azhdaja

Ljudi kažu da dvije stvari u životu ne treba mijenjati, jednom kad ih nađeš u dobrom svjetlu: frizera i mesara.
Mesara ću prepustit mami i onim dragim tetama iz menze, jer budem li ga ja birala, vjerojatno ću odustat od jedenja mesa, a to ne želim. A frizera ću promijenit sigurno, ili se više uopće neću šišat.
Danas je, naime, dan kad sam se razočarala u svojoj dugogodišnjoj frizerki.
Ne znam jel ona retardirana, ili samo slabo čuje, ali činjenica je da je za vrijeme razgovora prije šišanja jako dobro kužila kakvu frizuru želim, čak sam joj priložila i fotografiju, ali sad ne izgledam tako. Da, možda djevojka sa slike ima kvalitetniju kosu, ali ne može bit baš toliko drugačija od ovog čuda koje sad ponosno vijori na mojoj glavi, uz pomoć siverske bure. Sreća da ne živim u Senju, jebote...
Dok me šišala, bilo je ok. Nikad zapravo nemam pravu sliku o kosi dok je ne osušim, pa se nisam pretjerano bunila kad mi se učinilo da onaj «malo» koji sam ja upotrijebila objašnjavjući joj koliko će mi dignut kose i onaj «malo» koji je ona dizala s moje glave nisu niti braća, ni rođaci u trećem koljenu, a kamoli identični blizanci. Ali nisam se bunila, rekoh – valjda mi se čini, a ona me još nikad nije loše ošišala.
Nisam se bunila ni na šiške, zapravo su mi čak i sad ok, možda jedina stvar kojom sam još uvijek zadovoljna.
Ali kad mi je nakon što sam izričito naglasila da ne želim nikakvo kovrčanje kose ona nakovrčala kosu (kako – ne znam!), e onda sam skužila da ona gospođa koje me gleda iz zrcala možda dobro izgleda, ali to nisam ja! I to nije ona frizura koju sam ja htjela!
Sjetila sam se svoje sestre koja me prije par godina obavijestila da se ošišala riječima «Mala, izgledam ko Rod jebeni Stewart» i kako sam je iskreno žalila, ali činjenica je da je Rod Stewart ipak NETKO, dok sam se ja u ogledalu sama sebi činila kao NEŠTO.
Da stvar bude bolja, očito mi je s kosom otišlo i ono malo razbortitosti šta mi se tu i tamo učini da imam, pa sam se sveudilj divila skupa s njom čudu na mojoj glavi, koja je sad izgledala veća nego prije (za one koji me poznaju: da, moguće je.).
Još bih sve kompilmente možda i inače prtrpjela, ali sad mi je potpuno nejasno kako nisam reagirala na kompliment «Faca ti sad izgleda potpuno drugačije!».
A KOJI JE KURAC FALIO MOJOJ FACI U TRENUTKU KAD SAM UŠLA U SALON?!!!
Prošlo je par sati i sad sam se već nekako privikla. Oprala sam kosu još jednom pa je bar ravna, a ne izgledam kao sredovječna dama iz šezdesetih, što je vidan napredak.
Tješi me što su mi šiške ok, kao što rekoh, takve sam i htjela, ali kad zavežem rep pa on nije onako lijepo dug kao što je bio, nego mi na glavurini strška neki batrljak, lagano mi dođe da odem opet kod nje i kažem joj da je koza i da je moj tata je jači od njenog i da su joj ružne cipele.
Pa će ona vidit onda!
Moja kosa raste, al njene cipele ne postaju ništa ljepše! Makar...tko zna? Mislila sam da ni glva ne raste, pa sam se očito zajebala...
Znate što?
Večeras je Oz.
Ja imam razloga za život.

--lydia