Još jedna usamljena duša.....
29.12.2005., četvrtak
Prigodne sličice....
  A ovu san morala dodat jer mi je bila taako slatka..:-))  |
*Sretan mi rođendan*
|
Hey people,evo kao šta san već svima najavila na velika zvona,danas mi je rođendan!!!Inače volin svoje rođendane i uvik san uzbuđena,pogotovo obožavan dobivat porukice od ljudi do kojih mi je stalo...Danas san baš nekako sritna i cila u balunu...Dobila san puno poruka na mobu i baš mi je drago,ali još priželjkujen od jednog special tipa....Večeras smo bile do Dolcea,i bila je s nama ona prija koja se napokon oporavila od mononukleoze,i bilo je super...Neki slatki dugokosi rockeri donili su gitaru i svirali cilu večer,a ja san ih samo škicala i uživljeno slušala...Kad smo se digle da idemo ča,prošle mi kraj njih,i ja ka ja moran nešto reć normalno...Upala ja ka mogu li van sam reć da prejebeno svirate...Oni mi se nasmijali i rekli,fala,oćeš s nama zapivat koju,onda san ja rekla bi li mi pliz mogli odsvirat moju naj pismu knockin on heavens door...I naravno,jesu...Kako su je lipo otpivali,po ure san in se zahvaljivala,ma baš su bili simpa...I zgoodni....Uglavnom,to mi je najlipši dar za rođendan!!Eto,cila san van sritna i vesela i raspjevana,čujemo se sutra,uživajte,big kissss!!! |
28.12.2005., srijeda
*Cool slikice...*
   Kisssssss |
27.12.2005., utorak
Tek toliko da se javin...
|
Evo ljudi,ništa posebno se nije dogodilo,ujutro nan se nije dalo ić na kavu,jednu priju boli,druga je zaspala,itd pa san cilo jutro gledala televiziju i nešto grickala...Popodne san se u 7 prije plesa išla nać sa prijateljicon i ONIN likon,išli smo bezveze prošetat i na biljar...Nisan mogla virovat kako je drukčiji kad san nasamo s njin,a kako kad je u društvu...Čudak....Da,da,sviđa mi se,ali postoji tu mnogo ali...Ajme nisan van rekla da me cmoknija kad mi je čestita Božić!A dobro,luda san...Fali mi partijanerica,otišla je u gorski kotar i neće je bit 4 dana,a ona je preluda i uvik zna zagrijat atmosferu...Želin šta brži oporavak mojoj Lutkici koja je priilađena....Ballerina nan je na skijanju,i nadamo se da će se brzo vratit....Veeliki kss svima,stvarno van želin da se lipo zabavljate,i poseban kiss mojin ludin prijama....Ciaooo |
P.S.
|
Još jedan special pozdrav luđakinji Ivani Burek,i sretan ti Božić,ludicee!!kisss |
26.12.2005., ponedjeljak
Slatke slikice....
*Sretan Božić i praznici*
|
Hey ljudi,nisan van se dugo javila,evo prvo da vam poželim sretan Božić i sve najbolje vama i vašim obiteljima.Ovih par dana bili su mi čisto ludilo,obiteljski ručkovi,izlasci na kave itd.Ma bilo mi je baš super,i oboožavan darove i cilu ovu strku brku oko praznika...Nadan se da ste i vi lipo proveli Božić...Moran van reć da mi je za 4 dana rođendan,29.!Baš san nekako uzbuđena,uvik san sritna na svoj rođendan...A onda još u ludilo za Novu Godinu...Iako još nisan ni sigurna di ćemo,Bože mili...Stvarno nemamo pojma,imamo više opcija a za ništa se još nismo odlučile...Neman van šta posebno za reć,sve je super,happy san,iman super prije,super se provodimo(mislin relativno,s obziron da nemamo baš puno opcija za izać,ali uvik se nešto događa),i tako...Sad bi malo pozdravila sve moje prijice od Antonije,Jelene,Lee,Lare,Franke,Maje,Tine,cili razred,Nike,Lee,Leane,Ivane Burek,do cile moje osnovne,pa Lucu,Tamaru,Cekija,Skansija,Jopu,bla bla,i cili moj najdraži otok Zlarin....Eto,valjda se uskoro čujemo,uživajte dok možete!!Kissss od mene*** |
23.12.2005., petak
Pictures....
