-Ok, dečki, samo ćete morat stat kod Regenta da ostavimo stvari u sobi.-, Tom se nagnuo prema naprijed i rekao mojim burazima.
-Iam ja bolju ideju.-, rekao je Sammy. Tom ga je pogledao.
-Ajmo mi ovako. Ostavimo vas u hotelu. Odite na ručak, raspakirajte se, odmorite i onda se vidimo kasnije danas. Možda tamo oko 4 sata.-, Tom je na sve to samo kimao glavom.
-Slažem se. Mislim da bi bilo dobro da se malo osvježite nakon puta i sve to.-, nadovezala se moja sestra.
-Ja isto mislim. Što ti kažeš, ljubavi?- pogledao me.
-Kako god ti kažeš. Iako sam i ja za ovu varijantu.-, nasmješila sam se.
-Prodano.-, rekao je i naslonio se natrag na sjedalo. Naslonila sam se na njega i gledala okolo dok smo se vozili po mom rodnom gradu. Povremeno bi me pogledao, dodirnuo ili čak poljubio u obraz. Uskoro smo stigli pred hotel. Burazi su stali na nogostupu pred ulazom u hotel i Tom i ja smo izišli van iz auta. Burazi su izašli odmah za nama. Otvorili smo prtljažnik i izvadili našu prtljagu van.
-Eto, fala vam, dečki. Vidimo se onda kasnije.-, Tom je pozdravio moje buraze. Rukovali su se i sudarili ramenima na onaj muški način. Ja sam se zagrlila sa sestrom i burazima i stala pored njega. Mahnuo je mojoj sestri u autu, uzeo svoj i moj kovčeg i krenuo prema ulazu u hotel. Mahnula sam svima još jednom i potrčala za njim. Kad sam ga sustigla primila sam ga pod ruku.
-Hoćeš da ja uzmem jedan?- pitala sam.
-Ma daj, jesi luda? Ja nosim kovčege...uostalom, kod Billa je ostatak.-, rekao je s podsmijehom, a ja sam se nasmijala. Ušli smo u hotel i već na ulazu netko je nervozno viknuo: "TI!". Tom i ja smo se okrenuli i pogledali u tu osobu. Prišao nam je ubrzanim korakom.
-Dva kovčega? Ostavio si mi da vučem dva tvoja kovčega? Znaš ti koliko je to sve ukupno? PET kovčega! Tri moja i dva tvoja! Plus još Zarin! A to je ŠEST kovčega! Imaš sreće što postoji taxi.- Bill je tupkao nogom pred nama i ubrzano govorio.
-Vidim, ide ti matematika!- Tom se nasmijao.
-Ne zajebavaj, znaš da sam imao tri iz tog!- Bill nije popuštao.
-A morao sam ti vratit za ono s kartama!- Tom ga je čvrknuo.
-Debilu! Ja nisam tebi dao da vučeš šest kovčega!- ljutito ga je opalio po ruci.
-Dobro, oprosti. Idući put ću ti uvalit samo jedan!- Bill se na to sarkastično nasmijao.
-Da, da, da. Ja ću tebi sve svoje ostavit. Pa se snađi!- ljutito se otkrenuo i otišao natrag po stvari.
-Na kojem ste katu?!- Tom je viknuo.
-Na trećem!- Bill je odgovorio.
-Hvala Bogu, mi smo na drugom.-, nasmijao se. Krenuli smo prema recepciji.
-Dobar dan.-, pozdravila nas je recepcionarka. Poprilično je usko bila odjevena...mogla je i zakopčati taj gumb na košulji. Trebala je, to jest. Tom je to, dakako, primjetio. Vidjela sam kako ju je odmjerio.
-Dobar dan.-, odvratio joj je. Kimnula sam glavom u znak pozdrava.
-Imamo rezervaciju na prezime Schmidt.-, nacerio joj se. Cijelo je vrijeme krajičkom oka piljila u njega. Gledala sam ih onim pogledom Daj,mooooolimte!
-Aha, vidim, gospodine i gospođo Schmidt.-, pogledala me. Znam zašto je to rekla. Željela je provjeriti je li gospodin Schmidt još slobodan.
