Konačno sam u mobitelu pronašla njen broj. Moja najbolja prijateljica. Zara Lukin. Obožavala sam ju. Mislila sam da ću zaplakati kada sam u slušalicu viknula:-SEKO!- a ona odgovorila, -Imenom i prezimenom!-. Obožavala sam je u svakom pogledu. Počela je vrištati kad je shvatila s kim razgovara.
-ZAROOO!- derala se toliko glasno da ju je i Tom čuo.
-ZORROOO!- viknula sam i ja. Nju smo prozvali Zorro jer je ipak bila luđa od mene, koliko god to nevjerojatno zvučalo.
-Daj tiše, imam susjede.-, Tom je podigao prst u zrak.
-Ok, hoću.-, nasmješila sam se.
-Čuj, Zorro...Čitam novine. Vidim, opet si u akciji!- nasmijala sam se.
-Ma da, samo mala provala...- i zastala. -Čekaj...TI SI U HAMBURGU?- zaderala se.
-DA!- viknula sam.
-Daj, Zara...- Tom se okrenuo, namjestio neku facu i raširio ruke. Kimnula sam i podigla ruku u zrak.
-Moooramo se vidjeti...- počela je.
-Da, naravno. Ali prije toga mi moraš nešto napraviti.-, prekinula sam ju.
-Znala sam. Što SAD hoćeš?- nasmijala se s druge strane slušalice.
-Imam tu dvojicu Njemaca koji su teško zabrijali da sam ja ti.- čula sam njen smijeh s druge strane slušalice.
-Daj, stavi me na spiker. Rješit ću ja to.- odgovorila sam joj da pričeka par minuta. Krenula sam u kuhinju povlačivši Toma za rukav. Da, pas me još uvijek slijedio, ako vas to zanima. Kad sam ušla stavila sam mobitel na stol i namignula Billu. Njegova faca nije mogla biti zbunjenija. Stavila sam Zaru na spiker.
-Ajmo na njemački, sve ispočetka.- nasmijala se.
-Ok.- reče.
-SEKO!!!- viknula sam na njemačkom.
-Po imenu i prezimenu!- povikala je ona s druge strane. Zapravo, Billova faca je mogla biti zbunjenija. Upravo je dokazao.
-Vidim, opet provaljuješ za mir u svijetu.-, zezala sam ju.
-Daj ne zajebavaj nego me stavi na spiker da pričam s tim tvojim Njemcima. Jesu medeni?- Bill se nasmijao.
-Ostala si uvijek ista- zapjevala sam.
-Dam, dam, dam, dam!- ona je uvijek glumila instrumental.
-Halo!- pozdravio ju je Bill.
-Uf ti mora da si šećer. Kako ti je ime, medeni?- okrenula sam očima na taj njen komentar. Bill me pogledao.
-Bill Kaulitz.- tišina s druge strane slušalice.
-AAAAAAAA!- glasan vrisak.
-Haha, valjda sam zaboravila spomenuti da su Njemci ustvari Bill i Tom Kaulitz.- nasmijala sam se.
-GUSKO!- ova se derala, a Bill se smijao. -Puštaš me da se sramotim!-
-Da, to ti je za onu zadaću iz matematike po kojoj si mi prolila kavu u 1. srednje.- nasmijala sam se.
-Daj, zaboravi to više! Svaki put kad nešto napraviš kažeš da je to vraćanje za tu matematiku. Pa nisam ti 10 puta prolila kavu po zadaći!- smijala se.
-Da, upravu si. Prolila si ju 11 puta!- nasmijala sam se.
-Jaoj, sredit ću te!- derala se.
-Samo daj, Zorro!- viknula sam i stala u boksački stav.
-Daj joj reci, molim te Bill, da ja nisam tu i da me ne može sad prebit. Stani mirno, Zara.-, smijala se s druge strane slušalice.
-Jel bi se mi možda mogli upoznati? Stvarno bi mi bilo drago ako da.-, pitao je Bill nagnuvši se nad telefon.
-AAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!- još glasnije je vrisnula.
-Hahaha, a pazi sad ovo! Ja radim za njih!- pohvalila sam se.
-AAAAAAAAAAAAAAAAAA!- viknula je.
-A pazi sad ovo!- odjednom se pojavio Tom. -Ja sam njen dečko!- rekao i poljubio me.
-HAHAHAHAH! ONA? Ti si stvarno lud.- nasmijala se Zara.
-Joj, ZAROO! Nemoj da ti dođem tamo.-, nasmijala sam se.
-Da, hoda s tobom jer još nije upoznao mene!- svi smo se nasmijali. -Bez uvrede, Tom. Ja bih rađe tvog brata.-, još jači smijeh.