22.12.2005., četvrtak
Praznici....
|
E ljudi,još samo sutra u školu..Tj danas...Jupi...Ma tila san van se javit jer bi van stvarno tila ispričat šta mi se u ponediljak dogodilo,a ima veze s onin likon o kojen stalno blebećen...A šta mogu,valjda znate kako je to kad vam se neko sviđa...Uglavnom,u ponediljak posli plesa cila ekipa ostala da se malo zajebajemo i to,i odjedanput je jedan veći tip dignija i stavija na ramena ovog mog jednog prijatelja koji je stvarno mal...I onda ga je ka iša skinit i bacija ga je doslovno da je ovaj odletija na pod i pa na kralježnicu...Počea je jaukat od boli,a ja san bila cila šokirana,i brzo su došli ovi stariji...Nije se moga pomaknit,cili je požutia u faci i mantalo mu se...Kako san se bila uplašila...I onda su ga ovi odveli na hitnu,a ja,ova jedna moja prija i ON izašli smo vani...Ja san još uvik bila tako šokirana da nisam mogla virovat šta se dogodilo...A kad me nešto šokira i kad se nešto tužno dogodi,ja redovito počnen plakat..A jebiga,dosta san osjetljiva osoba...Prija me onda zagrlila,a ON je raširija ruke i reka dođi,i onda me tako lipo zagrlija da mi je struja prošla tilon...Onda mi je priča kako se osjeća kad mu je prijatelj umra pred očima,kad mu je tata odlazija iz kuće,kad mu je umra dida,i bilo mi ga je tako žaj,samo san gledala njegove male plave suzne okice i tila san ga zagrlit...Onda smo došli na hitnu i uvjerili se da je prijatelj koji je pa dobro,a ja i on smo pune dvi ure samo pričali o svemu i svačemu,i tako mi je drago šta smo sad super odkad smo se pomirili...Ma ne mogu van opisat koji su to osjećaji koje za njega iman,ma ja i on nema šanse da budemo skupa,ali baš mi je ovako sad nekako i dobro,šta ja znan,neobjašnjivo...Danas san opet plesala s njin u paru...Ajme koji je to osjećaj kad me zagrli i kad mu čujen srce kako lupa i ubrzani dah...Uf...Enigma...Eto,tako san tila podilit s vama i taj događaj..I naravno da san okitila bor,pa za 2 dana nam je Božić!!!Merry Christmas uranjeni!!Čujemo se,volin vas,kisss |
20.12.2005., utorak
I prigodne slikice naravno....
Kiti se borić...
|
Evo ljudi,danas san baš okitila bor,i stavili smo svjećice i sve to skupa ukrasili,a baš obožavan ovaj dio godine...Bila san happy cili dan,i sa prijon san išla u christmas shopping,i tako smo se super zabavile....Cili dan osjećala san neku sreću i toplinu u sebi,napokon sam se osjetila voljena od drugih ljudi i bilo mi je drago šta san živa...Bez obzira na još jedno razočaranje danas,pošto sam se već navikla,naučila sam se i nositi s tim...Shvatila sam neke bitne stvari u životu i zaljučila koliko sam sazrela za razliku od nekih ljudi...Nekih za koje sam mislila da su mi bliski...I sada baš vezano uz božićno doba,vrijeme darivanja...Nije bitno što daruješ i koliko to košta,već da je poklon od srca osobi do koje ti je stalo i kojoj si iskreni prijatelj...A bitno je da ta osoba to zna cijeniti...I to me danas tako razočaralo...Jer netko nije znao cijeniti prijateljski dar od srca,ruku pruženu u nevolji i boli,iskrenu ljubav i potporu...A takve ljude je bolje skinuti s popisa...Toliko za danas,veselite se i budite radosni...Velika pusa od mene..:-)))) |
18.12.2005., nedjelja
Plus sličica...
