Jebote, tako sam umorna...ali ono ne mogu makac...Sve mi je ovo malo too much...dvije škole....ko da su sve bombe, blokovi i lapili počeli padati na moju glavu...
Pitate se što je to.
Ni ja ne znam.Zemljopis.
Pitala je moja mala Luce danas profesoricu jesu li pri erupciji Vezuva padale bombe, blokovi ili lapili.
Profesorica je ostala zapanjena.I zbunjena.
Nato se Lucia bacila na koljena moleći profesoricu da je ne pita.
Dobro, nije. Lažem...
To vam je od umora.
Zašto je jučer ona pizza bila onako vodenasta...why...posli koncerta smo išli kao na večeru sa zborom...pa smo pjevali...kako je dobro kad svi imaju sluha pa ti nitko ne para uši onim kreštanjem...
(autor ovog posta, Asfaloth, se ispričava ako je itko uvrijeđen gornjom tvrdnjom)
Da.
Subota, Saharun. ne znam hoću li ići...možda.
Umor.
Opet.
Ali vjerojatno ću ići. Znam se predobro. To sam ipak ja.
Mogla bi sad ići malo svirati.
Ili ipak ne.
Reko bi Goge, treba vježbati....
Evo...idem...

Ajme što sam pročitala sad u novinama. U prvom sam trenu pukla od smiha.U nekom njemačkom gradu na nekom jezeru LABUD SE ZALJUBIO U PEDALINU! Već se mjesecima udvara pedalini u obliku labuda koja je nekoliko puta veća od njega, i nitko ga ne može odvojiti od toga....
Da, to je sve tako smišno, ali kad malo razmisliš...pa možda je taj labud malo poremećen, ali njemu nije važno što je pedalina desetak puta veća od njega, što se ne "ponaša" kao ostali...on je voli...i to je jedino bitno...
Kad bi bilo više tih "poremećenih labuda" u današnjem životu...da vole bez obzira na izgled, na ta neka vanjska mjerila...koja nameću neke budale koje nemaju pametnijeg posla....
Nije samo to važno u životu...imati neku lutku kraj sebe, koja nema ni mozga ni ičega, samo zato što će tad biti faca i zato što će mu svi prijatelji zaviditi koga ima kraj sebe...to mi tako ide na živce...
Neću više o tome jer ću napisati neke stvari pa...

P.S.Ispričavam se svima na ovom pomalo neuroičnom postu, koji je posljedica...hm...ženskih problema....
Imajte razumjevanja.
Voli vas vaša
Asfaloth

Hm, da...i to je napokon prošlo. Mislim na Dan škole.
Prije točno 20 godina na današnji dan osnovana je Gimnazija Franje Petrića, aka MI(J)OC...prije točno 20 godina gradske su vlasti dale hrpici profesora na korištenje staru vojarnu, bez ikakvih uvjeta za rad...što se nije u velikoj mjeri promijenilo ni danas. Bilo je to 1986., kada je naš ravnatelj imao smeđu kosu i nekoliko vlasi više (iako ne puno)...i mi se dan danas sjećamo tog dana....pa se, kao npr. ja, sramotimo s pretiho otpjevanom pjesmom Libar, ili...da.
Jutros smo trebali biti tamo u 9. OK, digla se ja u 7.20 pa sam još 20 min ležala u krevetu i slušala...Tommy Emanuela i Paco de Luciu..evo i ja sam pukla. Uglavnom, pošto nisam imala nikakvu volju ni želju da napravim kolače, platila Luciji da mi ona kupi.I je (hvala). I kao trebam još kupiti neke sokove. kao i uvik kasnim na bus, pa nisam stigla. Nema veze, kupit ću u Smokvice. Ušla sam unutra i shvatila totalnu besmislenost svoga čina, jer mislim da su kolači bili dovoljni.
Počeli smo pivati negdi oko 10.30...Malo mi je bilo bad pivati, ali i to je prošlo. Pohvalila nas je razrednica, ...To mi je bitno, jer mi stalno nešto prigovara oko glazbene pa da eto i ona vidi da ja nekoga k***a radim u onoj glazbenoj po cili Božji dan....
Završili smo zadnju pismu (Zbog nje, Toni Cetinski) i odmah nakon nas usljedila je...naravno...MOJA ŠTIKLA!!!!! Hello....A kad su ravnatelj i Budakica počeli plesati...ja sam umirala...ali ono umirala od smiha...a kad im se pridružila ova iz latinskog i svi ostali...omg...
Kasnije smo se uputili u grad...bilo je Ok, samo što su me Sanja i Ivana tirale da stojim s njima na trgu jedno po ure da bi one vidile ove iz nazora i barakovića kako idu u školu a mi ne idemo...kao ono...osveta je slatka...ili what...?
Uglavnom, što sam zapravo tila reći je da možda nekom ta moja škola ne odgovara, ali ja ne znam di bi mi bilo bolje...u Zadru...igdi...teško.Pa se pomirim da je ovo najbolje što može biti...i da to moram iskoristiti...
Jer kad budem imala 40 godina, muža i dvoje dice...hoću li se i dalje moći bezbrižno smijati profesorima, poseravati pisme koje mi se ne sviđaju, zafrkavati s prijateljima....ne znam....

