Intermezzo
Na zapovijed:
(...)
— Seljani, — poče paroh.
Njegov gromki glas kao da je dolazio sa svih strana. Žakmor pogodi da mu sistem zvučnika omogućuje tu snagu. Glave se digoše ka svodu, okretoše zidovima. Nigde nijednog vidljivog aparata.
— Seljani, — reče paroh — tražite od mene kišu,nećete je dobiti. Došli ste danas nadmeni i oholi kao leghorn-pevci, puni poverenja u svoj puteni život. Došli ste kao drski molioci da zahtevate ono što uopšte ne zaslužujete. Neće biti kiše. Baš boga briga za detelinu!
Savite tela, pognite glave, pogružite duše i preneću vam božju reč! Ali ne računajte ni na jednu kap kiše. Ovo ovde je crkva, a ne vodovod!
Podiže se žagor negodovanja iz gomile. Žakmor je nalazio da popa dobro govori.
— Kišu! — ponovi čovek stojeći na klupi.
Posle grmljavine parohovog glasa njegov se uzvik učini smešno slabašan i, svesni ove privremene slabosti, prisutni ućutaše.
— Tvrdite da verujete u boga, — opet zagrme paroh — zato što nedeljom dolazite u crkvu, zato što ste okrutni prema bližnjima, zato što ne znate za stid i zato što vas savest ne muči ...
Kad paroh izgovori »za stid«, tu i tamo šiknuše uzvici negodovanja, odjek ih umnoži i pretvoriše se u dugi urlik. Ljudi su trupkali u mestu, stisnutih pesnica, zanemele su žene grizle usne i zlim očima gledale paroha. Žakmor poče da se gubi. Buka se stiša, a paroh nastavi.
— Šta me se tiču vaše njive! Šta me se tiču vaša stoka ili vaša deca, — zaurla on. — Živite telesnim i odvratnim životom. Ne znate za raskoš. A tu vam raskoš ja nudim — nudim vam boga!... Ali bog ne voli kišu ...
Bog ne voli detelinu! Boga se ne tiču ni vaše duboko oranje ni plitke avanture, bog je jastuk od zlatnog baršuna, dijamant okovan suncem, skupoceni okvir izrezbaren u ljubavi, to su otmene četvrti, svilene mantije, izvezene čarape, ogrlice i prstenje, ono što je nepotrebno i čudesno, električne radionice ... Kiše neće biti!
— Neka padne kiša — zaurla govornik ,ovog puta uz podršku gomile, koja je grmela kao olujno nebo.
— Vratite se svojim kućama — riknu umnogostručeni glas paroha. — Vratite se kućama! Bog je slast suvišnog! A vi mislite samo na neophodno. Vi ste za njega izgubljeni ljudi.
Žakmorov sused odgurnu Žakmora i, snažno zamahnuvši, baci veliku kamenicu prema predikaonici. Ali već su se hrastovi kapci s bukom zalupili, a glas paroha je nastavljao dok je kamenica muklo udarila u čvrste kapke.
— Kiše neće biti! Bog nije korisno sredstvo, bog je poklon za praznik, bespredmetan poklon, platinska poluga, umetnička slika, tanana poslastica. Bog je nešto više. On nije ni za ni protiv. On je dodatak.
Kiša kamenica se sruči na poklopac predikaonice.
— Kišu! Kišu! Kišu! — skandirala je sad gomila ujednačenim ritmom.
A Žakmor, ponet strašću koja je izbijala iz ovih ljudi, uhvati samog sebe da peva s njima.
Pred njegovim očima, desno, levo od njega, seljaci su stupali u mestu i taj bat cokula ispunjavao je crkvu kao hod vojnika po gvozdenom mostu. Pritisak gomile izbaci unapred nekoliko ljudi najbližih predikaonici i oni počeše da tresu četiri debela stuba koja su je nosila.
— Kiša neće pasti! — ponavljao je paroh iza kapaka, a osećalo se da je duboko utonuo u zanos. — Padaće anđeoska krila! Padaće smaragdno paperje, alabasterske vaze, božanstvene slike ... ali ne i kiša!
Boga je baš briga za detelinu, za ovas, pšenicu, raž,zob, hmelj, susam, otavu, lucerku, beli jarič i žalfiju.
Žakmor usput odade priznanje parohovoj učenosti, kad se četiri hrastova nosača slomiše istovremeno i začu se preko svih zvučnika masna psovka paroha koji je u padu udario glavu.
— Dobro, dobro! — viknu on. — Biće kiše! Pada kiša, pada!
Za tili čas gomila naže ka crkvenim vratima, koja se širom otvoriše. Nebo se iznenada smračilo i prve su kapi pljeskale po stepenicama kao meke žabe. A onda naiđe prava provala oblaka, koja zadobova po pločama škriljca na krovu. Uspraviše kako-tako predikaonicu, a paroh otvori kapke.
— Služba je završena, — reče on jednostavno.
Narod poče da se krsti, ljudi staviše kačkete na glavu, žene ustadoše i svi izađoše.
Boris Vian
" Vadisrce"
prepisao :
(doktor Jatogen 29.01.2008. 17:06)
29.01.2008. | 20:03 |
16 K | P | # | ^