Uobičajene stvarčice
|
Hey,evo me opet...Onu nedjelju san provela uz tv i knjigu..I slušajući muziku uglavnon...Trenutno za lektiru iman Lovca u žitu i mogu van reć da je ta knjiga jedna od rijetkih knjiga za lektiru koje mi se sviđaju... Ovako počinje: "Ako već zaista želite da vam pričam o sebi,prva stvar koju ćete vjerojatno htjeti znati jest gdje sam se rodio,kakvo je bilo moje glupo djetinjstvo,čime su se bavili moji roditelji prije nego sam došao na svijet i sve ono uobičajeno davidkoperfildsko sranje,ali ja nekako nisam raspoložen da se upuštam u takve stvari.Osim toga,nije mi ni na kraj pameti da vam sad ovdje pričam čitavu svoju autobiografiju ili nešto slično."Glavni lik Holden se koristi žargonom mlade generacije,ovaj roman je moderan,s neuobičajenim stilom za sve ostale školske lektire,a način opisivanja i razmišljanja je jednostavan i blizak mladima.Holden je jedan obični tinejdžer koji ima vlastito viđenje svijeta i pokušava se pronaći,kao i mnogi od nas.Uglavnom,toplo vam preporučam da pročitate ovu knjigu od Jeromea Davida Salingera.A druga tema o kojoj bi pisala je jedna od mojih najomiljenijih-glazba.Tri najbitnije stvari koje moraju zadovoljit moje kriterije kod muzike su:1.dobar glas 2.dobar tekst 3.dobar ritam Mnogi gledaju samo na dobar ritam,tj šta više deračine i razbijačine,to bolje.Ali bi li se to moglo nazvati kvaliteta?Ja osobno volin različite pjesme,ne moraju sve bit rock da bi mi se svidjele,a isto tako mi se neke stvari od rocka i ne sviđaju.Volim s posebnom pozornošću promotriti tekst pjesme jer ne volim pjesme koje nemaju neku poruku,neku bit,nego samo pjevaju o nekim nebitnim bezvezarijama.No naravno,o ukusima se ne raspravlja.Jedni vole jedno,drugi vole nešto drugo,i svi trebamo poštivati tuđa mišljenja.U različitosti je ljepota.Hvala Bogu,svi smo različiti i zato imamo mnogo toga istražiti i otkriti jedni kod drugih...Nikoga ne možemo zapravo dobro poznavati,jer svakim danom ćemo otkriti nešto novo...A u tome je i zanimljivost...eto ljudi,to je sve za večeras,big kissss |
17.12.2005., subota
I dvi slatke božićne sličice...
Boring weekend...
|
Danas smo bili malo do Mastersa,i bilo je bezveze,sama dica od 11 godina,pa smo svratili do Dolcea..A i tamo je bilo dosadno...Ma ono,uglavnom ništa posebno ovaj vikend...U petak san bila na čekiću i preludo je bilo...Tila bi van pričat o ovoj priji o kojoj san i prije pisala tu,ali danas se još nešto dogodilo tj nešto san saznala....Bile ja i dvi prije jutros na kavi,i ova mi rekla da joj je ta prija svašta o meni nasrala,ali ono baš da me pošteno izogovarala...Ja nisan mogla virovat jer mi je ona uvik bila draga,a ja protiv nje rič nisan rekla osin onoga šta san joj i sama rekla...I poslala ja njoj poruku nešto ka:Baš ti fala za sve šta si o meni pričala iza leđa,ali jebiga,puno puta se u životu razočaraš u ljudima...Onda me nazvala i ispričavala se i sve to,i plakala i bilo mi je stvarno ža,jer nije mi bila namjera odjebat je,ali jednostavno me dosta puta razočarala i ona zna da je izigrala moje povjerenje...Kako je mogla virovat ženskoj koju zna tri miseca više nego meni koju zna puno duže i puno bolje??Ne znan šta bi rekla na to...Dogovorile smo se da ćemo pričat ali nismo...Ona misli da ću je ja sad odjebat i da se neću tit više družit s njon i da joj neću oprostit,a to mi nije namjera,ali znan da ne može bit ka prije i da joj ne mogu virovat ka prije...Šta bi vi učinili na mom mistu,molin vas mi recite?Ja samo znan da san puno puta vjerovala ljudima i da su me uvik na kraju razočarali...A ne želin se više razočaravat u navodnim prijateljicama...Ma to su po meni sve lažna prijateljstva u kojima se ogovara iza leđa na svakon koraku...Ja možda znan samo 2,najviše 3 osobe s kojima san stvarno ono naj i za koje znan da in mogu virovat i da me neće razočarat...A ostali...Ne znan,ne znan,ja uvik kažen,mogu oprostit svašta,ali ne mogu zaboravit...Pliz recite mi šta mislite o ovome...Iden ča,kisss svima |
16.12.2005., petak
I jedna sličica...
