neman 5 ljudi koji me redovito čitaju....tak da...to van otpada.Al čemu uopće poanta tih štafeta??Ničemu ne koriste!no dobro ni ne zanima me toliko.Baš san sad odgledala utakmicu Španjolska-Hrvatska u rukometu.Dosta san se iživcirala iako baš i ne volin gledat sport,rukomet je jedino ča volin
!no dobro to san tako morala spomenit,ne znan zaš al eto.inače....kako van život??...meni je osrednje..ne sićan se zadnji put kad san bila sritna.al stvarno sritna.makla san se od par ljudi koji su mi smetali i sada se osjećan puuno bolje.al moran spomenit da san je jedna mentalno poremećena osoba koja se jučer od smija doslovno upišala u gaće.pitate se kako to??i dal mi tribaju pelene??e pa o tome san razmišljala i zaključila da me uvatilo ne 5 min nego sat vrimena ludila.ahhh...al bez obzira na to dobro san se zabavila.no da vas ne zamaran svojim glupostima.....šta san imala pametno za reć...hmm...trenutno ništa....samo se nekad,kao sada jednostavno umorin od života...kako se umorit od života,pitate se???....a dosta mi je one neprekidne borbe za nać svoje misto pod suncem...ponekad želin odustat..al znan da ću kasnije žalit pa svejedno ostajen...to zamara...želila bi se malo odmorit....znate odpsvat malo...realnost je nekad preokrutna.....jedva čekan kad ću se maknit iz ovog mjesta...poć u svit...poć u srednju....znan da ću napustit sve šta poznajen...al triba mi malo promjena...život mi je posta monotonija...a to me definitivno ubija..škola me ubija...teško je nać ravnotežu između zabave i škole....sad bi se samo prepustila osjećajima i mašti...al ne mogu...ova mi godina ovisi o bodovima za upis i određuje mi budućnost..moran se trgnit....probudit....al to mi je stvarno teško..ne da mi se...no šta ja vas mučin s time...uvik pišen o tmurnin temama..a di su mi sritne??...nestale s vjetrom....ah...
I wish life is just one big dream
and when i finally wake up
he ends up
evo to bi bilo dobro...ne bi smo se morali ovoliko trudit...al bez muke nema nauke....e da se svi računaju po tome...evo sklapaju mi se oči...ni ne vidin više....ahh....eto kiban ja....možda nađen nešto pametnije za radit nego van ode dosađivat.....pozdraff =)
Ponekad se zapitam čemu poanta pisanja ovog bloga.zašto ga pišemo??znan...neki će reć da si olakšan dušu.a dobro.no zašto ja sad ode to govorin.opet znan da neće bit komentara ka i uvik.ne znan ni čemu se trudin.kad je i svaki put isto.a jbg.
trenutno stanje:ravnodušna
volja za pisanjem:tako-tako
stanje u ljubavi:loše,ali san optimistična,nada umire zadnja
stanje u životu:nekad dobro nekad nije
prijatelji:isto ka i uvik
događaji:hrpa novih
šta sad ode radin:dosađujen se
evo da malo nekima razveselin dan.ovo je jedna pisma koju san napisala kad me je uvatila žuta minuta smijeha.totalno retardirana.
Podmazana klupa
i prolilo mi se benzina po didovoj klupi
Ja briso sam maramicom
al neće da se upi
I dida popodne je sija
Kad mene ni bilo
pa mu eto otišo kuk
U desno krilo.
A pisma mi je ono za poludit......lol....eto a ja jednostavno neman više šta za napisat tako da....do sljedećeg posta....ako ga uopće bude bilo....šala.....pozdraff
...by...
......Pahuljica......
ne znan točno koliko je prošlo od mog posta,al iskreno nije me ni briga.ovih dana toliko mi je puta došlo da napišen post a opet nisan.zašto???nije mi se dalo.ahhh.evo sada san se uvatila toga.inspiracija mi nije baš na dlannu,al eto iman neku želju da bar nešto napišen.toliko mi se pitanja vrzma po glavi pa ću ih samo nekoliko napisat:
~kad je čovik stvarno sritan??~
~kako čovik zna kad je potpuno siguran??~
~kako raspoznat prave prijatelja??~
~kako ne razbijat glavu ovin glupostima??~
i tako iz dana u dan sve više pitanja.promatran svoju okolinu,pokušavan pronać odgovore.al mi ne uspijeva.a nekad mi se čini da je sve oko mene samo gluma.i tad se zapitan šta ja ode radin.al onda skrenen totalno s te misli i zapitan se koliko ja iman prija,al baš onih koje će mi pomoć koje će me nasmijat,koje će mi reć ti si izvana i iznutra tako lipa i dobra i koja će mi reć ti si mi najbolja prijateljica.samo 1.samo 1.od njih 10.ma da ih je i 100.samo 1.
