-Ne, moram. Zbog sebe.-, odgovorio je na moj blesavi osmijeh.
-Dobro. Da čujem dalje.-, rekla sam i sklopila ruke.
-Roditelji su mi rastavljeni, očuh me naučio praktički sve što o gitari znam, slušam najviše njemački hip hop, mrzim bube.-, i pogledao me. Kimnula sam glavom.
-Onda... jedino što znam spraviti kako treba jesu špagete, ali s tim da špagete netko drugi napravi. Da se ne bavim glazbom vjerojatno bih bio porno zvijezda.-, nasmijala sam se na ovo.
-Šta? Misliš da mi ne bi išlo?- nasmješio se. -Omiljena boja mi je plava, ali u zadnje vrijeme često nosim crnu pa sam i nju zavolio. Mislim da su one-night standovi emotivni i to me čini valjda jedinom osobom na planetu s tim mišljenjem.-, ponovno me pogledao i dala sam mu zeleno svjetlo.
-Onda, prvi put mi je bilo s 13, prvi poljubac 9 godina, a prva ozbiljna veza...nikad. Jedino ovo s tobom.-, i obrisao ruku od hlače. -Volim dugo spavati, to sigurno, volim provocirati Billa, volim biti daleko od kuće i volim brze aute.-, ponovno me pogledao. -To je to.-, rekao je i sklopio papir.
-Dobro. Super. Pravi mali sastavak.-, nasmijala sam se i ustala se. Prišla sam mu i zagrlila ga.
-Sad možeš živjeti samnom?- nasmješio mi se.
-Mogu. Sad mogu.-, poljubio me u kosu. Uskoro je on otišao po kavu, a ja sam se još čula sa Filipom radi onog sastanka. Rekao je da će me pokupiti. Tom se ubrzo vratio i počeli smo razgovarati.
-Zašto uopće idete tamo?- nasmijao se.
-Zato što...pa vidiš...mi smo to recimo izmislili.-, nasmijala sam se.
-Super. Tko mene brani...-, raširio je ruke.
-Ma Filip je našao nešto o tome u pravilnicima, tako da bi moglo nešto i biti.-, nasmješih se.
-A što ako se ne izvučem? Što će onda biti?- pogledao me ozbiljno. Znala sam što će biti, ali nisam ga htjela plašiti.
-Ne znam.-, odgovorih sliježući ramenima. Samo je nešto tiho promrmljao.
-Hoćeš razgovarati o tome?- pitala sam ga.
-Ne. Ne još. Ima vremena...-, blago se nasmješio. Uskoro je Filip došao po mene i morala sam otići.

***

-Bok.-, rekla sam kad sam sjela u njegov auto. Pozdravio me i počeli smo pričati o glupostima. Uskoro smo stigli pred sudnicu. Bila je to poprilično velika građevina staklenih prozora i mramornih stuba. Ušli smo unutra i prošetali velikim hodnikom. Došli smo do lifta i otišli na šesti kat. Tamo smo ušli u zadnju sobu na kraju velikog hodnika. Unutra se nalazio stol za kojim je sjedila tajnica i ulaz u još jednu sobu.
-Kovač i Lukin, imamo dogovoreno.-, približio se tajnici i rekao joj.
-Očekuje vas.-, rekla je, podigla slušalicu i promrmljala nešto u telefon. Pustila nas je unutra i vrata su se hladno zalupila. Ustuknula sam.
-Sjednite.-, sudac je bio podeblji čovjek sijede kose i brade. Pokazao je rukom na stolce i Filip i ja smo sjeli. Uskoro su oni počeli razgovarati meni baš i ne razumljivim pravničkim jezikom. Znala sam dovoljno kako bih mogla pratiti razgovor. Sudac baš i nije pronalazio neki veliki potencijal u tom našem planu. Nije se slagao, blago rečeno.
-Žao mi je.-, završio je svoju propovijed. Ustali smo se, rukovali s njim, te izašli van.
-I to je to?- začudila sam se kad smo izašli.
-Ne brini, nije ovo još gotovo.-, samouvjereno je rekao oblačeći sako. Izašli smo van na hladnoću. Bilo je užasno hladno i u zraku sam osjetila poznat miris. Nisam ga osjetila već toliko dugo da sam i zaboravila što je to. Ušli smo u njegov auto i odvezao me natrag. Tom je još uvijek sjedio u mom uredu. Sjedio je na dvosjedu i pio nekakav sok.
-Što je rekao?- samo je blago podigao pogled. Odmahnula sam glavom.