DA ili NE?-pitanje je sad...
|
Danas me moja dobra prija pitala:Jeli se tebi on sviđa?(pod on mislin lik iz prijašnjih postova s kojin san se jučer pomirila).I šutim ja,i šutim cijelu minutu.Opet će ona:Šta ti osjećaš za njega?I napokon ja odgovaran:Nešto....Nešto nedefinirano...Majke mi mile,nisan znala šta da joj odgovorin....Kad se sitin kako san prije bila luuda za njin,ma šta luda,opsjednuta...I opet kako mi je bilo drago kad smo se pomirili napokon....Ne znan,nikad nisan osjećala nešto ovako da to ne mogu definirat...Danas promatran ja njega na plesu(inače plešen folklor,znan,čudno za jednu rockericu,ali društvo i putovanja su zakon),i shvatim da ima nešto u njemu...Malo ću van ga i opisat:prosječno visok,plave kose,s malin plavin okicama,blijede puti,ok građen,ma sve u svemu čisti prosjek,ništa posebno...A opet je tako poseban...Pametan...Čudan...Vrlo čudan...Tvrdoglav...Nešto u njemu te tako privuče...On je tip kojeg jednostavno ili voliš ili mrziš....I znan da se ne želin opet zanimat za njega jer ja i on nikad nećemo bit skupa jer se previše svađamo i previše smo različiti....Samo znan da mi srce zakuca brže kad ga vidin...Kad sidne do mene,kad čakulamo,pa čak i kad se svađamo,a to je često...Kad dijelimo duvan...Kad plešemo u paru skupa...Kad me uhvati oko struka za polku...Sve su to ti trenuci s njin..Ma daj,curo,skuliraj se !!!Neću više ovako,ljudi moji,iden ča...Puno vas lolin,i čujemo se brzo...kissss |
15.12.2005., četvrtak
Juuhuu,happy again....
Ljudi moji,meni je danas bija super dan...(izuzev zaključene dvojke iz poviejsti,al ko je jebe)..Ok u školi,zajebancija i sve to,posli škole dogovorena kava..I našli se mi,tj on doša po mene isprid škole,išli u neki kafić,sili,počeli se zajebavat...I tako smo po ure pričali o tome šta on ima protiv mene,zašto se stalno svađamo itd.I sve,baš sve smo raspravili...I mogu van reć da mi je drago..Ja san njemu lipo rekla-ili ćemo bit na dobar dan i doviđenja,ili ćemo normalno pričat,između nema...I tako smo o svemu popričali,reka mi je da je falija i ispriča mi se...I nastavili smo čakulat još koju uru vrimena...Mogu van reć da san baš sritna zbog toga,iako ne znan zašto mi je bilo toliko stalo da izgladin situaciju s njin..A eto,izgladila san je...Jupi,napokon...Ja san mu rekla da je on meni uvik bija ok(volin čudne tipove,znan,bolesno,al šta ću),a on je tipičan primjer jednog čudnog posebnoh tipa kojeg nitko ne razumi...I sad smo u dobrin odnosima,ma super...Plus mom raspoloženju je i to šta neman puno učit za sutra...Ma jupii...Nadan se da ste i vi happy,ljudi moji dragi...Svih vas puno volin,i čitan,i fala van na podršci,to mi puno znači...Kisss od meneee |
13.12.2005., utorak
Evo svidilo mi se ovih par sličica...
Još jedan običan dan...