Koji gušt...nisam danas u školi....
Imam večeras koncert, pa valjda tribam vježbati...tako nešto...
Maturantima zadnji dan...tako idem ja doma iz glazbene, a taman medicinskoj odmor.... prolazim tamo sa ovima iz glazbene i profesorom, kad ono mi nešto doleti i polije me....POLILI SU ME VODOM PO NOGAMA! Kako ih mrzim...još sam bila u starkama pa mi je sve promočilo, i po trapericama....Mislim kužim ja te maturante, kraj im je škole i sve....ali kud baš mene...i kaže još Patriša kako bi mogla na kupanje danas, a uleti prof:"Ona se već okupala..." A ja ne znam bi li se smijala ili plakala...
I još mi nije bilo muffina u pekari jutros, i nisam našla Da Vincijev kod u trafici...ništa mi ne ide za rukom danas...
A kako me razrednica iznervirala neki dan...Imala ja nastup u pon (ponovno nastup) i trebala otići posli 3 sata...I kao kažem ja to njoj i sve, kad ona meni "Tebe će tvoji nastupi koštati ocjene" Kad je meni tlak skočio na 200.Mislim ne bi da padam 5 predmeta... To su moje obaveze...nije da ja ono baš toliko želim nastupati....Kažu mi, sviraj, ja sviram...ko jukebox...
I brate umorim se...Nikad nisam doma.Samo dođem, uzmem stvari i opet nazad. Nemam vremena za ništa. Još i učiti i u jednoj i u drugoj školi, i ići na nastavu i sve. Ovo mi i nije najgore vrime. najgore mi je ono odmah posli lita, jer sam navikla ništa ne raditi, i onda se moram ponovno navikavati na sve to.Sad sam još i u tempu.Navikla sam pa mi je lako. Ali osjeti se.Ono, idem u petak vanka, ali sam previše umorna i samo mi se spava...
Užasno je to...
A ne želim se ispisati....volim to, a i onako, ide mi (nije da se hvalim....).A i poludila bi bez toga. Kad naprimjer jedno jutro nemam glazbenu, kao idem ja učiti...pa onda samu sebe uvjeravam da ima vremena...polako ću ja...i onda dođe 12.30 i ja se spremam za školu...od učenja:0...a kad imam glazbenu, dođem doma u 11.40, naučim na brzinu više nego što bi u cilo jutro i nešto znam...pa još prije sata...na drugim satovima,...tako, snalazim se....kako znam i umijem...
Idem ja malo sviruckati...
Poždraw....

Ove moje bleke iz razreda..tako se kaže kod nas na Bokanjcu za budale...uglavnom....
Pošle one da komentišu naš razred...i tako posjetite ih na oposumi.blog.hr...imate link sa strane jer sam ja previše lina da idem sad stavljati link...
Pivamo u petak na danu škole....6 ljudi, eventualno 7..to vam je inače miočki zbor....
Pivamo Cetinskog kao i uvik....kako bi sanja rekla....on ko da sere piva.Aj.Neka.
Prošla sam audiciju za audiciju za koncert.Uspjeh.Profesor mi je dao do znanja da moram vježbati.Čoviče, znaš kako me je bilo sram kad me pita koliko sviram na dan....ja rekla kao 20 minuta.Samo, i nije baš točno....nimalo....Morat ću....evo idem...odmah..
Srića da nisam u školi...

