Bilo mi je zakon voziti njegov auto. Uskoro smo došli do njegove kuće. Parkirala sam auto u garažu, pozdravila se s Tomom i prebacila u auto kod Marka. Uhvatila sam Tomov pogled. Izgledao je...pa...zadovoljno? Ne znam kako to opisati. Nesvakidašnje, recimo.
-Ja ne vozim kao luđak, samo da ti kažem.- zafrkavao me Mark. Nasmijali smo se.
-Znam. Idemo doma?- pitala sam kad se smijeh malo stišao.
-Može. Jesi gladna? Ako hoćeš, mogli bismo prvo svratiti negdje jer, iskreno govoreći, ja umirem od gladi. Ništa nisam jeo cijeli dan.- pogledao me svojim predivnim očima.
-Pa...mogli bismo, ja sam isto malo gladna!- dogovorili smo se da ćemo otići u Baschieru, naš omiljeni restoran. Oboje smo ga obožavali. Izvana je izgledao kao stara zgrada, ali iznutra je bio moderno opremljen. Stolovi su bili crne boje, a stolci bijeli i široki načinjeni od kože. Naručili smo si pizzu i razgovarali do kasno u noć. Bilo mi je stvarno odlično. Kad smo napokon sjeli u auto i krenuli kući zaspala sam. Ne znam što se dalje događalo. U jutro me dočekalo iznenađenje.

***

-Što...što...što se događa?- glava me užasno bolila. Probudila sam se u mekom krevetu. Bijela posteljina je bila posvuda. To nije moja soba, ovo nije moj stan, ovo definitivno nije moj krevet. Svoj sam zamjenila jer je bio premek, a ovaj je jednak onome koji je prije bio moj. Vrisnula sam od zbunjenosti. Onda sam čula buku sa kraja stana. Lonac je pao na pod. Netko je počeo trčati prema meni. Bio je to Mark. Nosio je bijelu majicu i traperice.
-Je li sve uredu?- uletio je u sobu.
-NE! NIJE SVE UREDU! Kako išta može biti uredu? Pa ja sam u tvojoj spavaćoj sobi!- nastavljala sam vrištati. Nasmijao se.
-Ne brini. Ja sam spavao na kauču. Zaspala si u mom autu i ja sam pokušao pronaći ključeve u tvojoj torbi, ali nisam uspio. Jednostavno sam te odlučio prebaciti u svoj stan. Ništa se nije dogodilo, kunem ti se!- naslonio se na štok i prekrižio ruke na prsima. Sad sam shvatila kako atletski građeno tijelo ima.
-Aha. Ok onda.-i bacila se na jastuke. -Tebi je kao da spavaš na oblacima. Kako možeš spavati na tako mekom krevetu?- pitala sam prekriživši ruke ispod glave i gledajući u strop. Prišao mi je i poškakljao me. Nasmijala sam se i refleksno skvrčila u nekakav okrugli oblik.
-Spremio sam nam doručak. Hoćeš?- nasmješio se svojim anđeoskim osmijehom.
-Naravno!- veselo sam uskliknula i skočila s kreveta. Krenuli smo prema kuhinji. Doviknuo mi je kako nam je spremio kajganu i još nešto. Zaboravila sam što. Zapravo nije ni bitno. Bilo je vrlo ukusno. Muškarac koji zna kuhati. Vrlo impresivno. Moj njemački se počeo podizati na pristojan nivo, tako da samo sada mogli govoriti i na njemačkom. Nije nam posebno olakšavalo komunikaciju s obzirom na to da smo oboje bili pravi znalci engleskoga jezika. Uskoro je bilo 7 sati. Otišla sam u svoj stan spremiti se. Obukla sam plave traperice, bijelu košulju i nekakvu smeđkastu jaknicu. Mislim kako sam izgledala slatko. Kad sam mu pozvonila već je bio spreman. On je bio u odijelu. Ipak je odvjetnik. Crno odijelo, bijela košulja i tamna kravata savršeno su pristajale njegovim očima i kosi. Zavrtio me i rekao kako predivno izgledam. Uskoro smo krenuli. Počeli smo šetati ulicom potpuno prijateljski. S njim sam se osjećala kao...ne znam ni sama. Kao da nemam obvezu. Uskoro smo došetali so mog ureda. Pozdravili smo se i ja sam krenula prema gore. Ušetala sam u lift i čekala da se vrata zatvore. Onda je netko uletio unutra. Ne znam tko, poprilično nepoznata osoba. Valjda ni ne radi samnom. Nakašljala sam se i izašla na istom katu kao i ta osoba. Čudno. Onda smo prošle kroz ista vrata. Još čudnije. Ona je skrenula desno, a ja lijevo. Dobro, već sam se bila zabrinula.