-Da, to zato što još nisi upoznala mene.-, nasmijao se Tom i razbarušio Billu kosu.
-Sviđaš mi se, ipak ću vam biti kuma!- nasmijala se.
-Naravno. Krsna..Hahha!- odvratio joj je Tom.
-Aha, jedino ako dresirate dijete da samo ide na WC do tad.-, nasmijala se s druge strane.
-Stara, ajmo se nać. Di si?- pitala sam.
-U ćuzi, jebote!- kratka stanka. -HAHAHA! JESAM VAS!- nasmijali smo se svi. -A kako bih se javila na mob da sam u ćuzi, pametni moji?- sarkastično je upitala.
-Pa da, fakat.-, odvratila sam.
-Spavam na drvetu.-, ponovno sam se nasmijala, a ova dvojica su se gledala.
-Samo se zeza, dečki.- šapnula sam.
-Znali smo to.-, reče Bill, a Tom je samo kimao.
-Ajmo u onaj kafić...-
-World Piece.-, prekinula sam ju.
-Kako si znala da misli na taj?- pitao me Tom.
-Mi uvijek znamo što ona druga misli!- obje odgovorismo u isto vrijeme. Ova dvojica su se nasmijala.
-Dokaz.-, nasmijah se. Dogovorile smo se oko 5 popodne.
-Budi mi pozdravljena, Irisu.-, hippy pozdrav.
-Da, i ti Onakojaprovaljujezamir.-, nasmijala sam se.
-Ajde, ajde. Sad bih ti svašta rekla, ali neću jer ti je "dečko" tu.-, podrugljivo reče.
-Zaručnik!- ispravio ju je Tom.
-Da, sretno s tim. Vjerojatno će ti pobjeći u Nigeriju do tad.-, nasmijala se Zara.
-Maha, možda je i meni vrijeme da se smirim.-, nasmijala sam se.
-LAŽEŠ!- i nasmijala se.
-Ajde, nemoj mi tu dečka plašit. Koji me vrag tjero da te nazovem!-, viknula sam u šali.
-JA! Hahahaha, novine, sjećaš se? Moj podhvat.-, nasmijala se.
-Zašto si uopće to napravila?- pitao je Bill odjednom.
-Ne! Reći ćeš mu na kavi.-, zaustavila sam ju jer sam znala da će na kraju rasplakati Billa s pričama o tuljanima koje ubijaju u Kanadi smatrajući to sportom.
-AAAAAAAAAAAA!- vrisnula je. -Ti ćeš doć?- pitala je Billa.
-Naravno. Moram te upoznati!- Bill je uzbuđeno viknuo.
-Ok, onesvijestit ću se. Moram ić, eo murije.-, nasmijala sam se. Bill i Tom su se ponovno čudno gledali.
-Samo se zezam, dečki!- prokomentirala je i pozdravili smo se. Bila sam baš sretna. Moja prijateljica koju nisam vidjela dobre 3 godine mi je pred nosom. Bill je bio optimističan što se tiče sastanka, dok je Tom cijelo vrijeme bio zamišljen.
-Što ti je, Tom?- često sam znala pitati, a on bi samo odmahnuo glavom i zagrlio me ili primio za ruku. Odvezao me do mog stana kako bih se preobukla. Za čudo, nije išao gore. Stvarno je bilo čudno. Obukla sam svoje omiljene trapke i Rollingstones majicu za koju sam bila sigurna da će ju i Zara obući. Zavezala sam kosu kopčom i zatakla iris kojeg smo same izradile za kopču. Ona će sigurno uzeti ljiljan. Spustila sam se i sjela u auto. Približila sam mu se i poljubila ga.
-Lijepa si mi.-, prokomentirao je sa blagim smješkom i tupim očima.
-Što ti je? Daj mi reci. Možda te mogu oraspoložiti.-, pogledala sam ga u oči.
-Ništa mi nije. Ne brini se.-, i pogladio me po obrazu.
-Ovako ćemo. Kad budeš spreman, reći ćeš mi što ti je. Može?- nasmješila sam se.
-Ma glupo je...-, počeo je.
-Dovoljno glupo da te muči.-, primila sam ga za ruku.
-Ma samo sam razmišljao...Znaš, sigurno ćeš se smijati, ali reći ću ti.-, sad sam shvatila da nije ništa previše pametno.
-Ok, duboko udahni.-, zezala sam ga.
-Ok. A ne znam kako da ti to kažem. Ne znam uopće što da kažem. Znaš onaj dio razgovora o Nigeriji i bježanju i...-, nasmijala sam se. -Znao sam da ćeš se smijati.-, tužno je spustio glavu.
