Opet ja i moja depresivna stanja.To ja tako povremeno.Osjećam se tako užasno.Znate ono kad nemate volje za živiti, i čini vam se da ne znate zašto ste tu na svitu....onda počnete uviđati neke svoje komplekse, neke stvari na vama koje vam se ne sviđaju...i onda pomišljate ko zna što...ne znam zašto ovo pišem, ali nekako mi je lakše...imam učiti, ali mi se ne da...kao ono briga me...sitim se nekih stvari koje bole, ali baš ono bole...i onda se osjećam tako loše.Eto ljudi tako vam izgleda bedara..ako ste toliko sretni pa vas to ne puca ovako često i jako kao mene...
Nadam se da vas sve nisam bacila u depru...to što ja ovdi liječim svoje frustracije...
Uvik ostaje ono bit će bolje..a kad će doći to bolje...