-Aha...-, promrmljao je tužno. Sjela sam pored njega i stavila ruku na njegovo koljeno.
-Nije ovo još gotovo.-, rekla sam mu. Pogledao me tužnim očima. -Borit ćemo se. Filip je rekao da to sve sporo ide. Otići ćemo i sutra. I dan poslije sutra.-, blago sam mu se nasmješila.
-A zašto?- pogledao me.
-Zato što ne dam da ideš u zatvor. Jel me čuješ? Ne dam. Ne ideš ti nikud.-, zagrlila sam ga. Naslonio je glavu na moje rame. Desnom sam rukom prolazila po njegovoj kosi. Godilo mu je. Stisnula sam ga jače. Rekao mi je da se smirim malo, ali nisam ni bila nešto uzrujana.
-Zarice, ajde dođi k meni večeras. I ostani preko noći.-, nasmješio mi se.
-Ali radim sutra.-, rekla sam mu.
-I?- pogledao me.
-Pa ne mogu doći u istoj odjeći, ne bi imalo smisla.-, objašnjavala sam mu.
-Pa ponesi odjeću.-, njemu je to bilo tako jednostavno.
-A što ću s onom drugom odjećom?- pokušavala sam mu dokazati da nije tako jednostavno kako on to misli.
-Imam ja mjesta u ormaru.-, nasmijao se. -Što se brineš? Bit će nam super.-, primio me za ruku. -Ajde...-, rekao je.
-Ok. Kad da dođem?- pitala sam.
-Ja ću te dovest.-, rekao mi je.
-A kako to točno, genije?- nasmijala sam se.
-Pa čekat ću da završiš s poslom.-, rekao je i primio me za drugu ruku.
-A da ja tebe nazovem, ha? Da ne čekaš bezveze.-, nasmješila sam mu se i zaradila poljubac. On je otišao u roku od deset minuta i ponovno sam ostala sama i zatrpana papirologijom.

***

Arnold i ja smo pili zadnju kavu u mom uredu. Bilo je nešto oko 17 sati. Pričala sam mu kako smo Filip i ja danas bili kod sudca i što nam je on rekao. Arnold je to sve slušao i na kraju kimnuo glavom.
-Čuj, mala. Ja ću ti nešto kao star čovjek s puno iskustva reć.-, i odložio kavu na stol. -Neće njemu ništa biti. Ne mogu njega strpat iza rešetaka zato što je on poznat. Pa on je Batman! Bila bi euforija ovdje kad bi se to dogodilo. Svi to znaju.-, nasmješio mi se.
-A znači, tako to ovdje funkcionira?- odmahivala sam glavom.
-Da. Nema više poštenih ljudi u ovom svijetu. Ima ih malo. Al još nešt da ti velim. Nije on loš dečko. Samo...takvi su klinci koji odrastaju u ovom korumpiranom i iskompleksiranom svijetu.-, podigao je obrve.
-Čekajte malo.-, nasmješila sam se. -VI ste rekli nešto pozitivno o NJEMU?- nasmijao se.
-Tko sam ja da mu sudim?- slegnuo ramenima, posegnuo za kavom i ispio gutljaj, dva. Kad smo popili kavu Arnold je otišao natrag do svoje kopirke, a ja sam nazvala Toma.
-Gotova si? Dolazim po tebe za nekakih pola sata, može?- pitao me s nekakvom nervozom u glasu. Tresao mu se glas i teško je disao.
-Pola sata? Pa gdje si tako daleko?- začudila sam se. Nije valjda opet s nekom fufom?
-Nije važno. Vidimo se. Volim te.-, s malo većim veseljem je rekao.
-Aha... i ja t-tebe.-, zamucala sam i on je poklopio. Razmišljala sam. Je li ovo stvarno ono što ja želim? Da se svaki dan moram brinuti jel on s nekom drugom... Kakva je to veza, kakva je to općenito ljubav? Toliko sam se udubila u misli da mi je pola sata prošlo užasno brzo. Netko je pokucao na vrata.
-Da?- povikala sam. Ušao je unutra s velikim smješkom na licu. Prišao mi je. Ustala sam se. Zagrlio me. Osjetila sam ženski miris na njemu. Pogledala sam ga.
-Nešto nije u redu, ljubavi?- zabrinuto me pogledao.