al eto opet se ja vatan tih mislio...ma tih mislilačkih tema.boli me više i glava.nekad bi se volila jednostavno samo raplakati i izbacit svu tugu i svu bol iz sebe.nedavno san počela slušat jednu super grupu.al mislin imaju baš famozne pisme s kojima se mogu poistovjetit.nekako san u njima našla utjehu,u riječima pisme.pisme stvarno puno pomažu.bar meni.i tako da.....ne znan više šta da van kažen.ponestala mi je i želja za pisanjem....znan da mnogi nisu pročitali ovo sra**....koje san napisala od posta,al nije me briga.ko voli nek izvoli,a ko neće nek radi šta oće.a filozofije mi....ma kiban ja...da se još više ne bi osramotila....
...by....
.....pahuljica.....
Ko će se sad vratiti učenju??
Evo sidin sad za kompom i pišen ovo,a misli su mi daleeeko u onin hodnicima škole.zašto je morala počet.a bilo mi je baš dobro ovih praznika.iman osjećaj kao da su me praznici promijenili,al nabolje.sad opet kad se vratin u tu zgradu počet će problemi.iskreno,straj me je.znan da san luđakinja,i da se neki raduju ponovnom dolasku škole,al ja san jedna od onih koje će ovo polugodište tribat uprit iz petnih žila da popravi stanje u dnevniku.a iskreno,to mi se nimalo ne da.učenje.bljahhhh.....al sa školon dolaze mi i druge važne odluke.neke san aktivnosti odlučila zaboravit,al opet sad kad je škola,pitan se oće li mi bit ža kasnije.pa da bar izdržin ovaj osmi razred do kraja.jutro je a ja još sidin,ka tribala bi ponavljat.ma daj.ne da mi se dignit iz ove stolice.da bar iman još tjedan dana slobodno,da bar.a jbg nemože vrime po željama.al opet vratit se u onu zgradu di 8 godina čamin,smrači mi se.ma....koga ja zavaravan...triban se probudit iz snova.škola je počela.prihvati se učenja.ah.....ko će tako naredit mojin mislima...ma eto giban ja...ne da mi se čak ni pisat o školi...ahhh
by pahuljica.....
...je si li potražila sreću u malim stvarima
pitalo me moje srce
dok je tužno uzdisalo za nedohvatljivim
slike sam sakupila
ne jednu hrpicu
gledala ono što sam propustila
priliku
i tad sam zaplakala
po prvi put
srce upilo je moje suze
da
zagrlila sam osjećaje
sa onih slika
moje malo bogatstvo
u osmjehu
san cijeli život provela
i nije me po prvi put boljela
ona suza
koja od očiju je polako klizila do usana
i donijela mi osmjeh
počela sam se radovati
kroz oči sačinjene istkane od srca
i sve su slike
bile opet u mom srcu
poslagane
netko bi rekao sitnica
al život je od sitnica sačinjen
sitnica po sitnicu
život je....
by....
pahuljica.......
evo ovako.iman hepi njusa.prvo i najvažnije je da nema loših vijesti.haleluja.drugo to da san odlučila 7 godinu svog života počet sa osmjehom na licu.nema više oni dosadnih postova ka ča su ajme meni ubit ću se danas life is šit i tako,al to baš i ne obećavan . i tako ono odlučila san pisat pametnije postove.prvo švakome kome triba pomoc moze mi se obratit pomocu komentara.uvik san raspolozena za psihoanalize. i odlucila san priko postova svasta svrljat.pocinjem sa dvi zanimljivosti.
