bogatstvo ,sreca i zdravlje

MASLAČAK (Taraxacum officinale) Fam. Asteraceae Popularni nazivi: italijanska salata, mlečić, maslačnik, mle- čac, loboda
Opis: Mala, zeljasta, živopisna biljka. Koren joj je vretenast, malo razgranat, dostiže ponekad i dužinu od 20 cm i debljine je
1-2 cm. Iznutra je beo, a spolja tamnosmeđ. Listovi su kopljasti, nazubljeni, raspoređeni u rozetu. Iz sredine ove rozete, od lišća se uzdiže cevasta stabljika, koja na svom vrhu nosi cvetnu glavu veličine 2-2,5 cm, zlatno-žute boje. Cvetovi su okruglasti. Plod je ahenija sa kljunom, 2-3 puta dužim od njega i nosi belu dugačku pufnu koja se razvija u periodu sazrevanja u obliku glave lopta- stog oblika. Cela biljka sadrži mlečni sok - lateks.
Cveta od aprila do septembra.
Staništa: Raste svuda, od ravničarskih do planinskih pre- dela, po livadama, pašnjacima, pored puteva.
Upotrebljivi delovi:
- Listovi - koji se sakupljaju u proleće, kada su najizraženija aktivna svojstva;
- Drška (sakuplja se i u vreme cvetanja);
Koren - vadi se u rano proleće (mart-maj) ili u jesen (sep- tembar-novembar);
- Cela biljka, zajedno sa korenom, bez cvetova i plodova. Sa- kuplja se u proleće, pre ili u vreme formiranja cvetnog pupoljka, u periodu april-septembar. U ovom periodu, odnosno u proleće pre cvetanja, biljka sadrži najveću količinu lateksa (mlečnog so- ka).
Korenje koje smo skupili, treba očistiti od zemlje i raseći po dužini. Sušenje se vrši u senci, u zagrejanim prostorijama ili na suncu, tako što se ovaj deo biljke raširi u tankim slojevima. Mo- žemo ih održavati i u svežem stanju, u podrumima, u pesku. Osušeno korenje lako može upiti vlagu, ili biti napadnuto od insekata, zato ga treba zaštititi i čuvati na suvom.
Laboratorijska istraživanja pokazuju da u julu-avgustu, koren ove biljke sadrži povećanu količinu gorke materije (taraksacin), koja dostiže maksimum u novembru. U avgustu koren sadrži oko 40% inulina, drugog osnovnog aktivnog sastojka. U proleće se ova supstanca može naći u količini od 1-2%, dok koren u istom periodu sadrži više holina i mlečnog soka. Sakupljeno korenje se ostavi 2-3 dana na suncu radi sušenja i sanacije ošte- ćenih delova prouzrokovanih sečenjem lukovice i tankog kore- nja. Pri vađenju iz zemlje, treba posebno voditi računa da koren ostane ceo (ne skraćivati niti kidati žilice), jer u protivnom mle- čni sok iscuri, što smanjuje terapijsku vrednost biljke.
Aktivna svojstva: Gorka materija - taraksacin, pektin, vitamin i B i C i steroli.
Hemijska struktura korena: Triterpenski alkoholi, fitos-teroli, vitamini B1, S i V, inulin, tanin, holin, taraksacin, nikotinska kise- lina.
Farmakološko dejstvo: Holagog (pospešuje izlučivanje žuči), holeretik (pomaže stvaranje žuči), alkalizant (deluje bazno), lak- sativ (za prečišćavanje creva), diuretik (pospešuje mokrenje), veno-tonik, adstrigens (izaziva stezanje).
Terapeutske indikacije: Hiperacidni gastritis (upala želuda- čne sluznice praćena pojačanim lučenjem kiseline), bilijarna diskinezija (otežano pražnjenje žučne kese sa crevnim poremećajima), gojaznost, kostobolja, reumatizam, ateroskleroza, va- riks (proširene vene), varikozni čir.
U proleće je preporučljivo primeniti terapiju sa svežim drška- ma maslačka u trajanju od 14 dana, po 6 drški na dan. Cvetna glava se odstranjuje tek posle pranja drške cveta. Ona u početku ima gorak ukus, da bi on kasnije postao sočan i prijatan. U perio- du cvetanja biljke, dijabetičarima se preporučuje da jedu 10-15 drški cveta na dan.
Ovaj tretman omogućuje eliminisanje žučnog kamenca, što podstiče rad žučne kese.
Način upotrebe: 1 puna kašičica korena se stavi u 250 ml hla- dne vode; ostavi se da odstoji 12 sati, a ujutro se zagreje do klju- čanja i procedi. Ova tečnost se pije pomalo, u retkim gutljajima,
30 minuta pre i 30 minuta posle doručka.
Salata: Sprema se od svežeg korenja i listova.
Drške: Po 6 drški cveta dnevno se jede u periodu od 2 sedmi-
ce.