Brat magarac
Odlazak
Otišla je. Polako, korak po korak. Ne znam kamo... Ali znam da je to Božja volja. Tako je moralo biti. Prihvaćam to bez suvišnih pitanja. Molim samo za snagu da uspijem do kraja shvatiti Njegovu volju. Ona je duboko urezana u moje srce. Osoba koja mi mnogo znači. I kad bolje razmislim, nije otišla. Još je više ovdje, sada je mogu cjeniti još više. Moj mali blagoslov s Neba...
Sretnete li barem jednom u životu takvu osobu, budite sretni. Dajte joj svoje cijelo srce. Jer takva osoba to zaslužuje. Dajte joj sebe. Poklonite joj svoje trenutke.
Zašto sada ove suze? Ponekad i srce mora plakati. Mora... Isuse, ove večeri me drži u svojim rukama... Bez tebe ne mogu ništa. Drži me Isuse... Ja se ne mogu držati. I opet gledam u Tebe, i u Tebi nalazim snage da idem dalje..
Ljubiti
Danas sam opet na koljenima. Sam, u tišini. Pitam se: zašto!? Zašto me Gospodine bacaš u pustinju. I nekako nalazim odgovor da se tamo nalazi iskustvo života. Života koji mora biti darivan drugima. Ali da bi se taj život mogao darivati, mora biti pronađen. Ja moram pronaći sebe, i prihvatiti se, bez prestanka raditi na tome da svakog dana idem u život radosniji i radosniji. Bez obzira na sve. Živim jer je to želio Onaj koji je Život. Ali svjestan sam da ne živim sebi. Jer da živim sebi, onda moj život ne bi imao smisla. Bio bi prazan. Živim drugima, oni su moje bogatstvo. Gospodin mi šalje predivne ljude na moj put. I nedavno mi je opet poslao jednu osobu. Veliko mi je bogatstvo. Čini me radosnim, nadasve je posebna. Ali bojim se da odlazi. Nekako... Razmišljam skoro svake minute o tome i polako se pokušavam pomiriti s tim. Ako je Božja volja, neka. Ali siguran sam da je On meni u toj osobi poslao blagoslov.
Braćo moja, ljubite jedni druge. To je najvrijednije što možete učiniti. Biti ljudi ljubavi. Biti Isusovi.
Mir vam i svako dobro.
Providnost
Bitno je krenuti. Svatko od nas dođe u životu do situacije kad stoji na jednoj točki i gleda kojim putem poći. Mi biramo svoje putove. Mi odlučujemo. Na nama je da izaberemo, život ili smrt, ljubav ili mržnju, radost ili žalost. Dana nam je sloboda. Sloboda koja proizlazi iz ljubavi Božje prema ovom svijetu. Stvoreni smo iz ljubavi i za ljubav. Bog nije želio robove. Netko kaže da smo mi kršćani robovi. O kako je to daleko od istine. Mi smo se odlučili za Ljubav, za Isusa. To je bila naša odluka, odluka koja svakim znakom križa postaje sve čvršća i čvršća. Mi smo odabrali Život i trudimo se biti postojani na svom putu. Ponekad i padnemo, ali tada dolazi Isus i diže nas. Da, mi kršteni,ukoliko smo otvorili svoje srce, imali smo priliku susresti Isusa Krista. Meni je to bilo nevjerojatno iskustvo. Bilo je to za mene kao da mi Gospodin govori: ljubim te dijete moje, ljubim te bez obzira na sve. Ja sam te izabrao, i stvorio te, ne slučajno, nego zato jer te ljubim, zato jer želim da živiš, da se raduješ! Bog nas je stvorio za život, ne za smrt. Mi smo sretni rod, rod otkupljen. Braćo, naša imena stoje zapisana u knjizi života.
Ovih dana sam imao priliku u Assisu upoznati jedan red, red braće i sestara Isusa i Marije. Nisam mogao vjerovati da je moguće naći ljude koji i danas žive poput sv. Franje. Imao sam prilike i razgovarati s jednim od njih. Toga dana sam bio malo potišten, tražio sam sebe i tada kao da me sam Isus odveo do njih. Fra Antonio Speedy je bio čovjek u čijim sam očima tog dana susreo Isusa. Fra Antonio je imao iskren pogled, pristup pun ljubavi. Rekao mi je da imaju visok cilj. Oni teže da dostignu svetost. Njihov samostan je svijet. Jelo im je providnost. Oni ne znaju hoće li sutra jesti. Oni žive Evanđelje. Kad sam im poželio pokloniti par eura za hranu, fra Antonio je učinio nešto što me
je duboko dirnulo. Podigao je svoju kordu i pokazao mi čvor koji označava siromaštvo. Srce mi je zatitralo, oči mi se orosile. Zar danas ima takvih ljudi, zar danas postoje oni koji su sve ostavili. Kad sam otišao od njega, nisam mogao drugo nego zahvaljivati Ocu na njima. Kad smo se Antonio i ja opraštali, bilo je to kao da se znamo sto godina, stisak ruke i iskreni zagrljaj. Vratio sam se pred baziliku Marije Anđeoske i sve što sam osjećao bila je istinska sreća i ljubav prema Bogu.