 Eh,danas je bia još jedan potpuno običan dosadan dan...U školi ništa posebno,ma sve po običaju...Bez obzira koliko ja želila da se nešto dogodi,ništa nema na vidiku...E sutra iden na kavu sa likon iz prijašnjeg posta da raspravimo o našem kompliciranom odnosu...Jedva čekan,da van iskreno kažen,jer ne želin da me više vozika ko budalu čas ovako,čas onako....Neman van šta puno pisat,al ću van stavit jednu moju pismicu...Fala na komentarima i svih vas čitan...kissss Lijem gorke suze decembarske, koje mi koža kao spužva upija, slani okus na usnama urezuje se kao vena žiletom, i krvari požudno tražeći bol... patnju neizbrisivu....gorku... jadnu...i prljavu....  |
12.12.2005., ponedjeljak
Nee-još jedan tjedan za pretrpit...
Danas san baš krasno započela tjedan...Ispitalo me povijest-2,2 i 1,2 iz matiše iz kontrolnog,zajebala kontrolni iz fizike...Ma krasno..A sutra još i gore,latinski i biologija....Čudno kako me sad zadnja 2 tjedna uvatila lijenost i ne da mi se apsolutno ništa vezano uz školu...A moramo još nekako izgurat ova 2 tjedna...Tila bi van spomenit ovog lika o kojen san van već prije pričala,ona enigma...E pa danas smo se opet ka po običaju prepirali nešto...Ma nikako da ga skužin,čas jedno čas drugo,čas se prema meni ponaša super,čas je bezobrazan,ma na vrhu mi je glave sve to..I pošaljen ja njemu poruku da mislin da tribamo popričat i da ja više ne mogu ovako,da ima nešto protiv mene a ništa mu nisan učinila,a on meni odgovori,još ti dugujen onu kavu pa ću te nazvat brzo!!Ma molin te,ja ostala u šoku...To smo se davno za kavu dogovarali i nismo otišli,a sad opet ne kužin naš odnos....Totalno je čudan tip,a problem je šta ja njega ne mogu izbacit iz glave i da oću...Nije da mi se on sviđa,nego mi je stalo radi nekog neobjašnjivog razloga...Stalo mi je šta on misli,stalo mi je jesmo li dobri ili u svađi,ne znan,stalo mi je...Ne mogu to ni sama sebi objasnit...Jer svaki put kad pomislin da smo ok,to se sve opet pokvari...I sad opet po stoti put ništa ne razumin...Kad bi mi bar nešto objasnija,ne znan...Ma nema mi pomoći...Samo jedva čekan da prođe ovaj tjedan jer san cila u nekon balonu....Jeli se i vi slično osjećate?Eto,neman van baš puno više pisat,pa ću vas pozdravit i poželit van laku noć i lipe snove....Pusa mojim prijama....Kissss |
11.12.2005., nedjelja
 |
Tek sad polako shvaćam da se Božić bliži....
|
Ala šta van se nisan dugo javila,pa 3 dana..Eto danas ću zato napisat malo duži blog...Ne znan odakle bi počela,jer me ovih par dana toliko toga i rastužilo i razveselilo i zabavila san se i bilo je i dosadnih trnutaka..A valjda da počnen od koncerta sinoć...Bilo je preludo totalno,skakale smo ka luđakinje i pivale i promatrale zgodne muške....Ma super je bilo,iako...Iako moran priznat da mi malo smeta šta dvi prije nisu išle s nama...Ali opet je savršeno bilo...A danas..Danas san u kaazni...Da,poludit ću,ne mogu izać,a tribale smo svratit do dolcea....Tako san ljuta na mater i oca da rič više s njima neću progovorit....I oblačit ću se cila u crno da misle da san poludila i počela štovat vraga...Morab in se nekako osvetit...Moran van ispričat kako se ovih zadnjih dana osjećan u vezi jedne moje