-Ne...N-ne, sve je...-, i zastala. Primjetio je da sam rastresena. Pa tko ne bi bio? Neko me vrijeme milovao, a onda smo krenuli prema podzemnoj garaži gdje je parkirao auto. Sjeli smo unutra i onaj miris kože koji je obično njegov auto imao je nestao. Uvukao se neki drugi miris. Vjerojatno sam paranoična. Sjeo je u auto i poljubio me.
-Zašto više ne odvezeš Audi na popravak?- nasmijala sam se.
-Što fali ovom? Pa baš je dobar!- nasmješio se.
-Ništa mu ne fali, ali svi znamo da više voliš Audi. Kako si lijen.-, pogledala sam ga.
-Nisam ja lijen, nego su ostali prevrijedni.-, nasmijao se i ubacio u rikverc te nas izvezao iz garaže. Vozili smo se normalnom brzinom.
-Imam nešto za tebe kad dođemo kući.-, rekao je. Čekaj, znači sad je to i moja kuća? Kad MI dođemo kući.
-Ok...-, rekla sam i pogledala kroz prozor. Cijelu sam vožnju buljila kroz prozor. Odvezao me do mog stana i otišla sam gore uzeti odjeću. Kad sam se vratila u auto telefonirao je s nekim.
-Ok, nazvat ću te poslije. Obećajem. Ajde...-, i poklopio. Pogledao me. -Bill.-, nasmješio se.
-Aha.-, sarkastično sam rekla.
-Što je tebi danas?- pogledao me ozbiljno.
-Ništa...valjda nije moj dan.-, pogledala sam kroz prozor.
-Dobro. Nemoj kvarit i moj dan.-, pogledao je ravno. Nisam htjela započinjati novu svađu, pa sam samo sjedila i šutila.
-Zarice...-, primio me za koljeno. Pogledala sam ga. -Jel se ti ljutiš na mene zbog nečeg?- ozbiljno je pitao.
-Ne, zašto bih? Zar si napravio nešto?- pitala sam.
-Ne. Ne koliko se ja sjećam.-, nasmješio mi se. Kimnula sam i ponovno pogledala kroz prozor. Pogladio me po kosi. Uskoro smo došli do njega i on je parkirao auto u dvorište. Činilo se kao da će morati negdje otići odmah. Otključao je vrata i pustio me unutra. Dok sam ulazila me naravno primio za dupe. Sjela sam na kauč i Tomov pas je odmah doskočio.
-Ej, mali. Di si ti meni.-, rekla sam i počela maziti psa.
-Hoćeš nešto, ljubavi?- pitao me iz kuhinje.
-Ne. Ne treba ništa još.-, viknula sam natrag. Uskoro nam se i on pridružio i počeli smo razgovarati. Kroz razgovor sam se sjetila da se na TV-u danas prikazuje Smrtonosno Oružje, pa smo to gledali. Stavio mi je glavu u svoje krilo i čitav film prstima prolazio kroz kosu, dodirivao obraze...dodirivao je i druge stvari, ali ovo je dovoljno. Iskreno, to me stvarno napaljivalo, ali nisam htjela pokvariti film. Primjetila sam da on baš i ne gleda, pa sam mu sjela u krilo. Počela sam ga ljubiti po cijelom licu.
-Oho, što je ovo?- rekao je dok sam se ja uvijala oko njega. Uskoro me primio za dupe i položio na kauč. Zločesto se nasmiješio i počeo mi otkopčavati košulju. A onda....onda mu je zazvonio mobitel. Divno. Najbolji mogući trenutak. Pustio me i izvadio mobitel iz džepa. Pogledao je tko zove, napravio čudnu facu i ustao se te otišao u drugu sobu.
-Što se upravo dogodilo?- pogledala sam u psa. Super, sad i sa psima pričam. Ovaj je sav sretan jedva dočekao da se Tom makne kako bi zauzeo njegovo mjesto. Zakopčala sam košulju i popravila frizuru glasno izdišući. Nastavili smo gledati film. Ipak sam odlučila biti malo zločesta. Stišala sam ton kako bih donekle čula što on govori.
-...rekao sam vam već da me ne zovete na ovaj broj...-, bilo je jedino što sam uspijela razaznati. Oni? ONE? Pojačala sam ton i on je uskoro izašao van iz sobe.
-Oprosti zbog ovog.-, rekao je, sjeo na kauč i obgrlio me jednom rukom.
-Sve ok.-, rekla sam i položila glavu u njegovo krilo. Prekrižio je noge. -Tko je zvao?- pitala sam ga.
-Jost.-, nasmješio se i pomilovao me po obrazu. Laže. Zašto laže?
