Brat magarac
Ljubiti
Danas sam opet na koljenima. Sam, u tišini. Pitam se: zašto!? Zašto me Gospodine bacaš u pustinju. I nekako nalazim odgovor da se tamo nalazi iskustvo života. Života koji mora biti darivan drugima. Ali da bi se taj život mogao darivati, mora biti pronađen. Ja moram pronaći sebe, i prihvatiti se, bez prestanka raditi na tome da svakog dana idem u život radosniji i radosniji. Bez obzira na sve. Živim jer je to želio Onaj koji je Život. Ali svjestan sam da ne živim sebi. Jer da živim sebi, onda moj život ne bi imao smisla. Bio bi prazan. Živim drugima, oni su moje bogatstvo. Gospodin mi šalje predivne ljude na moj put. I nedavno mi je opet poslao jednu osobu. Veliko mi je bogatstvo. Čini me radosnim, nadasve je posebna. Ali bojim se da odlazi. Nekako... Razmišljam skoro svake minute o tome i polako se pokušavam pomiriti s tim. Ako je Božja volja, neka. Ali siguran sam da je On meni u toj osobi poslao blagoslov.
Braćo moja, ljubite jedni druge. To je najvrijednije što možete učiniti. Biti ljudi ljubavi. Biti Isusovi.
Mir vam i svako dobro.