-Oh, nije mi ona žena.-, Tom je spremno odgovorio. Pogledala sam ga ponovno.
-Oh, oprostite.-, ispričala mi se i zatim je promrmljala broj naše sobe. Otišla je do onog stalka gdje drže ključeve i suptilno se nagnula kako bi Tomu pokazala svoje dupe u najboljem izdanju i uzela ključ.
-Izvolite. Želim vam ugodan boravak i ugodan dan.-, rekla je pružajući nam ključ.
-Hvala. I ja vama želim isto to.-, nasmijao se i ponovno ju odmjerio preko sunčanih naočala. Nisam mogla vjerovati. Čim smo se odmakli od recepcije dovoljno daleko kako ona ne bi mogla vidjeti ništa primio me za ruku.
-Isuse Bože. Jesi vidjela onu žensku?- pogledao me.
-Da. A i ti si isto!- sarkastično sam rekla.
-Ha?- zastao je.
-Misliš da nisam vidjela kako ju odmjeravaš, kako joj se smješkaš i sve to?- prekrižila sam ruke.
-Ma šta...?- nije ni dovršio.
-Joj, molim te! Nisam slijepa! Vidim!- počela sam povisivati ton.
-Stani, idemo u sobu, tamo ćemo raspraviti sve.-, rekao je i povukao me za mišicu.
-Boli me to.-, rekla sam jer me stvarno boljelo.
-Oprosti. Ajde, požuri.-, dobacio mi je i popustio stisak. Otišli smo u dizalo i šutili iako smo bili sami unutra. Spustio je naočale i pogledao me. Nisam uzvratila. Naslonila sam se na onaj držač za ruke i samo piljila u vrata dizala. Uskoro smo došli do naše sobe, otključao je vrata i ušli smo. Odmah ih je zatvorio. Malo sam bacila pogled na sobu dok je on ostavljao kovčege pored kreveta.
-Sjedni.-, rekao mi je odjednom. Sjela sam na krevet i sklopila ruke. On je skinuo naočale i stavio ih u džep. Kleknuo je ispred mene i pogledao me. I ja sam njega.
-Gledaj...Pogriješio sam. Znam. Žao mi je.-, rekao je i stavio svoje ruke na moja koljena.
-Ok.-, rekla sam i ustala se.
-Jel se ljutiš?- pitao me.
-Ne, zašto?- u stvari ga nisam mogla ni pogledati jer znam da bih puknula i sigurno ga udarila.
-Ljuta si.-, prišao mi je s leđa.
-Što me pitaš onda kad znaš.-, odmakla sam se i otišla do prozora.
-Ljubavi, smiri se.-, pošao je zamnom.
-Pa nisam uzrujana. Potpuno sam mirna.-, ljutito sam rekla. Pogledao me podigavši jednu obrvu.
-Ok, nisam mirna.-, okrenula sam očima.
-Jel opraštaš?- primio me za ramena i sagnuo se kako bi me pogledao u oči. Gledala sam kroz prozor.
-Zara? Zajice? Pogedaj me!- tepao mi je. Okrenula sam očima i pogledala ga.
-Gledam.-, automatski sam se nasmijala pogledavši ga.
-Jel to znači da opraštaš?- nije popuštao.
-Uh...paaa...a valjda, šta ja znam.-, nasmijala sam se, a on me zagrlio.
-Evo, vidjet ćeš što ću napravit kad siđemo na ručak.-, sjeo je na krevet i pozvao me da sjednem pored njega.
-Ne moraš se dokazivati, već smo se vidjeli.-, sarkastično sam odvalila.
-Gleeee...nemoj tako! Ok, koliko je sati?- posegnuo je za mobitelom.
-Ok, sad je 11. Sići ćemo oko...kad je ručak?- pogledao me. Pogledala sam u strop na tren.
-U 13.-, brzo sam odgovorila.
-Ok, onda ćemo sići oko 13.-, nasmješio se.
-Dobro. Idem nas raspakirati.-, ustala sam se.
-A, ne!- povukao me sebi u krilo.
-Da.-, pokušala sam ustati, ali nije uspjelo.
-Ne...-, doslovno nas je gurnuo na krevet. Nasmijala sam se, a on je legao na mene.

