azhdaja

...jer se to danas iz mog stava nije dalo zaključit.
Al pametna je ona, skužit će šta znači bit po stresom.
A jebemu, ja se pokušavam popišat jutros, a ona navalila na zvono (ono s mobitela) ko da nema sutra. A mene mjehur rastura i već 5min pokušavam obavit posa kako triba! I onda, nakon šta skužim da je očito ne smijem izignorirat, dotrčim do mobitela, javim se, jer možda se malom nešto dogodilo pa me zove. Makar ne znam zašto bi mene iko zva da spasim išta ljudsko, išta višestanično, išta organsko...
Naravno da nije bilo problema, nju je samo zanimalo šta radim... I tu sam popizdila. I sad mi je ža jer nije ona kriva šta ja znam uglatu glagoljicu, samo to niko ne kuži i šta sam položila staroslavensku gramatiku u prvom semestru, a odmah potom i zaboravila, i šta sam danas u NSB-u imala najbjelje noge. E, to me dotuklo.
Btw, neko mi je danas u gore spomenutoj knjižnici maknuo cvike-skoro! To znam zato šta ih je konobar pronašao, ali na mjestu gdje ja nikad nisam bila. Očito ih je netko maknuo dok sam štrebala participe, al je bio glup pa ih je kasnije i izgubio.
To me zapravo sve skupa usrećilo jer očito nisam najgluplja kad su i lopovi danas postali retardirani, a nekad si bar za to trebao biti inteligentan, kad si već lijen. A usrećilo me i zato što Bog očito opet voli budale (mene) pa mi je vratio cvike na koje očito nisam pazila.
Možda me i sutra bude volio, kad skužim da ne znam ništa, a već budem na ispitu.
Možda me sutra naglo zamrzi-ne bi mu ni to zamjerila, ja bih isto mrzila osobe koje se odjednom prave da ne postojim, a nekad sam im bila jako bitna, da kojim slučajem postoje takve osobe... ;)
Možda, za razliku od nekih koji su to željeli, uspijem umrit prije ispita (suzdržan ushit u glasu!!!)...
Da, ovo je moj prvi depresivan post...
A šta mogu, kad se tako osjećam...
Recite mojoj mami da je volim.
I donesite mi suncokrete.

--lydia

P.S.Kakve sam sriće, i drugi put ću uskrsnut... :)