Borgman's cube
petak, 07.12.2007.
Trenutak odluke....
Luka i Jane izađu na otvoreno. Burin donese miris iz obližnje pečenjarnice, a miris kao da razbije blokadu u «Žalčevom» mozgu.
- Jebo' te, kakvo sam sranje napravio…- uhvatio se za glavu, - Zmija će mi natovariti na leđa sve svoje narkomane… i one svoje dilere.-, pogled mu se zaustavi na Jane koja ga je promatrala mirnim pogledom. Nije se ni pomakla kada je klinac projurio pored njih na bicikli bez svjetla.
- Očekuješ odmazdu?- stav joj je bio nekako pretjerano miran.
- Nije me briga za mene, ali neće se zaustaviti na meni. Stradati će svi koji su mi dragi… bilo bi puno bolje da mi se niste javili…- kao da se dio njegove frustracije mogao izlučiti u tim riječima.
- Zmija može to napraviti… ukoliko-, Jane prestane govoriti jer je pored njih prošla Marina. Pogledala je Luku otrovnim pogledom i ušla u kafić.
Jane i Žalac se brzo odmaknu u sjenu. Marinin krik se čuo kroz vrata. Nakon nekoliko sekundi je izletjela na ulicu, i uspaničeno počela nazivati često korišteni broj:
- Ja sam. Dođi brzo. Neko je sjebao Konja. Je. Stvarno. Cili je krvav… Dobro, čekat' ću… znam, neću zvat plavce…- brzo je govorila i klimala glavom kao da je sugovornik vidi. Onda stane pored vrata, u iščekivanju.
- Možeš pustiti da se organiziraju, a možeš… nastaviti…- Jane je govorila tiho i polako.
- Misliš da sredim «jahača»? Ti si bolesna ženo. Konj je glup, ali «jahač» je bivši vojni policajac…-, ali to nije zanimalo Jane.
- Ako se pokreneš, nećeš biti sam…a ovaj već dolazi…- prvo u daljini, a onda sve bliže se čula rika moćnog BMW-a. Marina krene u susret tipu u crnome, ali on samo prođe pored nje, nezainteresirano je odgurne i prođe kroz vrata.
- U p…m…! – drekne kada ugleda Konja. Izletio je vani i odmah zgrabi Marinu za ramena.
- Jesi li vidila 'ko je? Je li to neko Serđov?- tresao je mladu narkomanku koja od straha proplače. Nešto je nerazumljivo promucala, a ovaj je samo odgurne.
- Ako oćeš ovo, nađi ko je bio! Inače nema ovoga! – pokazao je malu vrećicu tabletica. Marina je imala užareni pogled, nesvjesno se obliznula, a onda primijeti poznati lik u sjeni. Luka je polako šepao prema njima.
- Njega sam vidila! On je bio tamo kada sam našla Konja!. -glas joj je bio kričav, promukao. Istovremeno uzbuđen i zloban. «Jahač» se okrene munjevito i izvadi skriveni pištolj. Siguran u sebe u nekoliko koraka je prevalio daljinu do Luke. Na licu mu je bio zloban osmijeh kada zamahne drškom pištolja prema invalidu. Luka blokira udarac, ali to ga je koštalo udarca u ruku. Bivši vojni policajac bez oklijevanja zamahne nogom i čizma udari u invalidnu nogu…. Luka zastenje i klekne.
- Ispričat ćeš mi sve. Šepavi!- vikne Jahač zamahujući pištoljem opet prema Lukinim leđima.
