azhdaja

Jednostavno moram ovo podijeliti sa hordom obožavatelja Azhdaje.
Ja sam tako jebeno radišna i super i tako ponosna na sebe da mi se riga sad.
Jutros se, naime, vozim busom iz Voltinog, enebili stigla na faks do osam, jer se provode studentske ankete, a Filozofski ih provodi i treći tjedan za redom budući da su anktetari bili lijeni prethodna dva tjedna, te je neke kolegije još uvijek potrebno izanketirati. I ko bi drugi nego informativni centar, medju ostalima i ja sama. Pa se tako vedro i prpošno probudim (ako ćemo srat i lagat), čak sam odgovorila Chinchi na poruku i odem na bus, u 7.00, kako bi stigla do 8.00 - zlu netrebalo, ipak ću tamo bit sama, ne može niko osim mene otvorit.
E, ali šta.
Nije zapavo uopće tema za post, bar ne na ovakvu blogu, jer šta; bus u kojem se vozim, nakon samo 5 min vožnje lupi čovika na bicikli. Ono najmonstruoznije u ciloj priči bilo je to šta je meni prva pomisao bila "jebemti, zakasnit ću, ubit će me neko". Pa sam, ne sačekavši dijagnozu o frajeru izašla vani i nastavila dalje. Mislim, nije da sam morala čekat šta će bit s njim, ali svejedno.
Naravno, zaksanila sam, ali nekih 10 minuta, a anketar se - izgleda - ipak nije pojavio.
I sad ću morat ja obavit anketu umisto njega, iako sam student, i to bolonjac pa ne smim, i ostatak dana ću provest osjećajući se ko neki odvratni štreber jer me zapravo priča s tipom na bicikli i nije toliko potresla koliko to šta sad na znam je li možda jadni anketar bzvz došao na faks, vidio da me nema i otišao.
Iako sigurno nije.
Jer je lijen.
Ili samo normalan, pa mu se nešto dogodilo, a ne misli kako je anketa na prvom mistu.

--lydia