***

-Sad je stvarno vrijeme da se raspakiramo.-, nasmješila sam se i primila ga za lice. Pogledao me i obgrlio jednom rukom dok smo još uvijek ležali na krevetu.
-Ma nije. Imamo još vremena.-, pomilovao me po obrazu.
-Ajde, diži se. Dosta je.-, rekla sam i ustala se te otišla do njegovog kovčega na drugoj strani.
-Oh, super, ja dobijem tvoj.-, nasmijala sam se toj izjavi. Stavila sam njegov kovčeg na krevet i otvorila ga.
-Ok, da vidimo što imamo tu.-, nasmješila sam se i počela raspremati njegove stvari u ormar. I on je raspremao moje.
-Ovo je zabavno. Ja raspremam tvoje stvari, ti raspremaš moje...-
-Ok, što hoćeš?- prekinula sam ga.
-Ništa...Još.-, nasmijao se.
-Nakon ručka. Ne mogu sad.-, nasmijala sam se.
-Pa nećeš moć ni nakon ručka, bit ćeš sita!- pobunio se.
-Onda večeras. I dosta sad.-, nasmješila sam se.
-A dobro...-, čula sam kako mrmlja. Uskoro se uozbiljio i zabuljio u nešto u mom kovčegu.
-Što ti je?- pogledala sam ga. Odmahnuo je glavom i nastavio buljiti. Prišla sam mu. Primio me za ruku.
-Još ga imaš?- uzeo je malu kutijicu u ruke.
-Naravno. Samo ga ne nosim baš često. Ne želim ga izgubiti ili oštetiti.-, blago sam se nasmješila, primila kutiju i otvorila je. U njoj se nalazio lančić koji mi je poklonio.
-Mislio sam da...da ga više nemaš. Zašto si ga ponijela?- pitao me.
-Pa mislila sam ga staviti! Jako je lijep.-, nasmješila sam se, -Što se ti čudiš? Pa zar misliš da sam ga bacila?- pogledala sam ga u čudu.
-Samo mi je jako drago što ga još imaš.-, pogledao me i blago se osmjehnuo.
-A čuj...jako je lijep. I još si mi ga uz to ti dao. Čuvam sve što si mi ti ikad dao. Čak i onaj račun.-, nasmijala sam se. Obgrlio me rukom.
-Znaš, kad su te oteli...Buljio sam u onu smeđu kapu satima. Podsjećala me na tebe i jednostavno sam buljio u nju.-, na tren se zamislio, a onda ponovno vratio.
-Baš volim kad govoriš takve stvari. Zvučiš jako emocionalno i ranjivo.-, nasmješila sam se.
-Ranjivo? Šta to znači uopće?- nasmijao se i poljubio me u čelo. Zagrlili smo se, a zatim začuli lupanje po vratima.
-Bill.-, oboje smo rekli u isto vrijeme.
-Čekaj, idem!- rekla sam i zaputila se prema vratima. Otvorila sam ih i dočekalo me iznenađenje. Umjesto Billa ugledala sam malu kurvu s recepije!
-Dobar dan. Došla sam samo provjeriti je li sve u redu u sobi gospodina Schmidta.-, rekla je i praktički se pozvala unutra.
-Uvjeravam vas da je.-, rekla sam dok je ona već ulazila unutra. Onda sam zamjetila užasno kratku suknjicu. Čim se približila Tomu ovaj je izbečio oči.
-Dobar dan, gospodine Schmidt.-, nasmijala mu se najkurvanjskijim osmjehom koji sam ikada vidjela.
-A-a-a-a-a-a- ustao se sa stolca. Prišao mi je i stao ispred mene. Primio se za glavu.
-Ne mogu ja ovo. Pomagaj!- tiho je prošaptao. Nasmijala sam se.
-Je li sve u redu, gospodine Shmidt?- reepcionarka nam je prišla i isprsila se najviše što je mogla.
-O, BOŽE!- rekao je i odjurio u kupaonu. Ova me čudno pogledala.
-Mah, nije mu dobro. To mu je zbog leta.-, nasmješila sam se.
-Aha, idem ja. Želite li neki poseban stol za ručak?- pogledala me.