Bila sam jučer kod Luce na rođendanu....bilo mi je baš super...znate ono kad vam dosadi da morate gledat kako ćete se ponašati, tko će vas viditi...i onda odete negdi di vas svi prihvaćaju...i možete se smijati do besvijesti, i možete vriđati ljude zato što znaju da ne mislite ozbiljno...stvarno mi to fali u zadnje vrime...
Ja bi kao trebala učiti, ali to naravno ne radim...ma da ono sigurno...
Jučer sam gledala Eurosong....POBJEDILI SU LORDI!!!! Nisam mogla virovati....čoviče, kakvu će ovo revoluciju napraviti...prošlo je vrime onih pop pjesmuljaka...Ja jučer gledam glasovanje, a meni mama, ono, samo što se ne krsti...Bože sačuvaj vidi ih kakvi su...i to joj je bila svaka druga...
A ja se samo smijem...
Sutra na tjelesni, još 500 preskoka preko onog konopa...još sam ja i dobra, za razliku od Luce koja ima još 950 od 1000 za napraviti...
I onda natrag u tamnicu....
Ali bar ću nakon 3 sata otići jer moram u glazbenu....kao audicija za audiciju za koncert...mislim stvarno ali eto....
Što se mora, mora se....

Napokon da se i ja javim....nisam pisala već dugo...a mislim ono između škole, glazbene i izlazaka vanka nemam vrimena za napisati jedan umjereno kratak post...
Poludit ću od ove vrućine....
Danas je mojoj Luci, also known as Princess of Interspar 16.rođendan...Želim joj nek joj se sve želje ispune i nek nam dalje ostane ovako pametno glupasta, zabavna i lijepa...
Idemo večeras kod nje...kupila sam joj...a dobro nećemo sad...ako se slučajno pojavi na netu...
Bila sam jučer vanka, a jutros sam bila u gradu...prvo sam njoj išla nešto kupiti...pa dok sam našla...pa sam išla do MIJOCA, na probu sa zborom....i uletila mi razrednica da što nismo bili na nekim radnim akcijama jutros....ko da smo u bivšoj Jugi...i da ćemo dobiti 2 neopravdana...aha...yeah right... I onda posli slikat se tamo kod Donata sa zborom...došla sam doma mokra i umorna....
Idem sad prati kosu...bilo bi vrime....
Ajte čao

Evo nisam više toliko depresivna...valjda zbog ovog vrimena vanka....
Ajme teški poraz na zemljopisu....ništa nisam znala...
Uglavnom primjetila sam da svi imaju neke deep postove, samo ja tu pišem o nekim sranjima...već sam si sama sebi dosadila...
Sad je na meni red da kažem nešto pametno...Procjena na prvi pogled....iliti predrasude....
Evo prije par godina, kad nisam imala pojma što je rock ni metal, ni tko su ljudi koji to slušaju...sve mi je to bilo nekako sotonjarski...kad bi vidila naprimjer neko metalca, pankera...ono mislila bi tko je ovaj...Pa sam evo upoznala te ljude, i sama počela slušati takvu muziku...i to mi više nije ništa čudno...Mrzim kad netko ima predrasude prema nekom a da ga uopće nije upoznao...možda sam nekad i ja takva, ali nastojim ne biti...Tako sam u petak bila vani s Hanom, Martom i Josipom..i tako mi idemo kroz Varoš, kad prolazi moj profesor iz gitare (koji, btw ima 23 godine)...i sad ja pomislim u prvi tren što će pomisliti kad me vidi...i onda skužim koja si ja sranja umišljam u ovu moju ludu glavu...boli me briga što će ko misliti...to su ljudi s kojima ja idem vani...i koji meni pašu onakvi kakvi jesu...sa svom količinom lanaca, ziherica i marti na sebi...
Ili da se odmaknemo od toga, kad vidim neku težu šminkericu da se preserava i folira...odmah bi pomislila...vidi glupače...ali nije tako uvijek...postoji hrpetina ljudi koji su ful dobri u duši, koji bi ti uvijek pomogli i spremni su učiniti sve za tebe...Doduše postoje i oni koji nisu takvi...ali briga me za njih...radije se maknem i odem...jer mi se ne da biti žrtva nečijih hirova...
Ali uvijek postoji ta razlika...i postojat će ma koliko mi govorili da je nema...u zadnje vrime razlika između metalaca i šminkera, razlika između bogatih i siromašnih...i tko zna za koliko godina će se pojaviti neki novi đir i puno će ljudi zaboraviti kakvi su prije bili, s kim su se svađali, tko im je bio prijatelj, i neće više biti ono što su prije bili, i opet će prezirati drugačijeg.....jer sve se to mijenja...danas metalac sutra šminker, danas siromašan sutra bogat...
I zašto onda praviti toliku razliku između toga...jer čovjek se neprestano mjenja...htjeli mi to ili ne....
A jesam filozof...