-Hej, pogledaj me.-, rekla sam i primila ga za bradu te podigla njegovu glavu prema sebi. Vidjela sam nekakvu sjetu u njegovim očima. -Nekad sam bježala kad god ne bih bila sigurna u svoju odluku. Jednostavno bih spakirala kovčege i otišla u drugu državu.-, nasmijao se. -Ali ne radim to već neko vrijeme. Ne brini se oko toga, neću pobjeći u Nigeriju. Već sam bila tamo.-, slegnula sam ramenima i on se nasmijao.
-Dobro. Ne znam zašto sam se brinuo.-, poljubio me.
-Jer mi ne vjeruješ.-, blago sam se nasmješila.
-Ne, vjerujem ti. Stvarno.-, počeo se izmotavati.
-Ne, ne vjeruješ!-, sarksatično sam odvratila. -I dokazao si mi to dva puta danas.-, prstima sam pokazala dva. Okrenuo se prema naprijed i primio volan rukama, te počeo prstima prelaziti po njemu. Par puta je htio nešto reći, ali nije.
-U redu je, ne ljutim se ja.-, odjednom sam se nasmješila i rekla.
-Ha?-, izbečio je oči.
-Ni ja tebi ne vjerujem.-, prokomentirala sam ležerno.
-Ha?- ponovio je.
-Pa da. Mi se još praktički ni ne poznajemo. Povjerenje dolazi s vremenom. A ono što si rekao ranije danas. Ono o zaljubljenosti u lopova...-, bolesno sam se nasmješila.
-Ne počinji.-, prekinuo me. Uozbiljila sam se. -Aha, volim te. Streljaj me zbog toga ako hoćeš.-, okrenuo se prema naprijed i upalio motor. Izgledao je čudno. Kao da mu je prisjelo sve to.
-Ako ti išta znači, ja mislim da i ja tebe volim.-, prekrižila sam noge.
-Misliš ili znaš?- stavio je sunčane naočale na oči. Nisam znala odgovor na pitanje. Mislim da smo se upravo počeli svađati. -Zapravo, ti vjerojatno misliš da to nije moja stvar.-, ozbiljno je podigao glavu.
-Pa možda i nije.-, pogledala sam ga.
-Naravno. Zašto bi bila moja stvar.-, slegnuo je ramenima.
-Jel se mi svađamo?- podigla sam ton.
-Naravno. Mi se uvijek svađamo, draga.-, sarkastično je odvalio.
-To je zato što si ti tvrdoglav.-, odvratila sam.
-OHO! Sad sam i tvrdoglav!- uskliknuo je. -Dobro, da vidim koje ćeš mi još titule dati.-, pogledao me.
-Dobro, što je tebi? Jesi ti normalan?- sad sam se počela ljutiti.
-Super, sad sam i lud. Znaš šta? Dosta mi te više, daj se odluči što hoćeš!- podizao je ton.
-Ja da se odlučim? A oko čega to točno?- pogledala sam ga ispod obrva.
-Hoćeš da te volim, nećeš da te volim. Hoćeš da te grlim, nećeš da te grlim. Hoćeš da te ljubim, nećeš da te ljubim. Hoćeš da budem s tobom, hoćeš da odem najdalje što mogu od tebe. Hoćeš da ti vjerujem, a ni sama mi ne vjeruješ.- sve što je govorio pokazivao je lijevom na lijevu, a desnom rukom na desnu stranu.
-Ti stvarno to misliš?- počinjalo me stezati oko srca. Nisam to još nikad osjetila.
-DA! Mislim to. I dosta mi je.-, malo je spustio naočale i upalio žmigavac radi skretanja. Zamislila sam se. Jesam ja stvarno takva? A baš sam mislila da nam je dobro krenulo. Počela sam gledati kroz prozor. Zgrade i parkovi su prolazili kao i minute ispunjene tišinom. Uskoro sam se toliko zadubila u svoje misli da nisam primjetila da je stao.
-Zarice?- trgnuo me iz razmišljanja.
-Hm?- promrmljala sam.
-Oprosti mi. Nisam ti trebao prigovarati.-, pogledao me kroz sunčane naočale.
-Ne, ok je. Kad tad smo to morali reći. Bolje sad nego kasnije.-, kimala sam glavom ne kontrolirano.
-Moj problem je...Do sada...Ja sam uvijek imao kontrolu u vezama. A sad kad sam s tobom...mi smo...mi ni ne znamo što smo mi. Kod nas nema nikakve ravnoteže. Ništa na temelju čega bismo mogli izgraditi kontrolu u jednom od nas. I zato se ponašamo ne kontrolirano.-, zar on zna reći nešto tako pametno? Kimnula sam glavom.