-Ne, ništa posebno neće biti potrebno, hvala vam.-, nasmješila sam se i ispratila ju. Zatim sam pokucala na kupaonska vrata.
-Tom? Tom, jesi dobro?- kuckala sam.
-Pusti me!- viknuo je iznutra.
-Mogu ući?- pitala sam. Čulo se samo otključavanje vrata. Ušla sam i vjdela ga kako sjedi na podu naslonjen na stražnji zid.
-Što ti je?- nasmijala sam se i stala ispred njega.
-NE ZNAM!- izbečio se na mene.
-Dobro, šta se odmah dereš.-, sjela sam pored njega. Neko vrijeme smo samo šutili i sjedili.
-Jesi dobro sad? Jesi smiren?- primila sam ga za ruku.
-A valjda.-, nejasno je odgovorio.
-Hoćemo izaći van iz kupaonice?- pitala sam.
-Aha. Ajmo.-, rekao je i ustao se. Zatim je pružio meni ruku kako bi mi pomogao ustati. Čim sam se digla čvrsto me zagrlio.
-Hej. U redu je.-, tiho sam rekla.
-Ne, nije u redu. Ponašam se kao totalni kreten. Nisi to zaslužila.-, rekao je.
-Lažeš.-, pogledao me čudnim pogledom, -Ne ponašaš se kao kreten. Kreten me ne bi doveo ovdje i kreten se ne bi išao upoznati s mojim tatom kasnije danas. Kreten također ne bi odjebao onu prezgodnu curu zbog mene.-, rekla sam ozbiljno.
-Radim to zato što te volim. Ali to nije dovoljno. Ti zaslužuješ više.
-ŠUTI! NI RIJEČ VIŠE!- nasmijala sam se.
-Ne, pokušavam biti real...-
-Realan? Nisi ni blizu realnosti!- prekinula sam ga.
-Gle. Došli smo u hotel, odmjerio sam žensku na recepciji. Onda se ona vratila u našu sobu i jedino što sam ja vidio je bila ona bez odjeće.-, gledao je u pod. Nasmijala sam se.
-U redu je. Mislim, nije u redu, ali nećemo sad o tome. Daaaaj!-, zagrlila sam ga.
-Nisam fer prema tebi.-, primio me za glavu.
-Ajme, prestani više! Gle... Divan si prema meni! Pa živim u tvojoj kući!- sada sam ja njega držala za lice.
-Mah...to je ništa.-, odmahnuo je glavom.
-Je, tebi možda. Ja sam prije nego što sam upoznala tebe radila u Africi, bila posvađana s cijelom obitelji i potpuno izgubljena u vremenu i prostoru!- nasmješila sam mu se.
-Volim te, Zara. Ali nekad se stvarno bojim da to nije dovoljno.-, rekao je nekako sjetno.
-Znam da me voliš. I ja tebe volim.-, tiho sam rekla.
-Nisam ja zaslužio toliku ljubav.-, položio je glavu na moje rame.
-Ok, sad bi bilo dosta.-, rekla sam, zgrabila tuš i zalila ga od glave do pete.
-Ma koji...??? Aha, tako ćemo igrati?- rekao je i zgrabio šampon. Iscjedio ga je po meni. Ubrzo smo potrošili sve što se u kupaoni moglo iscjediti! Čak smo namrvili i sapun.
-Luda si!- rekao je kad smo napokon sjeli.
-Ne, ti si! Moramo se sad očistiti...i imamo...10 MINUTA???- skočila sam na noge. Nasmijao se dok sam ga gurala iz kupaone. Na brzinu sam se otuširala i skinula sve preparate s kose. Izašla sam van samo u ručniku. Pogledao me i prišao mi.
-Jel slobodna kupaona?- privukao me sebi. Kimnula sam.
-Onda ja idem unutra.-, rekao je i povukao me za sobom.
-Šta i ja idem?- nasmijala sam se.
-Ne. Ti ostaješ.-, nasmješio se i pustio me. Dok se on tuširao ja sam se obukla. Obukla sam bijele rifle, crvenu majicu s natpisom Šta blejiš, kravo? Nisam ti ja livada! i obula bijele tenisice. Zatim sam osušila kosu i na nju stavila crvenu traku koja se poprilično slagala s mojom smeđom kosom. Tom još nije izašao iz kupaone.