prijateljice...Ja nju znan već dugo vrimena,i eto upale smo skupa u srednju..Bilo mi je skroz drago,pogotovo šta smo se od rpvog dana opet počele družit...Društvo nan je bilo super,nas 5,6 ludica i sve smo bile odlične međusobno...Ali ta moja prija,koja mi je predraga,i super je osoba,dobra i simpatična,u zadnje vrime odvojila se iz društva lagano sa ovon drugon prijon...Ona tvrdi da nije,ali sve mi to primjećujemo...I smeta nan šta je ta druga prija odvlači...Kad san joj rekla šta mislin,naljutila se na mene...Ali činjenica je da se prominila i pala pod utjecaj te druge prije,a ja bi tila nju staru natrag...Prije bi se čule priko telefona i sve to,a sad su njih dvi stalno skupa i briga ih skoro za druge...A opet je to lažno prijateljstvo jer ona ne zna šta joj je ova govorila iza leđa...Ništa strašno,ali opet ispravite me-nije li istina da su u pravom prijateljstvu obe dvi osobe ravnopravne i ne ogovaraju se?Mislim da sam u pravu...Neću više o tome,tila bi van još nešto ispričat...Sređujen ja stol danas i prekopavan po starin stvarima,kad pronađen neko pismo koje san prije 2 godine našla u osnovnoj ispod klupe.To je pismo nekog dečka toj curi koja ga je prevarila i ostavila...Napisat ću van par ulomaka: "Pišem ovo jer osjećam kao da je netko iskidao zadnje poglavlje naše balade...Znam da je svemu kraj,ali nisam navikao na ovakve krajeve..Ne znam što da napravim,da se borim ili da odustanem,da se prepustim tuzi da me nosi duboko u tamu...Pokazala si mi kako se lako može dohvatiti zvijezde,a još brže pasti nazad na tlo...Mikad više te neću uhvatiti za ruku i osjetiti tvoju kosu na mom licu...Budi sigurna da težim u životu biti što bolji i žao mi je što si me zatekla u lošem izdanju...Dokazat ću ti da se vrijedi pomućit oko mene i da nisam loš kao što možda misliš...Samo zna da ću te se sjećati zauvijek,svake noći kad legnem u krevet i probam se sjetiti nečeg najljepšeg što mogu zamisliti,a to si samo ti...Nemaš pojma kako je to biti prevaren,a volim te još više od te boli...Želim da me nema,da me ne bude,želim tišinu i mrak,bez misli i mirisa tvoje kože....Nadam se da si vrijedna ovih mojih riječi,kao i boli koju si mi nanijela u ogromnoj mjeri...Pun sam boli i mržnje koja se ispariti polako i ostati će smao tupa bol i praznina...Ti si dvosjekli mač...Neka mi duša istrune do kraja.Jer ova rana zacijeliti ne može...Vrati mi srce,oprošteno ti je! Zauvijek u nadi za pravom i neuzvraćenom ljubavi,Bojan" Kad san bila pronašla to pismo pod klupom,odmah san osjetila da mu ga želim vratiti,da želim pronaći tog bojana i utješiti ga...Tako sam išla u suprotnu smjenu kada je bila medicinska škola,i raspitala se o tom bojanu...Nitko nije znao ko je on,pa san brzo odustala...Ali noćima san razmišljala kako bi ga tila upoznat,popričat s njin,bar ga probat utješit...Jer ove njegove riječi,cilo njegovo pismo me tako dirnulo...Čudno je kako i nakon prevare i boli koju nan je naijela ta osoba,mi je još uvik toliko neizmjerno volimo.... Eto,drago moji,to je sve za večeras,fala na komentarima i puno vas volin...p.s.lutkice ne ljuti se radi moje istinite iskrenosti....Kissssssssssssssssssss |
07.12.2005., srijeda
Ajme šta je Ančić sladak...