Opet ja i moja depresivna stanja.To ja tako povremeno.Osjećam se tako užasno.Znate ono kad nemate volje za živiti, i čini vam se da ne znate zašto ste tu na svitu....onda počnete uviđati neke svoje komplekse, neke stvari na vama koje vam se ne sviđaju...i onda pomišljate ko zna što...ne znam zašto ovo pišem, ali nekako mi je lakše...imam učiti, ali mi se ne da...kao ono briga me...sitim se nekih stvari koje bole, ali baš ono bole...i onda se osjećam tako loše.Eto ljudi tako vam izgleda bedara..ako ste toliko sretni pa vas to ne puca ovako često i jako kao mene...
Nadam se da vas sve nisam bacila u depru...to što ja ovdi liječim svoje frustracije...
Uvik ostaje ono bit će bolje..a kad će doći to bolje...

Uglavnom, evo sam se maloprije vratila s paklenice.....bilo nam je OK, ali sam sad premorena...i boli me trtica...naime, kraljica smotanosti aka as me...je pala 2 puta...na ISTO MISTO! Prvo sam pala na neki kamen, ali me srića nije puno ljudi vidilo, ali sam se kasnije prosula koliko sam duga i široka po nekoj prašini, iliti škalju...čime sam zaradila pljesak (hvala,hvala niste trebali)...
Još da nas je više bilo, možda bi bilo i bolje...
Krenuli smo u osam, možda nam je tribalo jedno po ure do tamo...luce je napoookon čula što su bodomi...kao rekli su 1.30-2 h penjanja...ne... mi smo došli za više od dvi i po ure...brate još da mi je kondicije...
Došli smo u ono čudo od doma...nas 5...prvo smo, naravno, posegnuli za hranom.Pivali smo, igrali karte...ja i matea s anom i nikijem, ovim trećašima...a ne nismo ja i ano spušili teže...ali naravski, kad je MATEA VARALA:::
Doli smo došli puno prije....ja sam bila ko da sam se u prašini valjala...toliko šporka da je to nemoguće...i još sam kasnije ležala na podu...matea je okolo žicala čokolade, mateja je bivala pohvaljena od strane nepoznatih prolaznika zbog izgleda (na što se ona nesebično nije obazirala), ja i matea smo se ubijale po onim kamenjima, i krešo skupa s nama...ali to nije sve...još smo morale i na POLJSKI WC...
Kako sam skršena...neće me ta Paklenica još neko vrime viditi...sad znam zašto se tako zove....
Ajme ne idem vani večeras...ne mogu...makac...
Štima nam nije tila odgoditi ispit ma koliko joj se ulizivali...dok je njezin orlando virio iz one torbe s kruhom...
ajme idem ća...
E da, doša mi je internet 80 kn...i moja mama poludila...PA ZA 80 KN...a ja ću joj ih dati ako triba...