-Toom!- počela sam lupati po vratima, -Hoćeš još danas izaći?- naslonila sam se na vrata. Otvorio ih je i ja sam skoro pala. Nasmijao si se.
-Pa mogo si mi reć.-, okrenula sam očima. Uskoro sam ga (jedva jedvice) uspjela nagovoriti da se obuče i krenuli smo dolje na ručak. Ponovno smo prolazili pored recepcije.
-Dobar dan, gospodine Schmidt.-, pozdravila ga je ona recepcionarka. Primio me za ruku i povukao prema recepciji.
-Dobar dan...Tamara.-, rekao je pročitavši s pločice koja je bila zakačena na njenoj košulji. Naravno da je to rekao s očitim naglaskom. Nagnula se prema njemu. Nasmješio joj se. Okrenula sam očima.
-Tamara, biste li zakopčali taj gumb?- i ona i ja smo ga pogledale kojijetebikurac? pogledom.
-Naravno, gospodine Schmidt, naravno.-, rekla je, odmakla se i zakopčala gumb. -Nisam znala da vas smeta.-, dodala je zakapčajući ga.
-Ne smeta.-, ponovno joj se nasmješio i povukao me prema hotelskom restoranu. Putem me obgrlio jednom rukom. Ručali smo sa Zarom i Billom. Kasnije smo se vratili u sobu i gledali TV izbjegavajući temu mog oca na najbolji mogući način. Šutnjom.

***

-Zar-ČE! Eo nas ispred. Jel silazite?- začula sam s druge strane slušalice kad sam se javila.
-Aha, eto nas za minutu.-, rekla sam, pozdravila se i poklopila.
-Jel dobro?- pitao me Tom koji je nekako uspio izgnjuriti glavu iz ormara i obući smeđkastu košulju, crne traperice, majicu slične boje i sive tenisice. Naravno, jedan mu je jezik virio iznad nogavice.
-Je. Super je.-, nasmješila sam se i prišla mu.
-Ok, idemo onda.-, rekao je, ugasio TV i doslovno me izgurao iz sobe kako bi zaključao vrata.Uskoro smo se našli ispred hotela gdje su nas čekali moji burazi. Pozdravili smo se.
-DI je Sara?- odmah sam pitala za sestru.
-Stari je tražio da mu ju dofuramo odmah kako bi mu rekla stvari o Tomu. Tak da smo smislili tako malo privlačniju priču. Tom, od dana današnjeg ti ne znaš, ponavljam, NE ZNAŠ što je to one-night-stand.-, Tom se nasmijao, no nitko mu se nije pridružio.
-Ček...vi to ozbiljno?- pogledao nas je čudno. Sammy je samo raširio ruke.
-Od tebe ćemo napraviti savršenog zeta za tatu, samo nemoj kasnije izjavit nešto glupo zbog čega će sav naš trud past u vodu.-, Sammy je napravio neku čudnu facu.
-Bez uvrede stari.-, Laki ja nadodao.
-AJMO, u auto, svi, LET'S GO!- Sammy nas je doslovo potjerao u svoj auto. Mene i Toma na stražnje, Lakija na prednje i sebe na vozačevo sjedalo. Kad smo svi uskočili počela je vožnja.
-Što ako se ja njemu stvarno ne svidim?- Tom je rekao odjednom.
-Ah...onda mu se stvarno nećeš svidjet.-, Sammy se nasmijao, a Laki ga je trknuo.
-A ništa...samo će ti zagorčat život...nije tako strašno, navikneš se s vremenom.-, rekao je.
-Hvala, dečki, stvarno znate pružit podršku.-, Tom je sarkastično odvalio.
-To smo ti mi, puni razumjevanja i tolerancije.-, Sammy se nasmijao. Naslonila sam se na Toma i počela gledati kroz prozor.
-Bit će sve u redu.-, rekla sam mu i nasmješila se. Namignuo mi je i poljubio me.
-ALELUJA! Već smo pomislili da si ti pripadnik neke religije u kojoj je ljubakanje u javnosti zabranjeno ili tako nešto.-, Sammy je rekao.
-Trebaš tek čut Sarine teorije.-, Laki je nadodao.
