A bip biiip biiiiip.

A bipo ovaj novi neki blog hr. Nešto mi je sve čudno. Ne da mi se uopće pisat post na onom blogu, a ni komentar se ne može ostaviti. Ah, Bože. Svaki put nešto mijenjaju. Hm, baš sam sad razmišljala i "odlučila" da odustajem od bloga. Od pisanja posteva. Od ostavljanja komentara. Uostalom, komentar ću uvijek ostaviti. Vollim čitati druge blogove, posteve, razmišljanja, GLUPOSTI. Eh, neki ljudi stvanro vole srati malo previše. Mislim, ponekad to postaje stvanro očito, ali nema veze, njihov život, njhovo gubljenje vremena.

A bipani virus, dosadan ko proljev. A ježi ga, ja sam ga se riješila nekak, hvala Bogu. Vidim da se ljudi i dalje muče, a bip. Proći će ih valjda. Proljev ili virus? Ugl.
Čitam post onaj od prije, i taman osjetim onaj osjećaj koji me tad držao. Ala, ne želim to više. Ne želim taj strah od prekida. Uf, stvarno ne želim. A bip, kad sam ja tak smotana i komplicirana osoba ponekad. To sam nedavno zaključila. Stvarno gledam toliko stvari na najgore, uvijek se userem zbog gluposti. I to me toliko iritira na meni samoj, i pokušavam promijeniti ali nije baš tako lako bome. Ne. A s vremenom se možda sve sredi i smiri. Daj Bože. Ali samo znam da se više ne dam u onakve emocije i osjećaje ko onaj put. idući put će me tako nešto ubiti, jer stvarno šta je da je, volim ga previše. I ne bi mogla podnesti ništa loše. Ne daj Bože. Jao, ne razmišljam o tome, zatvorena priča. Jer da zna da sam uopće pomislila na to, jao, ne. Pardoniram.
No ne bi ja dala da sve to ode samo u vjetar. NOOOT.
// jea, ne dam ja ništa //

Ne voli izgubljeno i ne izgubi voljeno.

To je to. To mi treba. Znači ne smijem ga izgubiti, jer ako ga izgubim onda ću voljeti izgubljeno. Hm da. // ne dam ja ništa //
Kako njega tako i moje frendiće /kak bi se reklo/. Šta bi bez njih. Neću da imenujem, ali jaooo. Uh. Uh. Opet velim ja, ne izgubi voljeno!
.i neću.
Nešto sam zaključila. Ne volim ovaj blog, ali baš mi dobro dođe da ubijem dosadu i izgovorim toliko gluposti, ali toooliko da se ne mogu ni prebrojat. I da kad sam kod brojanja, sjetih se škole. Jaoo. Muka mi je nešto odmah. Pitam se zašto. Bipala ja školu. No opet, jedva čekam. Nisam jedina! /da naglasim/ A ježi ga, danas uđem tamo, vidim to sve, te hodnike, wc koji obvezno posjećujem po osam puta u sedam sati, i skužim da će mi možda i biti drago kad opet dođem tamo. Jea, bit će novih faca. Bit će nekih ljudi. U MOM RAZREDU! Shit, toga se sad nisam trebala sjetiti. Biip.
Zanemarujem to. Da.
Ih da. Idem žderat. Gledat seriju. Žderat. Srat. Hm, pardoniram, obavit nuždu. (nisam dugo).

Ne izgubiti voljeno!. . Ne izgubiti!. . Ne!. .