|
Eto,naslov sve govori,sinoć san bila na dočeku Marija u Splitu i jedva san ga čekala vidit jer san tako sritna šta smo osvojili pehar i šta je on pobijedija,i vidin ja njega i skoro padnen u nesvist šta je sladak...Inače nisan baš neki veeliki fan tenisa,ali kad igraju zgodni tenisači...Ja san više za nogomet-i za zgodne nogometaše..:-)Uglavnon,on nije samo sladak,nego mislin da mu se svi tribamo divit na onome šta je postiga,a tek mu je 21 godina...Ja san njega upoznala jer mu je sestra išla u školu ka i ja,i tip je tako simpatičan i drag,ono ko neka dobrica slatka...Ma šta ćeš govorit,pa svi imate oči...Eto,samo san tila reč svaka čast Mariju,da se malo i ovaj uspjeh za cilu Hrvatsku spomene....Čut ćemo se uskoro,kissss ljudi |
05.12.2005., ponedjeljak
|
Evo ljudi,napokon san skužila kako se stavljaju ove slikice,pa evo jedna za početak...Trenutno pokušavan učit biologiju,ali mi nikaako ne ide...Sutra mi je kontrolni,a ništa nisan takla...Mogu van reć da je teško u gimnaziji,triba se dosta radit i učit,a ja nisan navikla na to..Ah,čisti san kampanjac...Osjećam se još uvijek super,bila san u kazalištu sa razredom,baš je ludo bilo,smijali smo se ko ludi...Sjećanja na lito mi još uvijek naviru,na lito 2005,najsavršenije lito ikada...Inače ljetujem na jednom preslatkom predragom otočiću Zlarinu u šibenskom arhipelagu..Taj se otok možda čini miran,ali na njemu je čista ludnica...Ovo lito upoznala sam i sprijateljila se s toliko novih zanimljivih ljudi,ma bilo mi je savršeno,svi partyji i kavice i noćna kupanja...Bila san s dva lika ovo lito,i sve će mi to ostat u lipon sjećanju...Šmrcc,ja bi lito...Fale mi svi prijatelji,besposličarenje i zabavljanje..A jebiga,sad se moramo bar pinkicu školi posvetit do završetka...Počinju pripreme za novu..Jupiii...Ne znan ni di ću,pozvana san na 3-4 tuluma,ala ludila brale...Eto,iden nastavit "štrebat",volin vas svih i big kisss |
04.12.2005., nedjelja
|
*** |
Napokon san i ja malo happy....
|
Hey ljudi,evo naslov sve govori,NAPOKON san sritna...Nije se ništa posebno dogodilo,nego san jednostavno dobrog raspoloženja...Sinoć san bila na nekon tulumu,bilo je dobro,večeras malo do dolcea sa prijama,cerile smo se ko glupače cilo vrime i tako...A ja se opet super osjećam...Tako su mi drage sve moje prijateljice,obožavan ih i tako san sritna šta ih iman...Moju Leicu,Antonijicu,Frankicu,pa čak i Majicu,Laricu,sviih...Ajme šta bi mi bez prijatelja,koji će uvik bit uz nas i pružat nan ljubav,utjehu i podršku?Tako san zahvalna na njima..Iz nikojeg posebnog razloga,tako mi je puklo...Iako ni traga princu na bijelom konju,nema veze...Ima vrimena(tješin se hihi)...Eto ljudi moji dragi,izašla san iz depre i to mi je super...Baš je dobro osjećan...Fala van svima,puno vas volin i brzo se čujemo....Kisssss |
02.12.2005., petak
|
Eh pokušavan ja iskoristit dan,i iskorištavan ga,jer san jako vesela i volin se smijat i zabavljat,ali nekad ni ja ne mogu..Onda me svi pitaju šta mi je,jesan li bolesna...A ponekad me uvati takva neka tuga i samoća da mi se samo plače i plače...Evo npr danas,sjedin ja u blue eyesa,promatran ljude oko sebe,kao neki robot,gledan svoje prijatelje kako se smiju,a meni se tako ništa ne da,koda sam hipnotizirana...I onda mi je najgore kad me pitaju šta mi je,zašto san takva,a ja in ne znan reć jer ni sama ne znan zašto se tako osjećan..Ali jednostavno se tako osjećan..Jebeno usamljeno,tužno i deprimirano...Sve moje prije sretne sa svojim momcima,i ja san tako sretna zbog njih da ne mogu bit sretnija,ali opet bi tila nekog i za sebe..Kako mi triba nečiji zagrljaj,poljubac...Kad ću i ja dobit malo ljubavi?Ma neću se sad tu samo žalit,jer iman bit zahvalna za toliko stvari..A valjda će doć i moje vrime,valjda ću i ja nać svog "princa na bijelom konju"i bit bar malo happy....Fala van šta me slušate i na svim komentarima...Čujemo se ubrzo,kissss |
