Peratović, ili - tko koga
|
Da ne duljim sad o informacijama i o polemici, jesu li i trebaju li novinari biti izuzeti iz sustava i funkcioniranja pravne države i di su limiti prava javnosti na informaciju - intimna mi je simpatija na strani novinara (država će se već snaći i ovako), iako, ok, kužim i da je tajna tajna, i da je tako svugdje. Pa i po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. E drugo je, zakaj su kod nas tajne roba široke potrošnje, zakaj smo sve deblji glede i unatoč šopanju i ovisnosti o skandalima, prljavom vešu i kvazirazotkrivenim kvazimasonlucima kvazijaluša bjelosvjetskih (... ne manje kvazi...) Očito mi to volimo tako; kletva kaundkaovskog kompleksa više sile nad nama, štoli. Dakle Peratović. Ovo ne kužim: Cijela ta frka oko njega. Znači, gore je kaj je on pronašao babine kolače, nego kaj ih je bedasta baba posijala a da nije skužila. I sad, blogera po prstima, a baba u mračnom kutu rane liže, i još se možebitno belji ... Pa kaj ne bi trebalo okrenut opaku pilu ispravno.... Zakaj je 'opće javna stvar tajna državna, zakaj ju država izgubi, pa onda još zaganjava dobrog nalaznika, umjesto da se i zbog forme i poradi sadržaja pepelom pospe ...? Ili je Kolindica sad zlatni pijesak trenutka, pa se može malo na brzinu munut ispod stola po staroj navadi...? A, sori, ja ne kužim. |
