Blogom_darim

ponedjeljak, 20.06.2011.

Pusti snovi

Ne smijem više gledat akcijske filmove prije spavanja. Doduše nisam se baš pretjerano ufurala jer sam napeto gledanje razbijala lakiranjem noktiju (malo je dobila i trenirka…al nema veze, to mi je ionak samo za po doma), sušenjem kose, izjedanjem štapića koje sam otvorila prije nekoliko dana pa su izgubili onu svoju hrskavu osobnost…. I sve to nije bilo dovoljno da moji snovi ne poprime dramaturgiju Larinih pothvata. Moj prijatelj je postao akcijski junak. Skakali smo, on me spašavao, riskirao život, letio, pucao, plivao, izgledao opasno i hrabro, krvario zbog mene i po meni … a nisam ni ja bila za bacit, iako je on to opetovano činio, nabacivao me ko loptu (medicinku....nisam ja laka ženska), a sve u svrhu bijega od zlih sila koje su nam se našle na putu. Na kraju, kad smo prošli sodomu i gomoru s kojom se mogu mjeriti jedino razuzdane večeri u narodnjačkim klubovima, smo se našli kod moje bake, šetali blatnjavim pašnjacima…on je i dalje bio jak i hrabar, u kožnoj jakni koja je vidno dobila po piksi od silnih vratolomija.

I onda je rekao: „Čuj…znaš kad sam prtljao po onoj vodi i spasio nam život?“ A ja sam ga gledala nježno….spremna da mu se podam…spremna na još jedan izraz muškosti i nadnaravne snage….

„Znaš…jako su mi suhe ruke i moram ih pod hitno namazati nekom kremom“…rekao je preplašeno i stavio ruke u džepove…

Moj akcijski junak metrosexualac!!! Odjednom je to bilo najvažnije od svega. Krema je postala sveti gral, moj zadatak! No….taman kad sam se željela baciti u akciju „hidratizira, a ne masti“ prenula me budilica (zašto se to uvijek dogodi???!!!!)

Upamtite….ako netko šeće pognute figure u poderanoj jakni s rukama u džepovima, možda su mu ispucale ruke, a možda je akcijski junak….no nemojte zaboraviti da je možda i oboje!
- 10:57 - Vaše brljotine (4) - Istisni - #

srijeda, 08.06.2011.

Motor

Htjela sam isprobati novi motor..onaj s četiri debela kotača. Brat ga je izvukao na dvorište koje je bilo taman onoliko navlaženo od kiše kao žena od razmišljanja o pohotnom nesebičnom ljubavniku.

Veli brat: "Sjedaj i vozi!"

"Ali čekaj, kak se to čudo pali, di trebam stisnut, di su kočnice, pa blato je, kaj ak se zaletim u drvo, kaj ak pogazim krticu, kaj ak se prevrnem, a i benzin ti trošim bez veze…nije da baš MORAM sad nekam ić s tim motorom…!!" Meljem nesuvislo, cupkajući na mjestu i lomeći prste od nestrpljenja i straha.

"Ajd penji se gore i ne pizdi, sve ću ti objasniti!" Nakon kratke poduke (priznajem, pol toga ga nisam ni čula) započela je moja prva solo offroad avantura. Rado bih napisala da se motor propinjao među mojim bedrima dok sam odlučno dodavala gas i vješto preskakala blatne humke. Da su berači kestena (koji uopće ne rastu u tim šumama) ostajali širom razjapljenih usta, a moja je predivna duga kosa vijorila na vjetru, bujne grudi ritmično poskakivale, a guza stegnuta u uskim trapericama se elegantno odizala i spuštala na sic prateći dinamiku terena…

Prava je istina da mi je par puta krepao pri kretanju, da sam cijelo vrijeme vozila u prvoj jer mi bracek nije pokazao kak se mijenjaju brzine…ok bilo je vjetra u kosi i ponešto poskakivanja, ali vjerujem da je prizor mogao biti nezaboravan samo nekome tko me jako voli…a mame nije bilo u blizini…
- 12:05 - Vaše brljotine (6) - Istisni - #