Jučer nam se vratila naša mila Terezija sa državnog natjecanja na Krku....na našu žalost.Dok smo mi očekivali našu dobru staru Tereziju ona se vratila nova...kako bi se izrazila....drugačija...Na ulasku u razred spazili smo novu frizuru...trajna...moram priznati da joj bolje stoji...ali sam se od iznenadnog šoka pri ulasku, zagrcnula...nije to bio smijeh...bio je to znak iznenađenja....
Kada su dvoje hrabrih učenika iz razrednog odjeljenja jedan de krenuli u hrabru misiju, u potragu za glicinijama...opet mi se učinila neobičnom, drukčijom...zaboravila je da smo to dotično cvijeće već crtali...ali bilo je prekasno da naše hrabre junake spasimo opasnosti...Na naše olakšanje vratili su se živi i zdravi...ali pogriješili su! Umjesto glicinije donijeli su.....BAGREM! No, Tereziji to nije smetalo...naprotiv, razveselilo ju je...rekla je da su predivni i da će ih staviti na stol...i...i...i da tako svježe mirišu...Samo je na kraju uputila pitanje našim junacima...Je li vas to vidio? Oni su s olakšanjem negativno odgovorili. Zatim je nastavila...Kad sam brala glicinije, mislila sam da će me netko vidjeti...No ja bi im samo rekla...TO JE ZA ZNANOST!

Već je zamišljam sa odjelom od Supermana, ali sa slovom Z...kao Znanost...

Idemo na Paklenicu...nas 16 iz razreda...rekord škole...čak smo uspili jedan bus napuniti...I mislim kaže ina da od njih nitko ne ide...i kako smo mi složan razred...pa...eto i to se događa...kad idu svi, kao u Zagreb....onda mi ne idemo...a kad nitko ne ide...evo D razred se odlučio ići...joj, kako smo mi pametni...a bash nas briga, nama će biti suuuuuuper...

Baš mi je smišan ovaj čovječuljak sa strane..pitam se tko bi to mogao biti? Možda naš JOshi....
Uglavnom prominila sam pozadinu...ona mi je bila lipša...ali čujem da uzrokuje kronične probleme s vidom, a znate ljudi moji kako ja vas volim pa....
I tako...
Idem sad učiti VJERONAUK..jer me zapisala...i biologiju i likovni..
I idem malo usput slušati onu, kako bi luce rekla, metalnu glazbu....,
Ajte zdravo...
Ali ipak je bolja ona pozadina...

Evo zadnjih dana ljudi mi se žale da ne mogu čitati ovaj blog...mala su im slova ili im je pretamno...aj odreći ću se ovih mojih konja i čim dođem doma prominiti...aj aj ljudi....ovaj komp na informatici nema win zip pa ne mogu downloadati rar...ajme kako se izražavam baš sam si pametna....
Ajte zdravo...

Danas u dva nalet čipina u grad...kao moramo se cila škola slikati za neki foto nešto...isprid donata...u dva...je ko da ćemo se viditi...više stotina degenerika na jednom mjestu...hehe...
A ja ne idem u školu...LJUDI PATITE! Imamo nastup na faksu...tamo ćemo malo zaskvičati...i tako....
Jučer smo bili na probi u 7 tamo...ma uopće nije pola zbora falilo....ma kakvi...
i tako izlazimo mi i kaže profesorica kao jesmo svi tu...a mi ono zamišljamo netko osta unutra...ono grebe po staklima....zašto ste me ostavili??? I mi uletimo sutra unutra ono kostur za klavirom drži pedalu i ruke ono u položaju G-dura...haha...kakve mi se to misli motaju po glavi...
Sigurno nismo zakasnili na bus....uostalom bus nam vozi svakih uru vrimena...pa ono..svako malo...mislim na sam ja kriva za to ali...nećemo o tome...
A u busu...ove dvije su popizdile i uvatile škričati, tamo smijati se baline valjati...a ja i Doriska umiremo od srama...ma nije dobre su one...samo kad ih tako pukne...višak ugljikohidrata u krvi...
Danas opet sramčina u onoj robi...a priživit ću ovaj put...

