-Zara, razvalio sam auto...To je moj auto. Ja njega volim...-, kukao je cijelim putem.
-Znam, dušo. Znam da ga voliš. Voli i on tebe. Inače bi već krepao do sad.-, pokušavala sam ga nasmijati.
-Ne zajebavaj, ljubavi.-, pogledao me kroz smješak.
-A šta mogu? Smješan si mi.-, pogladila sam ga po licu. Nasmijao se.
-Vozim...Ljubavi, ne sad, vidiš da...-, ljubila sam ga, a on se kao "opirao". Počeo me zvati ljubavi. Dobro, mogu s tim živjeti. Uskoro smo se dovezli natrag do njihove kuće. Bill je izjurio van uplašeno.
-Dobro, koji se kurac vama dogodio? AAAAAAA!- vrisnuo je. -Koji si kurac napravio od auta?- samo sam odmahnula glavom u gledajući u pod.
-Joj, braco, znaaaam!- Tom je počeo ponovno kukati i zagrlio Billa. Bill me gledao i tražio objašnjenje.
-Tom baš i nije gledao cestu, pa smo malo trknuli u drvo. Nije ništa strašno.-, prokomentirala sam.
-Jeste vi oboje dobro?- Bill je pitao kad ga je Tom napokon pustio.
-Da.-, kimnula sam.
-Kako možeš to reći? Pa pogledaj moj auto. JA NISAM DOBRO!- počeo je vikati pa sam ga zagrlila.
-Hvala ti.-, šapnuo mi je u uho. Mislio je na onu malu istinu/laž koju sam ispričala Billu.
-Golupčići, još pola sata. Hoćemo li mi krenuti ili ćemo pustiti Zaru da čeka?- Bill nas je pitao raširivši ruke. Krenuli smo unutra. Tom se otišao presvući. Obukao je neku flanel košulju i traperice, te na glavu stavio crnu traku. Svi smo sjeli u Billov Audi i krenuli prema kafiću World Peace. Tom i ja smo sjedili na stražnjem sjedalu. Obgrlio me jednom rukom. Naslonila sam glavu na njegova prsa. Gledala sam kroz prozor. Uskoro sam se počela prisjećati Zarinih i mojih prijašnjih trenutaka. Svih onih gluposti koje smo tjekom svog prijateljstva napravile, svih onih svađa s profesorima, tuča s frajerima koji su nas živcirali, svih bježanja od kuće... Odjednom mi se to sve činilo tako udaljenim. Promjenila sam se. Ona baš i nije.
-Zarice? Jesi tu, ljubavi?- trgnuo me iz misli.
-Jesam. Nisam. Ne znam.-, nasmijao se na ovu moju izjavu i poljubio me u kosu.
-Kako to ne znaš?- zagrlio me i drugom rukom. Slegnula sam ramenima. Uskoro smo počeli tražiti mjesto za parkiranje. Bill je pronašao jedno iza kafića, pa smo tamo stali. Nazvala sam Zaru kako bih vidjela gdje je. Rekla mi je da sjedi za jednim stolom vani. Uskoro smo došetali do prednje strane kafića i vidjeli djevojku plavosmeđe kovrčave kose. U kosi je imala ljiljan, baš kako sam i predvidjela. Nosila je roze sunčane naočale. Kao što sam i mislila, obukla je onu Rollingstones majicu koju smo dobile ne njihovom koncertu u Nizozemskoj. Obožavala je eksperimentirati s bojama. Na tu žuto-crvenu majicu obukla je zelene vrećaste hlače i nebo-plave starke. U potpunosti njen stil. Došetali smo pored nje.
-SEKO!-, pozdravila sam ju.
-Po imenu i prezimenu!-, rekla je i zagrlila me. Dečki su nas gledali sa strane.
-Evo, ovo su ti moji Njemci. Bill...-, pokazala sam rukom na njega. -...i Tom.-, pokazala sam rukom i na njega.
-Kako si meden! Zara, ja sam se zaljubila.-, nasmješila se i stavila ruku na srce.
-Daj, ludačo jedna.-, blago sam ju trknula. Bilo mi je čudno to što je Bill sa nekakvim izrazom lica gledao u nju. Sjeli smo i uskoro je došao konobar i pitao nas što ćemo.
-Vodu.-, rekosmo obje.
-To me fascinira kod tebe.-, Tom se okrenuo prema meni s obzirom da sam sjedila pored njega. -Svaki put kad odemo u neki restoran ili kafić ona naruči vodu.-, sada se obraćao svima za stolom.
-Duga priča, ispričat ću ti kad naručimo.-, odvratila mu je Zara.
-Buraz, jel ti voziš?-, pitao je Billa.
-Aha.-, odgovorio je ovaj kratko.