-Pa daj nam vremena. Da stvorimo ravnotežu.-, pogledala sam ga. Skinuo je naočale.
-Ti ne razumiješ. Ja ne želim tu ravnotežu. Samo će nas sputavati.-, otresao je glavom.
-A onda sam ja neodlučna.- okrenula sam glavu prema retrovizoru.
-Daj, pogledaj me.-, pomilovao me po obrazu. Blago sam se nasmješila. -Znaš, još nešto mi se nije dogodilo u vezi. I možda zato nemam kontrolu nad nama.-, nasmješio mi se. -Volim te. I bojim se da ću te izgubiti. Zato nemam kontrolu. Kako mogu imati kontrolu nad tobom, kad nemam ni nad sobom? Jer da imam, nikad ne bih pustio da se to dogodi.-, pogled mu se zamračio. Zanjemila sam. Nisam znala što da kažem. Ako mu kažem da ga volim nema povratka. Držat će me za riječ. Jednostavno sam piljila u njega poluotvorenih usta.
-Eto, to je to.-, okrenuo se prema naprijed i upalio motor.
-I ja tebe volim!-, rekla sam i automatski se primila za usta. Nasmijao se i zagrlio me. Duboko je udahnuo.
-Baš mi lijepo mirišiš. Jel ima mjesta na stražnjem sjedalu?- i pogledao unatrag.
-Uvijek ima. Pa ovo je tvoj auto!- nasmijala sam se.
-E sad ćeš vidjet, samo da parkiram u neku šumu. Vidjet ćeš sve čari mog auta.-, i vragolasto se nasmješio. Odvezao je auto do nekog šumarka i parkirao tamo. Onda me zgrabio i počeo divljački ljubiti i grliti.
-Pališ me!- rekao je i spustio suvozačevo sjedalo. Legao je na sjedalo, a ja na njega. Počeo mi je otkopčavati hlače i uskoro sam osjetila njegove ruke u svojim gaćicama. Okrenuo nas je i sada je on bio na vrhu. Ljubio me po cijelom tijelu...

***

-Koliko je sati?- pitala sam ga.
-Oko 3. Imamo još vremena.-, rekao je i vratio se mome vratu.
-A možda bismo trebali krenuti?- pogledala sam ga.
-A možda ne bismo.-, poljubio me.
-A Bill?- pitala sam sa smješkom na licu. Okrenuo je očima.
-Baš sam ja morao imati mlađeg brata. Ne zaboravimo da je paranoičan i vjerojatno misli da su nas oteli vanzemaljci.-, digao se i podigao sjedalo. Dok se vraćao na vozačevo sjedalo međunožjem je zapeo za mjenjač. Auto se počeo kretati.
-AAAAAA!- oboje smo počeli vikati. Zabili smo se u drvo.
-U PIČKU MATERINU!- i izašao van iz auta. I ja sam izašla. Spustio je glavu prema autu i drvetu na sekundu i brzo ju podigao. Stavio je šaku na usta i zacvilio. Prišla sam mu i zagrlila ga.
-Dobro je, nije previše ozlijeđen.- nasmijala sam se.
-Moj auto...Zara, moj auto!- zagrlio me, ali svako malo puštao.
-Dobro je, nema unutarnje krvarenje.-, nasmijala sam se.
-Tebi je ovo smješno? Moja bebica tu jadnik krvari, a ti se smiješ.-, zagrlio me.
-Nazovi Billa da dođe po nas.-, pogladila sam ga po kosu.
-I koji kurac da mu kažem šta smo radili ovdje?- pogledao me.
-Eh, da...Ima mjesta na stražnjem sjedalu.-, nasmijala sam se. -Ali nisi jako tresnuo, možda upali.-, rekla sam optimistično.
-Da, ali ima ogrebotinu! Znam da će upaliti, ali ima udubinu i ogrebotinu. Joj...-, i otišao do auta da ga "zagrli". Gledala sam i smijala se. Vratila sam se u auto. Uskoro se i on nakukao i najadao nad svojim autom, pa se vratio unutra. Spustio je glavu na volan.
-Daj, to je samo auto.-, zagrlila sam ga jednom rukom. Pogledao me.
-Znam...- rekao je. -Ajoj, neee...-, tiho je prošaptao. Poljubila sam ga u obraz i nastavila se smijati. Mrzio me zbog toga, ali nisam si mogla pomoći. Sve mi je bilo smješno.