ponedjeljak, 18.06.2007.
Prostor za jako bezobrazan naslov (a ima veze s autobusom i vlašću)
|
Krenila sam prema kompjuteru prilično naoružana mislima. I prije nego ću počet pisat ovaj post kliknem Outlook i primim… hm, očekivani mail. Naglo su mi misli s pravca krenule prema okuci. Normalno da sam prikočila. Možda je i bolje. Jučer šetam gradom i nasred rive, na samom mulu, stoji autobus. Nasred mula. Nizozemska registracija. Jutros ja ponovo na rivi. I autobus na mulu. Večeras ja opet na rivi… i autobus na mulu.  I taman naletila dva političara, aktualni vlastodršci. Pitam zašto je taj autobus tamo. Oni da se radi o nizozemskim novinarima koji su došli snimat emisiju o ljudima koji su došli ovde prije 30-40 godina, zaljubili se i s partnerima otišli u svoju zemlju. Sad su ih doveli i bla, bla, bla. Pitam kakve veze s tim ima autobus na mulu. Oni da je to odluka stare vlasti (hahaahha) i da su im tili izać u susret i da su to novinari (?!!???!?). Šta bi ja rekla da kao novinar odem u neku zemlju i da mi odobre takvu idiotariju? Pa rekla bi – koji kreteni! Jedan od ove dvojice kaže kako «mi, eto, dozvolimo svakome tko dođe da radi šta ga je volja…». Ma, koji mi?  Da ako reagiraju da se taj autobus makne da će doći do nacionalne vijesti, nastavlja on dalje. Pitam a zašto ne. Uostalom, bar bih malo imala osjećaj da se netko bori da u ovoj zemlji neki zakon bude jednak za sve. I normalno da sam odmah tražila da i meni odobre parking na mulu. Predlažem da svi građani podnesu zahtjev da im se tamo odobri parking i neka svi ispričaju svoju ljubavnu priču hahahaha koja je počela u Makarskoj, može i prije 30-40 godina. Onda bi isto bili nacionalna vijest. I onda bi prinili strani mediji kako su se i građani u Hrvatskoj probudili i reagiraju. Uostalom, da nam nije ministra Kirina koji je završio na YouTube-u, nikad strani novinari i strani mediji ne bi primijetili da su u Hrvatskoj ljudi i kompjuterski pismeni. Ali zato se neki novinari u Hrvatskoj ne znaju služiti svojim alatom. Bio mi je svojevrsni šok kad sam saznala da se jedna od vodećih novinarki na HRT-u ne služi internetom niti e-mailom. Ali imamo i bližih primjera. Jedva se služe kompjuterom. Mail im je već filozofija, a skinit attachment ili poslat fax preko kompjuterskog programa…. Viša matematika. Još je to i dobro. Najgore je ipak što često i ne znaju o čemu zapravo plasiraju priče u javnost. Ne shvaćaju bit. Obično se zakače za neko tuđe mišljenje što ljudi brzo skuže ili rade po diktatu. A kad smo kod faxa… Jednom našem lokalnom političaru su rekli da pošalje neki dokument faxom. On je pitao šta će njemu ostat. Živa istina. Srećom je sad u Zagrebu. Makarska ipak ne može podnit toliku količinu. Ne pitajte čega. Na žalost ni Hrvatska ne može podnit ovoliku količinu «stručnjaka», što se i vidi. Važno da mašu papirom. A da 'prostite, i Zewa je papir. Da ne bude zabune, govorim o točno određenim kategorijama. Pravi stručnjaci nam, na žalost, ili ne mogu doći do izražaja, ili odu preko «grane».  Ali sve to zapravo nema veze. Bitno je samo kakav image se plasira javnosti. Naša stara boljka. S ovim Harleyem je plasman vrlo visok. Bio je parkiran kraj zgrade Fine iliti Zap-a. Još su probne table na njemu. Izgleda moćno, šta je, je. Pustimo mi politiku i tehniku i vratimo se prirodi i društvu. Danas je pala plaža. More je izvrsno. Valovi su kasnije popodne malo pokvarili idiličnu sliku. Ali ništa strašno.  Ovako je to otprilike izgledalo ;-)  Tu i tamo pokušavam uslikat zalazak, ali još nisam došla do onoga što želim. Na boje mislim.  Ipak ne može bez «Skale». Prije par dana dok smo sidili na kavi, na stolicu je sletila jako čudna muha. I bila je prilično velika. I prilično mirna. Što se da zaključit i po tome što je bilo vrimena za fokusirat i slikat je izbliza.  U zadnje vrime nastojim ne primjećivat stvari i promatram posljedice svoje "autističnosti". Pokušavam primijenit sugestiju jednog mog novog syber-frienda koji kaže "Lito, vrućine, energija koja se oslobađa, usmjeri to negdje". Može. Inače, na Zapadu ništa novo, na Istoku još i manje. Osim što se «rupa» i dalje puni kamenim gromadama. |