-Dobro. Ja ću onda pivo.-, i nasmijali smo se. Bill je uzeo Coca-Colu.
-Ok, da čujem dugu priču.-, nasmješio se Tom i pljesnuo rukama.
-Dakle, ovako. Bile smo na tom koncertu Rollingstonesa u Nizozemskoj...-
-Na koji zapravo nismo imale dopuštenje otići, pa smo pobjegle!-, nasmijala sam se.
-Da, moja ideja.-, nasmijala se. -U biti, Zara se tamo TOLIKO napila, da se zaklela da u životu izvan doma neće piti ništa osim vode. Ja sam ju podržala. I tako smo se zavjetovale.-, ispričala je.
-U Rimu smo se zavjetovale.-, nastavila sam.
-Bilo nam je usput.-, našalila se.
-Iskreno, nije nam se baš žurilo doma. Tata je bio tako ljut, mislila sam da će me zgaziti!-, nasmijala sam se.
-Eh, da...TO su bili dani...-, uskoro je priča prestala i mi smo se počele prisjećati koncerta.
-Stonesi su stvarno bili zakon. Iako su već tad bili stari.-, nasmijali smo se. Tom me primio za ruku. Podigla sam pogled prema njemu.
-Moram te nešto pitati. Užasno me bode u oči.-, odjednom je Bill počeo govoriti gledajući u Zaru. Tom i ja smo se samo pogledali.
-Zašto...mislim...Ružičaste naočale? Ono, zbilja?-, nasmješio se.
-I mislila sam da te to bode. S obzirom na te tvoje crne.-, skinula mu ih je s lica. -Ne misliš li da sve ljepše izgleda...-, sad je skinula i svoje i Billa začarala svojim predivnim neboplavim očima. Toliko su se isticale od ostatka njenog lica. Svaki njen pogled bio je kao val toplog oceana. Blago je otvorio usta. -...ovako?- i stavila mu svoje na oči. Billova su se usta raširila u veliki osmijeh.
-Wau. Sve je tako...-, tiho je komentirao.
-Ružičasto?- nasmješila mu se.
-Aha. Sviđa mi se.-, spustio ih je na nos i pogledao ju preko njih.
-Zadrži ih. Imam duplića.-, i glasno se nasmijala te iz torbe izvadila još jedan, gotovo identičan par. Osjetila sam kako me Tom primio za koljeno. Bill je još neko vrijeme buljio u Zarine oči. Potpuno je utonuo u njih, vidjelo se iz aviona. Vidjela je i ona. Pogledala me na kratko.
-Zara, Zara, neee.-, jasno sam otvarala usta u obliku tih riječi. Ali, kao i obično, nije me slušala. Naglo se približila Billu i pritisnula svoje usne na njegove. Zatvorila sam oči i stavila ruku na čelo. Tom me jako stisnuo za koljeno i poskočila sam.
-Joj, oprosti.-, obgrlio me jednom rukom. Zara se sad namjeravala odvojiti od Billa, ali ovaj ju je zagrlio i nastavio ljubiti. Tom je otvorio usta. Okrenula sam njegovo lice prema sebi i poljubila ga. Uskoro smo se odvojili. Mi jesmo, ali oni još nisu.
-Djeco, idemo mi sad...-, Tom se našalio, ali oni ga baš i nisu primjećivali. Počeli su se žvaliti. Tom je udahnuo i pogledao u nebo. Nasmijala sam se.
-Baš je lijep dan, jelda, ljubavi?- pokušavao se našaliti.
-Predivan, dragi.-, nasmijala sam se. Uskoro je Bill malo popustio kod Zare, pa su shvatili da smo mi još uvijek tu. Odljepili su se jedno od drugoga.
-Dobro se ljubiš. Baš si sav meden.-, komentirala je Zara. Ovaj se samo nasmješio.
-Alo, sjećate se nas?- nasmijao se Tom. Uskoro smo se zapričali i doznali zašto je Zara provalila u onu zgradu. Navodno tamo obitava neka narko mafija koja je pridonijela ubijanju Tuljana u Kanadi. Bill se skoro rasplakao kad je počela govoriti o tuljanima. Policije se rješila suradnjom. Oni su imali ono što njoj treba, a ona ono što njima treba.
-I gdje sad živiš?- pitao je Bill.
-Ehm...nigdje. Ja sam nomad. Nemam dom.-, nasmješila mu se. -Ali mislim da je vrijeme da se smirim.-, ispila je gutljaj vode.
-Stara, dođi kod mene, bit će nam kao u stara vremena!- primila sam ju za ruku preko stola. Bila je preponosna da bi prihvatila. Odmah. Morala sam ju nagovarati neko vrijeme. Na kraju je ipak pristala. Bila sam presretna. Uselit će se kod mene.

