** Budan.blog.hr ** Alternativa, zen filozofija, duhovne teme, haiku, poezija, umjetnost, vizije, mudrosti, razmišljanja, priče
19.02.2006., nedjelja
PAMETNICA I NJENA PRICA
Borivoj Bukva
-------------- PAMETNICA I NJENA PRICA /kratka prica/ ----------------------- Moj bivsi decko bio je stariji od mene deset godina, imala sam tada 15. Prema meni bio je izuzetno pazljiv i znala sam da me voli. Srela sam ga nedavno i pozalio se da je profesor sa faksa, zgodan 50-togodisnjak, predlozio da ce dobiti prolaznu ocjenu, ako mu narihtam koju mladju zensku osobu za jednu noc... Poznavala sam tog profesora i cesto smo bili zajedno na kavici i u drustvu. To vece sreli smo se u Karolini i radoznalo propitujuci, zaforilala profesoru. Izmedju ostalog zapitala ga: Poznajes me dobro, moje roditelje, a znam da poznajes i mog decka, samo neznas tko je on? Kad bi legli zajedno u krevet, dali bi Ti, -spavao samnom? Profesor od mene nije ocekivao takva direktno upucena pitanja, prvo se ukocio a potom je zapoceo zamuckivati: - Ne, nikako, kako Ti je to uopce moglo pasti na pamet? Sto, Ti mislis o meni? - Zapitao me je! Odgovorila sam: - E vidis, simpatija mi je Sasa, on mene voli. Sramezljiv je i ne usudi se prici mi i otvoreno samnom razgovarati. Kako da mu pridjem, sto da mu kazem, sto mi Ti predlazes? Vidno uzbudjen, profesor se podigao i napustio lokal u kojem smo zajedno sjedeli. Na rastanku je kazao: Poznajem dobro tvog decka Sasu, dobar je to decko i rjesit ces taj problem, vjeruj mi... Koji dan kasnije Sasa se pohvalio da je polozio ispit bez problema, a profesor malo cudan, potapsao me po ramenu uz komentar: Dobar si ti student, nastavi tako dalje! Bila sam zadovoljna! Sasa je polozio ispit, umirila sam posesivnog i uspaljenog profesora u njegovoj drugoj mladosti, uspostavila sam uzajaman i komunikataivan odnos izmedju profesora i ucenika, u ovom slucaju Sase. Sve je dobro ispalo i ja u dilemi, dali da se vratim Sasi?... Na Rijeckom Korzu zatekli smo mog prijetelja profesora sa fakulteta i pozdravili ga u prolazu. Upitala me je: - Poznajes li Ti njega? Znas On ti je prijatelj mojih roditelja... Pricala mi je, dok smo se setali uz stari Mrtvi Kanal do Titovog Trga i Conta. Prije no sto je otrcala do svoji vrsnjaka i klupa uz Rijecinu, na cugu, cigaru ili koju travu, porucio sam da cu napisati pricu o ovom njenom slucaju. Na to mi je odgovorila cvrkutavim glasicem uz osmijeh: - Neces! Odgovorio sam: - Hocu! - Neces! Neces! - E, da znas da hocu! - Neces!, i otrcala... Produzio sam sam hodajuci i dizuci se stepenicama prema Contu... U Rijeci, 19.02.2006. Borivoj Bukva |