Ajme evo i mene...blia sam ono brate mili jučer vani u jebene...baš mi je bilo dobro...samo nisam vidila jednu određenu osobu...hehe...
Opet ja i moja zaboravljivost...imala samo gitaru do 7...i zadnjih 5 minuta samo svakih dvadeset sekundi gledala na sat dok napokon prof nije skužio da nešto nijhe u redu sa mnom pa me pita...Jel ti se negdi žuri??...A ne uopće...jesi ćorav...
Uglavnom nisam imala di ostaviti note pa sam kao zaboravilanote u glazbenoj, računajući da imam danas ujutro glazbenu pa da ću ja to lipo pokupiti...je mora da sam se sitila...o fuck unutra mi je crna olovka za oči...
Ja i Ena smo išle kao do grada...i na branimiru neka ledo promocija nečega...uglavnom fora je u tome da se neka jadna dičica natječu tko će brže ali ne pojesti sladoled...nego POLIZATI!! I tako oni tamo stoje na toj ka pozornici i kaže njima ova:NE GRISTI, LIZATI! LIŽITE S UŽITKOM! AKO VAM JE TEŠKO LIZATI NA MJESTU, ŠETAJTE! A mi ono odvalile od smiha...ono promiču seksualne fantazije dici..nije čudo da su današnja djeca ovako nenormalna i napaljena...
I kad smo se napokon prestali smijati, išli smo malo popričati tako o nekim stvarima...
Večeras nastup u Arsenala...moramo se ka nešto svečano obući...ma uzet ću mamine gaće i majicu, i male marte...sve crno...to joj je dosta...da ja sad idem nešto kupovati što neću u životu obući...ma da...
Baš me zanima oće li se one naše polomiti u štiklama..kako bi se smijala...
Uglavnom idem sad skidat rapsu.raspala mi se...
I za sve ljude koji ne vide ova malena slovca...ljudi što ću vam ja...kupite naočale...ili povećalo...

Ja vam inače nisam normalna.Niti malo.Niti mrvicu. Uglavnom postoje dani, dobro mjeseci, kad mene uhvati fobija.Onda sve ljude koji su voljni slušati, a i one koji to uopće nisu, uhvatim pilati da me nitko ne voli, da me nitko ne podnosi... I onda me tako jedno pet minuta slušaju, dok ja ponosno iznosim svoje argumente zbog kojeg me to razloga nitko ne podnosi, i pokušavaju me uvjeriti u drukčije, ali ja ne popuštam...onda slijedi druga faza:POTPUNO IGNORIRANJE....Ja i dalje pričam, pilam u zdrav mozak i slično, a moji sugovornici samo klimaju glavama...Ako sam ja baš posebno raspoložena,a najčešće jesam, javlja se treća faza:SLOM ŽIVACA...Tada počnu urlikati na mene, govoriti mi neke stvari što nikad ne bi rekli, a u njihovim očima vidim da bi me najradije zadavili golim rukama...
Onda ja šutim jedno pola minute i pravim se da sam ljuta....također jedno pola minute...i onda puknem od smijeha jer je meni sve to ful smišno...
Majko mila, sad kad ovo vidim, priznajme, UŽASNA SAM!!! Mislim, kako mene netko uopće trpi...oh my god, pa zadavit ću sama sebe...
Aj poradit ćemo na tome...mislim, nije valjda da sam svaki dan takva...mislim, to i ja sama jasno vidim u nekim danima...znate, kad je bura...i jugo...loša biometereološka prognoza...i slično...
Da...
Bože mogli su nam još teži ispit iz matematike...prelistala sam ga jedno sto puta....skoro sam probila papir od onoliko brisanja...ajme užas, ona šugava pećnica mi se zagrije na 180 ili koliko već stupnjeva za 221 minutu..!!...to je skoro 4 sata...je***te elektra bi bankrotirala da je po mome....
Aaaaaaaa...još samo sutra...to mi je mantra...do sutra...
Još samo sutra...još samo sutra...