"znate li da kad se osmjehnete,nategnete 17 mišića na licu"zato je preporuceno se smjeskat,jer ce vam koza izgledat boljesmatrajte to kao svakodnevnu vjezbu i jedan izraz lica koji je svakome drag
dlugo:
"znate li da su oči od rođenja iste,ne rastu i ne smanjuju se"
to je ono vise samo zato da budete obrazovani.
i tlece.
jedan mavi savjet.ljudi kada vam je clno pled ocima,sjetite se onih kojima je tisucu puta gole od vas.koji nemaju doma,koji nemaju hrane,koji nemaju obitelji i onda se sjetite da san van ja rekla da ako sve od toga navedeno imate.onda ste toliko sretni da bi se tisuću ma milijarde druge djece rado minjalo sa vama.
eto za klaj:
P.S.pozdljavjam dvi moje blogerice rui i laru jer su mi puno pomogle osjećan se new person.
eto ovaj je post bar bija nesto pametniji od plosloga pa pa...
by..
.....Pahuljica......
sad i ja nakon izvjesnog vremena dolazima sa svojim traumama,problemama,psihijatrijskim slučajevima i smetnjama.evo baš sada kada mi je cili tjedan u k***u imam toliku inspiraciju za pisanje.čini se da je svima 2007. počela užasno.ne znan jel i meni.baš ne znan.nemam u zadnje vrime osjećaj za ništa.sve mi je ravno.kad vidin da ovi vamo tuguju,a ovi vamo da se raduju,meni nikakve emocije da se rode.zaštopala san.možda san se istrošila.možda.al sad kad gledan,svi imaju best frendove koji su uvik tu uz njih i u dobru i u zlu.a di je moja best frend??zašto je ja nisan dobila u paketu ka i svi ostali??ja uvik moran završit sama.potpuno sama.sama kroz svit.a znate šta,najveći strah mi je ostat sama.kako to?zašto se uvik svit mora iskalit na meni?šta san ja?žrtveno janje?nit iman best friend,nit iman boyfrend,niti iman lipotu,niti iman muškog prijatelja,niti iman osobnost,niti iman pravdu....ništa.baš ništa.i recite vi meni jel to pravedno?ja san niko i ništa.dobro su mi dali nadimak kad su me zvali nevidljiva.i sada ja iman toliko puno razloga za samoubojstvo,a ipak to neću učinit.a zašto.jer san kukavica.bojin se krvi,bojin se boli,bojin se smrti.prava kukavica.baš me boli duša kad to čujen.i evo po tisućiti puta plačen.pokušavan ne plakat,jer je to prejadno.sažaljevan se ode.nisan vridna ni pišljiva boba.samo plačen i ništa drugo ne radin.stvarno san jadna.tako bi volila ne postojat.tako bi volila bit ništa.ništa.bar ne bi nikome smetala.i znate kako mi teško padaju ove suze.i to opet šta ih moran krit.jer ne želin da me iko obasme pitanjima tipa:"šta ti je?"baš mi je grozno.eto ako nean frenda da mu ovo kažen,onda ću se bar izjadat blogu.i uvik tako meni.zašto nisan zločesta,pa bi se bar nekako probila u svitu.al ne,prejebeno san osjećajna i kukavica da ikome išta kažen u lice.sve zadržin za sebe.i uvik tako.uvik to nešto vrije u meni.a ja sve ispratin sa smješkom."ništa mi nije,ništa se nije dogodilo".uvik je to.i ne mrzin nikoga.koliko god bi me neko uvridija ja bi mu uvik kasnije oprostila.pomislila bi"nije on takav,samo ima probleme,pa moran ga razumit".i tako uvik.glupa san.triban bit stroža a nemogu.toliko san nesigurna.ljudi su me toliko povridili da se više bojin ikoga pogledat u oči.jer niko ne zna kako je to kad prolaziš pokraj nekoga,a on ti zavari u facu.i uvik popračeno izjavama"a vidi ove,a je ružna".jesan glupa al me te izjave bole.i svaki put plačen radi istoga.zašto moran plakat.šta je svit nepravedan?al zašto ja?zašto se sve to meni mora događat.još mi je najgora kad mi ljudi kažu"nać ćeš ti jednog dana nekoga ko neće gledat po izgledu".šta san ja tolika nakaza da me čovik može volit samo zbog unutrašnje mene?i kad čitan zbog kojih stvari moje frendice plaču,zapitan se,jel one imaju razloga za plakat?imaju dečka,imaju best frendove,lipe su,zgodne,pametne?isuse pa pogledajte malo oko sebe,ima ljudi koji su u goroj situaciji od vas.rekla san neću više plakat.dosta suza.dosta je bilo za danas.dosta je bilo dosta.......
