| < | listopad, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
|
 Danas je u 11 uri triba bit start Mrdujske regate. No vitra ni za lika, samo siva izmaglica puna vlage. Rivon su prošli trumbetaši ma ni oni nisu skupili više svita. Bilo je uobičajeno domaćeg svita kojemu sad riva dođe samo ka kraća ruta do cilja. Stranaca dosta, onako. Tekno beton ka klizalište po ovoj kišici. Stupovi se obisili sami o sebe kad nima Pedra da visi.  U Marmontovoj šušur svita ribe i stupova...opet. Ka da rastu iz vode, pari mi se svaki put da je još koji naresta. Jednog će dana džungla od njih nastat i zavladat će afalton...bravo, ko bi reka da će asfalta nestat u nas!  Duša grada je opet Pjaca. Tu nima čega nima-trumbetaši, mažoretkinje, klapa pivača, štand o roza cvića i brošura za ovi Dan ružičastih vrpca, štand o peticije HSP-a za kontra nešta (mislin da jel' NATO u pitanju), štekati puni svita, oni pivači seli za sto i pivadu za svoju dušu, mi s njima (Dalmatinaaaac saaaan, tu san rođen rooođen jaaaa)...kišica poče, lumbrele se rastvaradu...žamor glasova, pisme, mobitela, stranci grupno blokiraju domaće sa spizon u kesama, dvojica u crnin frakovima paradiraju...ma di bi ovega drugdi mogli vidit - frakovi i srdela  Peristil okupiran stonasto, jedva domaći svit more proć od grupiranih okupatora koji ni ne grintaju na loše vrime...bože ča nan šaješ takve čudake! Ako je Pjaca duša, pazar je bome trbuj grada. Obilat, bujan, mirisan. Zaboravljan na sivilo od ovega vatrometa boja. Jesenji darovi. |
05.10.2007., petak|
U zadnje dane samo slušan stare pisme, tako stare da me vratilo u ditinjstvo. Nemojte se jidit ako vas sataren sa njima.  Dragan Stojnić me osvojia davnih dana divnin glason i gospodskon pojavon. Legendarna je ova njegova pisma: BILA JE TAKO LIJEPA Bila je tako lijepa, uvijek se sjećam nje, Bila je tako lijepa, kao tog jutra dan, Divna je ona bila, kada sam ostao sam, Više se nismo sreli, jer nju je odnio dan. Sve ja kao tajna ostalo na keju tom, Oči, njene ruke, plačni pogled njen, Možda je tako bolje, zaborav briše sve, Ali ipak, ipak često, često se sjetim nje. Danima kiša lije, uz prozor stojim sam. Prošlo je mnogo dana, obuze tad me san, Sjetih se onog jutra našega rastanka, Sjetih se tihe rijeke kojom je otisla. A sad uzmite neko piće, pritisnite ovi mali trokutić ispod, zatvotite oči i uživajte.
A, ča san rekla, jel' vas vratilo u mlade dane...još mlađe...najmlađe? Ne sićate se, ne znate, nikad čuli?! Onda priporučite svojin roditejima...ili praroditejima da navrate ovod i poslušaju. Laka van noć!  |
02.10.2007., utorak
Po naređenju drugarice Zore nabavila  Osigurala se i protiv suza  (ovo mi ostalo iz doba NNNI) |
01.10.2007., ponedjeljak|
Franeee, evo javjadu da izložilo carska jaj u Grad. Carska jaj pokažiju svitu. Čuuuuuuj carska, eeeeeeej!!! Kažedu da i samo devet moglo stat u Grad. Da devet?!?! Da saaamo!!! Devet me kolpi safatalo kad promislin i na ti devet... Jes čuja za ovo - bija niki ruski car koji jema puno puno jaj, tolko jaj da je to milina, ovaj mirakul...ima tolko jaj da mu u Grad nemoredu stat! Ma nisan infišala, eno piše na teletekst! Je, je, istina je, mora bit istina, eno piše crno na bilo...ma obratno, bilo na crno...nima veze, piše čoviče onako kako ti uvik tražiš napismeno. Evo saće dnevnik, požuri s oton kobasicon, ča je tolko piplaš i rastižeš! Pari da si dite. Ajme ča me nerviraš. Neću ja zbog ote tvoje đelozije propustit carska jaj. Ma e, ne nisi. Pričaj komu drugon. Tiš prat pjate,za kaznu! Vidi boga ti, da i je jema čak 52!!! Isuse i Marijo!!! Straota od Boga! Ne viruješ opet. Evo ti laptopoć pa čitaj. Pa da, sad ti očale nevaljadu, a onda mi viruj,e... K vragu, kaš više napravit nove! Ajd sad, molin te ka Boga, sidi više s miron tu kraj mene. Daj mi ruku, sva nikako dršćen... Ma vidi manita čovika, biš ča, dan ti ruku a ti bi oma...Samo me malo straj gledat. Ajme Frane ni u snu najluđen nisan mogla zamislit da živ čovik more imat tolko jaj. Noćas oka neću sklopit... Ma di sad reklame da in reklame jarčeve... Kakva li su mu gospe draga?! Mora da su mu o zlata...Dabome da jesu...Ča se smiješ, kad je car,e...O dijamanti, smaragdi, bisera. Ta nisu mu obična. Car je to bija, eeeeej, car. Carska jaj!!! Ma di sad baš moraš ić pišat, piša si prin deset minuta. Uvik kad je najnapetije ti moraš pišat. Pođi u drugog likara, ne virujen ja onemu od niki dan. Ja san ti najboji likar ma me nećeš slušat. Evo jiiiiiiii, požuriiiii! Ajme lipa li suuuu...mmmmmmm Gospe mojaaaa....a nisu ni mala bome. Jooo da mi i je pipnut pinku, ma taknut...ne bi ji tiščala jako. Ma osiguralo i da ni muva nemore do nji. Eno i s puškaman čuvadu. Da zašta?! Kad ti moraš uvik pišat...To je blago cukunu dabili cukunu, to se smi samo gledat i patit! E, dabome, blago, a ča si ti bija mislia? Bila san išla leć, pozicionirana strateški. Frane već hrče, lega davno.Čin se naji zaspe ka cok. Oči zatvaran. Brojin ovčice: jedna, dvi, tri...pet, šes...sedan...osan...devet jaj! Jaja na oči padaju. A san neće. I evo me sad ovod. Naškodila jaja. Kategorija: gastronomija |
