Izašli su iz špilje i sjeli jedno pored drugog na pijesak. Bill je iz vode već sve shvatio. Pomirili su se, ili šta već. Iako, Bill je bio protiv toga iz jednog vrlo dobrog razloga, a taj je razlog ima 5 godina i trenutačno je u avionu za Španjolsku zajedno sa svojom dadiljom. Taj razlog namjeravao je provesti svoje ljetne praznike sa svojim tatom u Španjolskoj. Taj razlog je bio Tomov sin. Zakoniti Tomov sin za kojeg Zara nije znala. Iako je Bill znao da ona za njega ne zna, nije mu se sviđala ideja njihovog pomirenja. Poznavajući Toma, Bill je znao da Zara neće još neko vrijeme saznati za malog, vjerojatno dok ne sleti u Madrid. Već su polako morali kretati u zračnu luku i tu je Billu sinulo kako će suptilno raskrinkati Toma pred Zarom. Izašao je iz vode.
-Moramo ići.-, rekao je Tomu koji je upravo nešto govorio Zari.
-Zašto?- pogledao ga je ovaj na tren.
-Zato što će znaš-već-tko za nekih 2 sata sletjeti u Madrid. Zara se samo nasmiješila i pogledala u Billa.
-Zar je već toliko sati?- Tom se naglo ustao, a Bill kimnuo glavom.
-O čemu vi, ako se smije znati?- Zara ih je pogledala još uvijek se smiješkajući.
-Očito moramo razgovarati.-, Tom se naglo uozbiljio.
-Neki problem?- ustala se.
-Ne...-, duboko je uzdahnuo i izdahnuo, -Michael će isto biti s nama.-, Tom ju je pogledao, možda je očekivao šamarčinu.
-Žao mi je, ne čitam žuti tisak, tko je Michael?- nasmijala se.
-Moj sin.-, Tom je kratko odgovorio.
-Oh...I...Tvoja žena isto dolazi?- i Zara se uozbiljila.
-Ona..Ne, ne dolazi.-, pokupio je svoj ručnik i krenuo prema kući.
-Gustav!- Bill je viknuo prema vodi i pokazao rukom na Toma. Gustav je isti tren izašao i krenuo za njim. Zara je sjela na ručnik, a Bill pored nje.
-Wau...-, rekla je raširenih očiju tupo gledajući u obzornicu.
-Mislim da ti netko treba ispričati cijelu priču. Slušaj me.-, ispričao joj je sve o Tomovom životu proteklih 5 godina, o nesreći u kojoj je izgubio svoju ženu, Klaru, i kćer Lilly, inače mlađu i njegovu ljubimicu. Nije da ju je volio više od Michaela, ali ju je jako volio i ne prođe dan da je se ne sjeti. Imao je probleme jer je većinu proteklog vremena vjerovao da je upravo on skrivio nesreću. Zara je sve slušala otvorenih ustiju i očiju. Bill joj je ispričao sve, a zatim su zajedno s Georgom krenuli prema kući. Zara je cijelo vrijeme razmišljala, nije mogla shvatiti kako se to život jednog čovjeka tako drastično promijeni u 5 godina. Hodali su u tišini do kuće.
-Jesi joj rekao?- čula je Georga ispred sebe, a zatim i Billovo potvrdno mumljanje. Obojica su bila nekih dva metra ispred nje. Počela je razmišljati kako se sad ponašati pred Tomom. A kako tek pred malim? Možda bi bilo bolje da povuče svoje riječi. Da, to će učiniti, za svoje, njegovo i dobro malog. Čim su ušli u kuću Tom ju je povukao sa strane.
-Čuj..-
-Znam sve.-, prekinula ga je, -Mislim da bi bilo bolje da... Jel... Provedeš odmor s malim... bez mene, jel. Samo vas dvojica i da... ostanete samo vas dvojica.-, prošla si je prstima kroz kosu.
-Da..i ja sam to htio reći.-, rekao je nakon kraće stanke jer zapravo nije mislio ništa takvo reći. Želio je da se upozna s Michaelom i, možda, jednog dana, postane mu majka ili nešto tome slično. Njih dvojica su, već duže vrijeme, sami, a Tom se mora posvetiti odgoju svo slobodno vrijeme. Ima dadilju koja mu u tome pomaže, ali ipak ima neki osjećaj da ne provodi dovoljno vremena s Michaelom. Uskoro su se pridružili ostalima i već je polako bilo vrijeme da se krene po Michaela. Zara je nazvala Rodriga. Čim mu je ispričala o čemu se radi poslao im je privatni jet pomoću kojeg su vrlo brzo stigli u Madrid.
-Imate li kakav natpis? Kako će vas primjetiti u ovoj gomili?- nasmijala se Zara.
-Znat će oni.-, Bill je odgovorio.
-Oni?- Zara ga je zbunjeno pogledala.