-Aha...-, rekla sam. -Rekao si da imaš neko iznenađenje za mene. Što to?- pogledala sam ga.
-Oh...skoro sam zaboravio!- nasmijao se. Podigla sam glavu iz njegovog krila i on je trknuo u spavaću sobu. Vratio se s nekom kutijcom. Pružio mi ju je i sjeo pored mene. Zbunjeno sam ga pogledala.
-Otvori ju!- nasmješio mi se. Uzvratila sam i otvorila kutijicu. U njoj se nalazila ogrlica od bijelog zlata srednje debljine.
-Ajme...Tom...prekrasna je...-, tiho sam rekla. Uzeo mi je kutijicu iz ruku.
-Misliš da će se mami svidjeti?- pogledao me sa smješkom. Podigla sam obrve.
-Sigurno...-, rekla sam.
-Ma daj, šalim se.-, nasmijao se. -Daj da ti ju stavim.-, već se stvorio iza mene i micao mi kosu na jedno rame. Činio je to s takvom senzibilnošću i tako nježno. Usput me poljubio u vrat. I to me napalilo. Valjda sam danas takva. Skopčao ju je iza i poljubio me u obraz. Sad sam tek primjetila privjesak. Primila sam ga u prste.
-Okreni ga.-, šapnuo mi je u uho. Nasmješila sam se i okrenula privjesak. Iza je nešto bilo ugravirano.
-Za moju super curu od T. Spasila si me.-, pročitala sam naglas. -Ajoj...kako lijepo...-, pogledala sam ga. Poljubio me. Ubrzo me počeo grliti i ljubiti po vratu. Ne znam što je bilo u mom vratu da ga je tako privlačilo, ali nešto je sigurno bilo. Skinuo je majicu i počeo otkopčavati moju košulju. Ponovno. Polegao nas je i zbacio košulju na pod.
-Tom...Tom, stani...-, počela sam ga malo odgurivati.
-Zašto? Što je?- pogledao me onim pogledom štomesadprekidaš,vidišdasamkrenuo!
-Gle...ne mogu dok nas tvoj pas gleda. Sorry, ali to mi je baš seljački.-, pogledala sam u psa.
-Ajde, piči!- viknuo je na psa, ali ovaj je samo gledao. -Jebem ti mamu, furi!- i pokazao prstom na drugu sobu. Pas se digao i otišao.
-Eto, riješeno.-, vratio se skidanju odjeće s mene i sebe. A onda mu je zazvonio mobitel.
-O jebem ti sve, ko je sad?- i izvadio mobitel. Poklopio je. Pogledala sam ga upitnim pogledom. Samo je odmahnuo glavom i prste zavukao pod moja leđa tražeći kopču grudnjaka. Počela sam kopati po njegovom remenu. Opet mu je zazvonio mobitel. Izvadio ga je iz hlača i bacio u zid.
-Jebiga, to je cijena.-, rekao je i počeo se spuštati mojim tijelom. Uskoro smo počeli uzdisati. Onda je zazvonio fiksni.
-O jebem vam mame vaše i tate u pičke...-, Ustao se, onako samo u boksericama, i otišao do telefona. -Koji kurac oćeš?- javio se na telefon. Nasmijala sam se. Izraz lica mu je postajao sve ozbiljniji.
-Dobro, doći ću.-, poklopio je.
-Moraš ići?- pogledala sam ga.
-Da...- bijesno je istisnuo kroz zube i počeo skupljati svoju i moju odjeću.
-Tom...khm...-, nakašljala sam se.
-Što je?- bio je užasno ne raspoložen.
-Imaš...khm...mali problem.-, nasmješila sam se pokazujući rukom na njegovu "opremu".
-Misliš da ne znam?- raširio je ruke. Ustala sam se i prišla mu.
-A što bi bilo...-, poljubila sam ga. -...kada bih ja...-, zagrlila sam ga i počela ga ljubiti po vratu, ramenima, prsima...
-Ne bi pomoglo, ljubavi. Ne želimo ga još više dignut.-, nasmijao se. -Ljubavi...aaa...ljubavi...-, stenjao je, ali počeo se opirati. -Moram ići...-, obukao se i izjurio van. Pas je izašao iz sobe.
-Koji se kurac sad dogodio?- ponovno sam počela pričati sa psom. Skočio je na kauč dok sam se ja oblačila. -Ti ćeš imat ozbiljne traume iz djetinjstva!- nasmijala sam se i počela gledati TV.