-Sammy, Laki, gledajte cestu.-, nasmješio im se.
-You got it, Boss!- rekli su onim naglaskom kojim je Andy Garcia uvijek govorio. Uskoro smo se dovezli do kuće. Bila je to ogromna vila, najmanje dvokatnica, žuto obojena s prozorima koji su podsjećali na one iz gotičkog doba. Ispred nje se nalazio savršeni travnjak po kojem se pružala savršena kamena stazica koja je vodila do savršenih drvenih, nedavno prelakiranih smeđim lakom, vrata.
-Ne hodaj po travi.-, Laki je pojasnio znak Tomu. Uskoro smo došli do vrata. Tom je pozvonio. Čekali smo otprilike pola minute kad nam je vrata otvorio jedan muškarac.
-Oh, već ste stigli.-, rekao je djetinjastim glasom.
-Polubrat.-, Laki mi je suptilno šapnuo i nakon toga se nakašljao. Pustio nas je u kuću. Kad smo ušli ispred nas su se našle stube koje vode vjerojatno na drugi kat i dva prolaza. Jedan s lijeve, drugi s desne strane. Bile su to više goleme rupe u zidovima savršeno poravnate i obojene savršeno promješanom žutom bojom koja se nigdje nije grušala. Sve je bilo tako jebeno savršeno da mi je išlo na jetru. Prošli smo lijevim prolazom za polubratom Svenom, kako sam kasnije saznala, i našli se u golemom dnevnom boravku. Sastojao se većinom od stolarije i starudija sličnih tome. U zatku sobe se nalazio moj klavir. Podsjećao me na naš boravak. Jedine razlike se bile boja zidova, kod nas bijela, a tu siva i moderno opremljen boravak kao naš, odnosno starinski kao ovaj ovdje. Moj otac je sjedio u bijelom kožnom naslonjaču koji je bio dio jebeno savršeno bijele kožde garniture.
-Dobar dan, tata.-, rekla sam odjednom.
-Zara.-, rekao je i ostao sjediti.
-Bila si u pravu, znaš. Sve što si rekla bilo je točno. Uspjela si, napravila si pravu mladu ženu od sebe.-, kada bi me netko pitao što želim čuti od svog oca ovo bi vjerojatno bile te riječi.
-Nedostajao si mi.-, rekla sam i zagrlila ga. Iako sam izrekla golemu laž, nije bitno. Bitno je da je sve u redu.
-Tko je ovaj nepristojni uljez u mojoj kući?- tata me odjednom pitao. Laki i Sammy su počeli kašljem prikrivati smijeh. Tata ih je prijeko pogledao.
-A gle njih, junačina. Tako poznati reper i producent, imate novca za onakav auto, a nemate za sirup protiv kašlja?- prekorio ih je, a oni su obojica samo prstom pokazali na Toma. Ponovno je nastala tišina. Svi, pa čak i ja, smo gledali u Toma.
-Ja, gospodine?- pogledao je Tom mog tatu. Tata se okrenuo po sobi.
-Vidiš li ikoga drugoga ovdje?- pitao ga je.
-Ja sam Tom, drago mi je.-, rekao je i pružio ruku koju moj otac naravno nije prihvatio. Tipično.
-To je taj tvoj prijatelj?- tata me pitao. Odmakla sam se od starog i stala pored Toma.
-Da, to je Tom.-, rekla sam pokazujući na njega.
-Zapravo, ja sam joj dečko.-, dodao je Tom.
-Ti stvarno nemaš manire!- moj otac je planuo u sekundi. Laki, Sammy i Sven su, čim su vidjeli da će biti gusto, odvjetrili van pod izlikimo da moraju promjeniti ulje u autu. Njihov je odlazak donkle omeo tatu pa je zaboravio na temu Tomovih manira. Ponudio nas je pićem. Čajem, točnije.
-Izvoite sjesti.-, rekao nam je tata. Sjela sam pored Toma, a tata u svoj naslonjač.
-Reci mi, Tome...-, sigurna sam kako je Tom na to u ovo kratko vrijeme postao alergičan, -Čime se baviš?- moj otac je postavio pitanje.