-Dadilja i Michael. Pa zar misliš da bih pustio da mi dijete samo putuje?- Tom se okrenuo, to jest, okrenuo je glavu prema Zari, a zatim nastavio gledati prema velikim staklenim vratima koja su dijelila prostor za putnike od piste. Stajao je tako u poluraskoračnom stavu s rukama prekriženim na prsima i čekao svog sina. Kako je to Zari bolseno zvučalo. Ubrzo je avion sletio i mali je utrčao kroz vrata.
-TATA?!- čuli su ga nadaleko.
-Stigao je.-, Tom se nasmijao i potrčao prema klinji. Mali je potrčao prema njemu i našli su se na pola. Zagrlili su se. Tom ga je podigao u zrak i obojica su se nasmijali. Puno ljubavi, u svakom slučaju. Uskoro su svi došli do njih dvojice, uključujući i dadilju s druge strane. Pružila je Zari ruku.
-Tiffany, drago mi je.-, nasmiješila se.
-Zara, i meni.-, prihvatila je.
-Michael, ovo je Zara.-, Tom je pokazao prstom na Zaru još uvijek držeći malog u naručju. Mahnula mu je, a dijete joj je, na njeno čuđenje, pružilo ruku.
-Hej, ja sam Zara.-, prihvatila je Zara.
-Michael. Svi me zovu Mika.-, nasmijala se na ovo.
-Kako si sladak. Ako te svi zovu Mika, ja ću te zvati Mike.-, svi su se nasmijali.
-Može.-, mali se zahihotao.
-Lijepi ste.-, stavio je ručicu na usta, a svi su se nasmijali.
-Hvala ti, ti si isto jako zgodan.-, Tom ga je spustio na tlo i počeli smo hodati prema izlazu iz zračne luke.
-Tata. Psst, tata!- Michael ga je pozvao prstom da mu se približi. Tom je čučnuo pored.
-Ona je savršena za tebe.-, tiho mu je šapnuo, ali Zara je sve čula.
-Mali...-, Tom ga je lagano tucnuo po glavi.
-Dobro, tata.-, nastavio se gegati pored Toma.
-Već gledaš cure, a nisi ni naučio hodat kak treba. Na koga si to, ha?- ponovno ga je pridignuo u naručje.
-Tebe.-, mali se zahihotao, a Zara se okrenula na tren. Pred ulazom u zračnu luku čekala su ih dva automobila.
-Kako ćemo sad? Hm...-, Rodrigo se počešao po kosi.
-Ja bih s njom.-, Michael je pokazao prstom na Zaru. Nasmijala se.
-Ona ima svoje ime.-, Tom ga je upozorio.
-Ja bih sa Zarom.-, mali mu se izbeljio na što je Tom jednako reagirao.
-Ok, onda ovako. Vas četvorica sa mnom, a ti mali sa Zarom.-, Rodrigo je predložio.
-Michael.-, ispravio ga je, a Zara i Tom su se nasmijali.
-Ok, Michael.-, Rodrigo je rekao i okrenuo očima.
-Ne morate tako službeno, može i Mika.-, Zara se još jače nasmijala, a ovaj put i Rodrigo.
-Upadaj u auto!- rekao mu je kroz smijeh.
-Ne daj mu da pije kolu, jer postane hiperaktivan od toga... I slatkiše, ne prije jela. Ako bude trebao...-
-Tata.-, Michael ga je prekinuo dok joj je davao upute, a Tom ga je samo pogledao, -Bit ću dobro.-, nasmiješio se.
-Da, upravu si. Oprosti. Vidimo se tamo. Budi dobar.-, čučnuo je ispred njega.
-Hoću tata.-, zagrlio ga je. Tom ga je jednom poljubio u kuštravu plavu kosu i popravio mu okrugle naočale tankog crnog okvira.
-Imaš inhalator?- pitao ga je.
-Imam.-, mali se nasmijao, -Ne moraš me toliko sramotiti.-, nasmijala se na ovo.
-Da, stari, nemoj sramotit dijete.-, čučnula je pored njih.
-Tata, nisi kul.-, mali je odmahnuo glavom.
-Molim? Ja sam najkul!- Tom se isprsio, a Zara mu se izbeljila na što se Michael nasmijao.
-I tako propadoše 5 godina mog odgoja.-, prošao je Zari prstima kroz kosu.
-Budite dobri.-, zaprijetio im je prstom i krenuo u auto.
-Sviđa ti se Zara.-, Tom se okrenuo.
-Budi dobar!- nasmiješio se.
-I ti isto, reći će mi sve stric Bill.-, Tom je samo odmahnuo glavom i ušao u auto.
-Sviđaš mu se.-, namignuo je Zari. Nasmijala se.
-Ajmo i mi u auto.-, rekla mu je i pomogla mu ući.
-Super. Moramo razgovarati.-, mali je već sjeo unutra, a Zara začuđeno sjela pored njega. Tom i on su bili toliko slični da su koristili čak i iste fraze. Zadivljena dijetetovom intaligencijom, kimnula je glavom i zatvorila vrata automobila.