***

Ponovno sam rješavala papirologiju. Baš sam razgovarala s Filipom, Tomovim odvjetnikom. Razgovarali smo o mogućoj naknadi štete. Bio je to veliki problem. Ne kažem da ju ja ne bih udarila, ali on je, kao civiliziran čovjek i slavna osoba, dužan poštovati zakon i znati bolje od toga. Baš sam krenula prema fasciklima da izvadim neki dokument kada mi je netko pokucao na vrata. Digla sam pogled od radnog stola i ugledala Toma. Sramežljivo je virio kroz vrata. Rukom sam zamahnula u znak dozvole ulaska i pokazala mu rukom na dvosjed. Desnu je ruku cijelo vrijeme držao iza leđa.
-Filipe, čuj...Aha...Da, pogledat ću to. Je, baš je sad došao....Reći ću mu. Ok. Može...Onda ti se javim kad to nađem, ako to nađem. Bok, bok!- i pozdravili smo se. Pogledala sam u Toma, nasmješila se i rekla: -Ej. Reci.- te sklopila ruke.
-Zauzeta si?- pitao je obzirno. Čudno za njega.
-Ma ne. Samo par telefonskih razgovora s tvojim odvjetnikom. Tražimo rupu u zakonu. Ali doslovno.- nasmijala sam se.
-Pa drago mi je što se sve vrti oko mene.- odgovorio je tužno. -Imam nešto za tebe.- rekao je i izvukao desnu ruku iza leđa. Ustao se i pružio mi prekrasan buket s tucetom ruža. Bile su bijele.
-Joj, hvala ti. Nisi trebao...Stvarno.- zadivljeno sam rekla.
-Trebao sam, naravno. Nisam bio fer prema tebi. Tvoje omiljene, zar ne?- i pogledao me upitnim pogledom.
-Jesu, kako si znao?- ako je to bilo moguće, usta su mi se razvukla u još veći osmijeh.
-Pa...Tai mi je rekla. Još u Africi.- slegnuo je ramenima.
-Pa da...naravno.- nasmijala sam se.
-Jesmo mi sad ok? Mislim...jesmo ponovno, ma znaš...ono...frendovi..mislim...- bio je tako zbunjen, ali shvatila sam što hoće reći.
-Ma jesmo, naravno, naravno.- nasmijala sam se.
-Super.- nasmijao se i obrisao ruku o hlače. primjetila sam da to često radi. -Idem ja onda. Mislim, bit ću tu negdje...Ne znam...ma tu negdje. Ako me budeš trebala...- i približio mi se i poljubio u obraz. Pogledala sam ga u čudu. -Morao sam vratiti onaj od jučer.- nasmiješio se.
-Aha.- nasmješila sam se. Izašao je van. Nakon njega, gotovo u sekundi ušao je Arnold.
-Mala, zaluđuješ frajere ovdje!- držao je metlu u jednoj ruci, a u drugoj nekakav odvijač.
-Ne znam o čemu govorite.- nasmješila sam mu se i potražila kemijsku u ladici od stola.
-Vidio sam Batmana kad je izlazio iz tvog ureda.-
-Ja bih prije rekla špijunirali ste ga.- prekinula sam ga i pogledala onim pogledom zarniste?
-Dobro, nazovi to kako hoćeš. Samo da ti kažem. Budi oprezna. On je...čudan kad je s tobom. Mislim da si ti njemu više od radnice.- namignuo mi je.
-O je li?- pogledala sam ga izbečenim očima i osmijehom.
-Da, da! Čuvaj se mala.- i izašao van. Znala sam to i sama. Stjerali su me u kut. Tom i Mark. Što da radim?