-Ja sam gitarist. Porpilično poznat. Sviram u bendu Tokio Hotel.-, rekao je Tom samouvjereno.
-A, tako dakle. Pa, nemate baš dobar glas. Većina ljudi ovdje vas mrzi...ne, ne mrzi već prezire.-, moj otac je prekrižio noge.
-Nije bitan glas, već kvaliteta.-, Tom je dodao.
-Kakva je to kvaliteta kad vas ljudi mrze?-
-Gledajte, vi možete birati kome ćete vjerovati, no ja bih ipak osobono vjerovao milijunima koji prepoznaju tu kvalitetu, a ne onima kojih ima manje.-, Tom je gledao mog oca s jednakom mržnjom kojom je ovaj njega gledao. Otac je pogledao prema tlu i prekrižio noge na drugu stranu.
-Kako tvoj invaliditet? Kako sviraš s tim?- pitao je moj otac odjednom.
-Molim?- Tom ga je pogledao najčudnijim pogledom kojeg sam ikad vidjela.
-Da. Gledaš u križ, to jest, ne mogu to još ustanoviti, ali ti desno oko definitivno bježi u kut. Kako sviraš s tim?- Tom ga je samo gledao.
-To i nije toliko bitno. Sve je u prstima i ruci. Naviknu se s vremenom.-, rekao je Tom. Ponovno su se onako gledali.
-Uostalom, i veći umjetnici od mene su svirali bez jednog osjetila.-, Tom je bijesno rekao.
-Navedi jednog.-, tata je podigao prst u zrak.
-Beethoven.-, nasmješio se podlo. Tata je otpio gutljaj čaja. Sve je imao savršeno pod kontrolom.
-Ti sebe smatraš umjetnikom?- rekao je odjednom.
-Vi sebe ne smatrate?- Tom ga je poklopio.
-Nisam siguran pratim li te.-, odgovorio je moj tata.
-Vi ste liječnik, zar ne? Kad odem kod liječnika želim biti siguran da sam u najboljim rukama, želim oko sebe ljude koji znaju što rade. Ti su ljudi u svom poslu umjetnici.-, rekao je Tom.
-Hm...zanimljiva teorija.-, rekao je moj tata. Ponovno su se onako gledali.
-Tatice, čime si se ti bavio obih godina?- željela sam prekinuti tu mržnju između njih.
-Politikom, dušo.-, rekao je i počeo nam govoriti o svojoj kandidaturi za predsjednika vlade i ostvarenju svog cilja da postane ministar zdravstva. Naravno, Tom ga je čitavo vrijeme podbadao pa je i ovaj njega. Sammy, Laki i Sven su se vratili i sjeli na kauč promatrajući tijek situacije.
-Reci, Tome, ti si Njemac, zar ne?- pitao je moj otac.
-Da, tako je.-, Tom je istisnuo kroz zube.
-Ah...velika zemlja ne tako velikih ljudi.-, moj otac je gledao u strop.
-Kako to mislite, gospodine?- Tom je rekao.
-Njemci su za mene poprilično primitivan narod. Znaš, niste dorasli.-, moj otac je započeo temu koju kod nikoga, a posebice kod Toma, ne treba počinjati.
-VI mislite da sam ja primitivan? Dakle vi me osuđujete na temelju narodnosti? Ne, vi osuđujete ciju naciju na temelju njemačke prošlosti! Vi mislite da sam ja na Hitlerovom nivou!- Tom je izgubio živce. Zatvorila sam oči na tren. Naravno da je to spomenuo.
-Hitler...genijalac. Genijalan um, ali spaljena duša.-, rekao je moj tata.
-O tome bi se, gospodine, dalo raspravljati.-, rekao je Tom.
-Pomješalo mu se par čuki, ali svejedno, genijalac.-, moj otac je nastavljao svoj monolog. Ponovno je počeo zuriti u Toma onim pogledom.
-Onda, Zara, kako je bilo u Africi, sigurno je bilo zanimljivo...-, moj otac je prekinuo Sammyevu zamisao da prekine tišinu podizanjem ruke u zrak. Stari je piljio u Toma, Tom u njega...
-Reci, Tome, iz kojeg si grada?- stari nije odustajao.
-Iz Magdeburga, ali trenutačno smo u Hamburgu.-, rekao je s blagim smješkom.
