Otišla je. Polako, korak po korak. Ne znam kamo... Ali znam da je to Božja volja. Tako je moralo biti. Prihvaćam to bez suvišnih pitanja. Molim samo za snagu da uspijem do kraja shvatiti Njegovu volju. Ona je duboko urezana u moje srce. Osoba koja mi mnogo znači. I kad bolje razmislim, nije otišla. Još je više ovdje, sada je mogu cjeniti još više. Moj mali blagoslov s Neba...
Sretnete li barem jednom u životu takvu osobu, budite sretni. Dajte joj svoje cijelo srce. Jer takva osoba to zaslužuje. Dajte joj sebe. Poklonite joj svoje trenutke.
Zašto sada ove suze? Ponekad i srce mora plakati. Mora... Isuse, ove večeri me drži u svojim rukama... Bez tebe ne mogu ništa. Drži me Isuse... Ja se ne mogu držati. I opet gledam u Tebe, i u Tebi nalazim snage da idem dalje..
Post je objavljen 31.08.2006. u 23:34 sati.