azhdaja

Slobodno mi vriđaj ćaću
i selo i školu, ma mo`š i ime,
budi krkan u društvu - ja ću
jednako krit to i falit se time.
Možeš mi reć i da sam glupa,
da nemaš pojma zašto smo skupa,
glasno pričaj za vrime OZ-a,
tastatura nek` bude ti roza...
Samo me nemoj pismom zbarit
jer zauvik ćeš mi je pokvarit.

Deklariraj se ko ekstra livi
ili što dalje od centra na desno.
Govori često "jednom se živi",
glumi da ne znaš šta znači "šesno".
Houellebecq nek` ti bude najbolji prika,
a muziku slobodno zovi "zika".
Al` nikakvu "ziku" nemoj mi puštat
jer u njoj kasnije neću guštat.

Zabrani mi sukjnu do iznad lista,
kontroliraj kol`ko kave pijem,
reci da mršavim ko kišna glista
i da se stvarno primalo smijem.
Broji mi dane, minute i sate,
zaključi da neka bolja je za te.
Samo se nemoj u glazbu mišat
jer nešto ćeš mi zauvik stišat.

I šta da radim jednog dana
kad više te ne bude (fala bogu!)
i zasvira neka - domaća, strana...
...svejedno, ali ja čut je ne mogu
makar je bila dobra prije.
Sad više ne valja, sad više nije,
samo jer budi misli na tebe:
"Pa di baš ovu pismu mi sjebe?!"

--lydia