E ljudi,još samo sutra u školu..Tj danas...Jupi...Ma tila san van se javit jer bi van stvarno tila ispričat šta mi se u ponediljak dogodilo,a ima veze s onin likon o kojen stalno blebećen...A šta mogu,valjda znate kako je to kad vam se neko sviđa...Uglavnom,u ponediljak posli plesa cila ekipa ostala da se malo zajebajemo i to,i odjedanput je jedan veći tip dignija i stavija na ramena ovog mog jednog prijatelja koji je stvarno mal...I onda ga je ka iša skinit i bacija ga je doslovno da je ovaj odletija na pod i pa na kralježnicu...Počea je jaukat od boli,a ja san bila cila šokirana,i brzo su došli ovi stariji...Nije se moga pomaknit,cili je požutia u faci i mantalo mu se...Kako san se bila uplašila...I onda su ga ovi odveli na hitnu,a ja,ova jedna moja prija i ON izašli smo vani...Ja san još uvik bila tako šokirana da nisam mogla virovat šta se dogodilo...A kad me nešto šokira i kad se nešto tužno dogodi,ja redovito počnen plakat..A jebiga,dosta san osjetljiva osoba...Prija me onda zagrlila,a ON je raširija ruke i reka dođi,i onda me tako lipo zagrlija da mi je struja prošla tilon...Onda mi je priča kako se osjeća kad mu je prijatelj umra pred očima,kad mu je tata odlazija iz kuće,kad mu je umra dida,i bilo mi ga je tako žaj,samo san gledala njegove male plave suzne okice i tila san ga zagrlit...Onda smo došli na hitnu i uvjerili se da je prijatelj koji je pa dobro,a ja i on smo pune dvi ure samo pričali o svemu i svačemu,i tako mi je drago šta smo sad super odkad smo se pomirili...Ma ne mogu van opisat koji su to osjećaji koje za njega iman,ma ja i on nema šanse da budemo skupa,ali baš mi je ovako sad nekako i dobro,šta ja znan,neobjašnjivo...Danas san opet plesala s njin u paru...Ajme koji je to osjećaj kad me zagrli i kad mu čujen srce kako lupa i ubrzani dah...Uf...Enigma...Eto,tako san tila podilit s vama i taj događaj..I naravno da san okitila bor,pa za 2 dana nam je Božić!!!Merry Christmas uranjeni!!Čujemo se,volin vas,kisss
Post je objavljen 22.12.2005. u 23:56 sati.