***

Zara i ja smo se udobno smjestile u sada već našem stanu. Bilo nam je baš kao prije. Zabavljale smo se. Onda sam primila poziv od Toma.
-Moramo se odmah naći, važno je.-, nije me ni pozdravio.
-O-ok...-, zamucala sam.
-Doći ću po tebe za pet minuta, budi spremna.-, rekao je i poklopio. Sve sam rekla Zari i izašla pred zgradu da ga sačekam. Zvučao je poprilično ozbiljno, mora da je važno. Padala je kiša, ulica je bila prazna. Odjednom sam čula škripu guma. Nitko drugi to ne može biti. Stao je i rukom me pozvao unutra. Ušla sam. Približio mi se i poljubio me.
-Što se događa.-, zabrinuto sam pitala.
-Sjećaš se Chantelle?- pitao me odjednom.
-Da...-, odgovorila sam.
-E, pa vratila se i govorila je ružne stvari, da će nas razdvojiti, da će ti nauditi, uplašio sam se i sad je došla tu i moramo se naći...-
-Uspori, molim te.-, položila sam ruku na njegovu na mjenjaču.
-Idemo se s njom naći. U hotelu je. Ja ću otići gore, a ti me čekaj u autu.-, i to je bilo zadnje što smo progovorili u vožnji. Stao je u podzemnu garažu i otišao gore u hotel. Nije ga bilo pola sata, pa sat vremena, pa sat i pol...Dalje ne znam što je bilo jer sam zaspala. Čula sam kako netko otvara vrata.
-Zara? Zara?- budio me. Pogledala sam ga.
-Hm...-, promrmljala sam još kroz san.
-Zarice, volim te. I uvijek ću te voljeti.-, zagrlio me. Osjetila sam ženski miris. A onda sam primjetila kapljicu znoja na njegovom vratu. Odlučila sam samu sebe uvjeriti da je to od žara rasprave. Vjerojatno i je. Ako ću mu vjerovati, sad je najbolje vrijeme da počnem.
-I ja tebe.-, rekla sam i osjetila njegove usne na mom vratu. Zgadilo mi se. Zgadila mi se sama pomisao na to da su te iste usne prije nekoliko minuta ljubile drugu ženu. Postalo mi je zlo.
-Oprosti...-, rekla sam, odmakla se od njega, izašla iz auta i povratila pored drugog automobila.
-Zara? Jesi dobro?- ispitivao me.
-BIO SI S NJOM, JELDA?- počela sam se derati. Bilo mi je zlo.
-Zara...ti znaš da...-
-Što ja znam???- prekinula sam ga. -Mislila sam da te poznajem. Da ti mogu vjerovati. Pustila sam te da ideš bez mene, a sad...sad osjećam njen miris na tebi...i vidim ostatke njenog ruža na tvojoj košulji...-, počinjala sam cmizdriti.
-Zara, nije kako se čini.-, počeo se izmotavati.
-A kako je onda? Reci mi dok još slušam!- prijeteći sam ga pogledala. Zanjemio je i počeo mi se rukama približavati.
-NE DIRAJ ME!-, vrisnula sam.
-Zara...-
-ODJEBI VIŠE!-, prekinula sam ga i počela trčati. Čula sam kako je sjeo u auto. Samo sam željela pronaći izlaz. Automobil je vozio zamnom.
-Daj, Zara, barem daj da te odvezem kući... Ne mogu te pustiti da lutaš sama...-
-Aha, ne možeš jelda? E PA GLEDAJ ME!-, povikala sam i počela mirno šetati ulicom s očima punim suza.
-Ja te volim!-, i dalje je vozio pored mene. Padala je kiša i uskoro sam bila sva mokra, što je bilo dobro jer on nije mogao vidjeti moje suze.
-Ne govori to. Ne laži i mene i sebe.-, obrisala sam kapljicu kiše s novog kaputa.
-Znaš da te volim...-, vozio je pored mene.
-TOM!- počela sam vrištati. -DAJ JEBENO ZAČEPI VIŠE I PUSTI ME! ZAR NE VIDIŠ DA ME NE ZANIMAJU TVOJA JADNA OBJAŠNJENJA??!!-, bila sam okrenuta prema autu i sa svakom novom riječju osjetila sam kako mi glas puca zbog silne glasnoće kojom sam govorila.
-Zara...-, pogledao me uplašeno.
-Što je? Nemoj...molim te...nemoj...-, prošaptala sam i odtrčala niz ulicu. Trčala sam i trčala dok nisam došla kući. Zara mi je otvorila vrata. Od hladnoće, vlažnosti i tuge sam se onesvijestila.
-Zara? ZARA!-, čula sam njen glas koji je sve više blijedio i blijedio...