-A ti, Zara?-
-Zapravo, tata, ja živim s njim.-, rekla sam.
-Aha, lijepo.-, rekao je moj tata neuvjerljivo i nastavio piljiti u Toma onim mrtvačkim pogledom. Tom me primio za ruku.
-Kako ste se upoznali?- Sven je pitao, a Tom je počeo pričati cijelu priču. Dobro, gotovo cijelu, izostavljao je "određene" dijelove kao što su otmica, interpolstvo, i naše učestale svađe. Uskoro je bilo vrijeme za polazak i Tom i tata su si stisnuli ruku i to je bio najprijateljskiji čin danas. Razmjenila sam brojeve s polubratom, pozfravila pomajku koju sam tek kasnije primjetila i Tom i ja smo bili vani dok trepneš okom, a uskoro i moji burazi.
-Mrzim tvog starog.-, rekao je na njemačkom.
-Nije da se ne primjeti.-, i ja sam odgovorila.
-English, bitte!- nasmijao se Sammy i svi smo uskoro posjedali u auto. Sammy i Laki su morali nešto hitno obaviti u studiju pa su nas odvezli ravno u hotel. Tamo su nas u predvorju dočekali Bill i Zara. Bill i Tom su iši sve to prokomentirati nasamo pa smo i ja i Zara učinile isto. Smijala se kroz cijelu priču. Uskoro su nam se pridružili i Tom i Bill. Popili smo piće u restoranu i onda svatko otišli u svoje sobe jer je već bilo oko 20 sati. U dizalu je vladala potpuna tišina. Niti ja niti Tom nismo ništa govorili. Samo smo šutili i čekali da se vrata otvore. Kad smo napokon došli do naše sobe otključao je vrata i pustio me unutra. Tamo smo sjeli na krevet i skinuli cipele jer su nas noge doslovno ubijale. Izvalili smo se na krevet i upalili TV. Neko smo vrijeme samo piljili u kutiju.
-Danas je bilo jaaaaako neugodno.-, rekla sam odjednom.
-Da, znam. Oprosti zbog toga. Jednostavno me izazivao i ja sam tako reagirao.-, ponašao se kao da je on bio kriv.
-Ma nema veze, znam kakav je tata.-, nasmješila sam se.
-Ide mi na živce! Tome, invalid si, Tome, Njemac si, Tome, ti si obični šljam.-, rekao je i zašutio.
-Ma nisi obični šljam. Ti si poseban.-, rekla sam i počela ga češkati po prsima. Okrenuo je glavu.
-Hej, pogledaj me.-, rekla sam i okrenula mu glavu natrag, -Bio si super danas, ponosna sam na tebe.-, rekla sam i poljubila ga.
-A jel? I...hoćeš me nagraditi?- rekao je i zločesto se osmjehnuo.
-Hm..možda.-, počela sam mu otkopčavati košulju. Nasmješio se i podigao me na sebe. Legla sam na njega i počeli smo se ljubiti. Odjednom je stao.
-Ej, jel meni stvarno bježi desno oko?- pogledao me. Nasmijala sam se.
-Malo. Desno.-, rekla sam, a on je pogledao u strop, -Ali samo kad gledaš gore ili dolje.-, nasmješila sam se i primila ga za lice.
-Lijepo što mi to sad kažeš!- pa mislila sam da zna!
-Ma tvoje su oči divne takve kakve jesu!- rekla sam i pogladila ga po čelu.
-A valjda.-, nekako sjetno je rekao.
-Gledaj, ti si super. I volim te. Puno.-, nasmješila sam se i položila glavu na njegova prsa. Poljubio me u kosu.
-I ja tebe. Poljubi me.-, rekao je i pogledao me. Poljubila sam ga, a onda smo začuli zvono na vratima. Ustao se i zakopčao košulju. Čula sam kako razgovara s nekim kad je otvorio vrata. Vratio se u sobu s figuricom Hitlera na feder-glavu. Nasmijala sam se i pala s kreveta. I on se nasmijao odlagajući Hitlera na stolić.
-Genijalan um, ali spržena duša.-, ponovno je oponašao mog starog. Nasmijala sam se još jače.