Gotovo...jedan manje.Hrvatski...dobro je ispalo, ali čeka nas ono najgore...MATEMATIKA!! Kad počne bitka na bojnom polju učionice broj 13 (Ha, baš sretan broj...savršeno...još i to), kad se hrabra armija Gimnazije Franje Petrića tzv. MIJOCA, dade ukoštac sa naletom linearnih jednadžbi i nejednadžbi svih vrsta, kad nas s neba počnu slijetati grafovi i grafičke funkcije, a iz prvih redova trokuti, sličnosti i sukladnosti počnu napadati naše hrabre vojnike, pokazat će se sva veličanstvenost naših mozgova i malih čipova zakopanih duboko unutra...Da, one će izaći na vidjelo i jednom zauvijek ćemo svijetu dokazati da nismo samo jadna, bijedna djeca, izolirana daleko od normalnog svijeta, daleko od svake stvarnosti i zbilje, da nismo samo DIGITRONI i da naši brojevi onako budalasto zavezani na stabla za Božić, ne znače da smo pukli, izgorili ili nešto već takvo, već da smo mi pametna djeca koja uživaju u prirodi i svježem zraku kojima su izloženi svakog dana njihova malog, jadnog i neshvaćenog života...NAPRIJED MIOC!!!

Oh my god, pa ja sam pukla...

Ajme jedva sam se jutros digla...boli glava, bole noge...nekako sam se dovukla do škole a oni unutra s nekim čašama što su ostale od jučer...Sanja, nije ti to dobar potez ako nema što za unutra...onda mi je onako ciloj skršenoj Goge uletija:Dobro jutro, jesmo se otriznili? Tila sam ga gađati onom praznom plastičnom čašom, ali ipak nisam...ma ne bi ja mog Gogu...ipak sam radi njega dobila 5iz plesanja...
Uglavnom cili je dan bio taaaako dosadan...sutra su nam oni glupi nacionalni...a ja nisam ništa učila...Dobili smo rezultate onog pokusnog ispita iz matematike...85%!!!! Čoviče nisam mogla virovati!!!! I zato ljudi imam jedan mudar savjet: Ako ne znaš točan odgovor, samo zaokruži C!To sam ja vidila u jednom filmu, i bome mi je pomoglo....
Aj eto pozdrav...ipak aj idem ono reda radi učiti hrvatski...a sad sam se sitila...idem prvo viditi što ima na televiziji...polako....laganini...

Evo mene, upravo sam se vratila s Mihovila...ajme cila sam crvena u licu...ko da sam u špaheru bila...uglavnom, naš plan je bio, dignite se u 6.30, pogledajte kroz prozor kakvo je vrime...ako je dobro, IDEMO!!!
Naša nam je cjenjena profesorica Šabić udjelila lipo vrime...I uglevnom išli smo trajektom u 9.30, malo nam je falilo da zakasnimo....Kako su Tereza i Jelena išle i sa cekavicama i sa nama, pola sam vrimena bila vamo pola tamo...Crkli smo dok smo došli do gori, išli smo skroz kod antene...bila sam sa ovima...Jelom, Terezom, Dinom, Mateom i ekipom...kako nam je bilo ZAKON!!! Imali smo gitaru pa smo pivali, zajebavali se, baš nam je dobro bilo....Kasnije ih je došlo još....još nam je Ina falila...moja mi je Ančica malo svirala...bili su neki muški...uglavnom skužila sam mošu...uzmeš gitaru i svi su ti kraj tebe...kasnije se dogodila mala nezgodica...ali nećemo o tome.Pope je okolo zaliva cviće svojim...hm,hm...urinom...ali smo mi išli ća oko 3,30 prema doli...pa smo našli ove iz razreda.Deni nas je vodia u K0ali, pa smo tamo bili do 5 i nešto.Kako Luce nije mogla propustiti Latinicu, išli smo trajektom u 6 nazad...a i nije nam se dalo bili smo ful umorni od onog pentranja po onim čudima...pa smo otišli.Bilo ih je dosta u trajektu (a mi mislili da ćemo biti jedini)...Sve skupa bilo mi je baš dobro...vidila sam milijun ljudi koje nisam davno vidila i isto toliko ljudi koje sam tila viditi...dobro, bilo je i onih koje baš i nisam tila viditi...ali njih zanemarimo...malo mi je ža što nisam ostala na svirci, ali ipak...ne može se sve...jedno je sigurno...sljedeće godine idem opet....