bogatstvo ,sreca i zdravlje

MUŠKA SREĆA

Pitanje slobode je najvažnije pitanje za muškarca.
Samo slobodan muškarac može da pretenduje
da bude istinski srećan. Sa materijalističkog
aspekta slobodan je onaj muškarac koji
može sa sobom da radi šta hoće. Materijalista
smatra da je “slobodan” ako uspe da organizuje
svoj život tako da drugi brinu o njemu. On
obično želi da mu njegovi roditelji, preduzeće
ili država obezbede hranu, stanovanje, obrazovanje,
oblačenje, medicinsku zaštitu, neku platu
i zabavu. Ovakav oblik usluge se obezbeđuje u
zatvoru.
Pošto su ljudi u ovom svetu u velikoj meri prihvatili
materijalistički koncept “slobode”, pla -
neta Zemlja se pretvorila u jedan veliki zatvor,
a njeni stanovnici su dobrovoljno postali robo -
vi.
U stara vremena su muškarcima koji su želeli
da budu robovi, dakle muškarcima koji su želeli
da drugi brinu o njima i njihovim porodicama,
njihovi vlasnici na javnom mestu, pred velikim
brojem ljudi, probijali uvo i stavljali minđušu, i
to je bio znak po kome su se muškarci robovi
prepoznavali od slobodnih muškaraca1 (žena -
ma se to zvanično nije radilo, iako su mnoge to
same sebi činile). U tom konceptu, vlasnici ili
gazde su svojim robovima takođe određivali sa
kim treba da se žene i brinuli su o obrazovanju
i vaspitanju njihove dece.
Ukoliko bi rob odlučio da bude slobodan, i da
napusti svog gazdu, gubio je sve ono što mu je
gazda obezbeđivao, uključujući i ženu i decu,
koji bi ostajali vlasništvo gazde.2 U retkim slu -
ča jevima je bivši rob mogao da otkupi svoju
po ro dicu.
Nekada su ljudi odlučivali da postanu robovi
jer nisu mogli da plate dugove ili su bili
porobljivani od strane fizički jačeg okupatora.
Danas se koncept ropstva izmenio - u smislu
da su porobljivači “unapredili” sistem porob -
ljavanja. Savremeni porobljivači veoma agresivno
reklamiraju koncept ropstva preko svojih
medija i sistema obrazovanja, tako da se deca
od malih nogu uče materijalizmu, a odrasli ljudi
se podstiču na takmičenje u tome. Naravno,
porobljivači će reći da su njihovi robovi “slobodni”
i da “uživaju u životu”, iako statistike
jasno pokazuju da prihvatanje takve vrste “slo-
bode” vodi u tešku depresiju i druga teška
oboljenja.3
Promoteri savremenog koncepta ropstva su
toliko agresivni u promociji svog koncepta, da
svaki onaj ko se usudi da izabere nešto drugo,
biva najpre ismejavan i izrugivan, a ukoliko
ostane uporan u nastojanjima da izađe iz
uspostavljenog robovlasničkog sistema suočiće
se sa “sankcijama”, koje podrazumevaju da će
izgubiti sve “privilegije” koje nudi robovlasnički
sistem, biće izolovan iz društva i smatran
“crnom ovcom”, primitivcem i fanatikom.
Ipak, posledice prihvatanja materijalističkog
sistema vrednosti su tako traumatične i bolne,
da postoje muškarci koji su odlučni, da i pored
svih pritisaka, izaberu jedan drugi sistem vrednosti,
i jedan potpuno drugačiji svet koji iz
njega proističe. Možemo da kažemo da se svaki
odrasli muškarac nalazi pred izazovom da od -
go vori na tri životna pitanja:
1. Da li želi da finansijski zavisi od drugih ljudi
(poslodavca)?
2. Da li želi da drugi određuju kako treba da
osniva i vodi porodicu, i koliko će imati dece?
3. Da li želi da mu osobe izvan njegove poro -
dice vaspitavaju decu i određuju ko će mu biti
prijatelj?
Muškarac koji prihvata duhovni sistem vrednosti
na sva gornja pitanja će odgovoriti sa
“ne”, i to je prvi korak u dostizanju istinske
slobode i sreće u ovom svetu. Drugi korak je
“osposobljavanje”, odnosno praktična primena
prihvaćenog koncepta slobode. Kada shvati i
razume šta je sloboda, a šta ropstvo, muškarac
može da krene u dostizanje slobode, koju i
kada dostigne mora stalno da čuva i neguje.
Osposobljavanje
Da bi se osposobio za pravilno funkcionisanje
u ovom svetu i za dostizanje istinske sreće,
muškarac najpre treba da prihvati ispravan sistem
vrednosti i da učini sve što je u njegovim
mogućnostima da sačuva zdrav razum, odnosno
“zdrav mozak”. U jednom od prethodnih
poglavlja spomenuli smo kako oštećenje
mozga može negativno na deluje na čovekov
karakter i njegove odluke.
Ono što dodatno treba napomenuti jeste da
čovekov mozak može da funkcioniše u “normalnom”
i “nenormalnom” stanju, odnosno u
“alfa” i “beta” stanju.4 U “beta stanju”, mozak
kritički analizira informacije koje dolaze do
njega i to je zdravo stanje mozga. U “alfa”
stanju, informacije se kritički ne analiziraju i za
čoveka se kaže da je u stanju “hipnoze”....................................