četvrtak, 31.08.2006.

O SVEMU POMALO

Danas sam bila sa zakonitim u Kiki, išli smo malo pogledat kaj ima, nisam još obišla jedino taj šoping centar u ZG-u (King Cross mi je postal već ko drugi dom), i tak da smo malo obišli.

Odma na početku me zapljusnul šok ko mrzla voda. Naime, gledam ja posteljine, treba nam 180x200 cm veličina. Nigdje nema, sve neke manje dimenzije. A kako smo zakoniti i ja megalomani, da nam ne bi bilo preusko zeli smo si ogroman bračni krevet pa sad nemrem nigde kupit posteljinu.

I napokon ju nađem (posteljinu). Cijena: 1300 kn.

Mooolim???? Piše da je od ESPRIT-a.
Pa kaj se sama pere i pegla ili možda pjeva uspavanku za te pare? Mislim, ozbiljno, kak može posteljina od pamuka, 2 jastučnice i navlaka za deku koštat 1300 kuna??? Pa da ju je proizvel Brad Pitt, majkumu, previše je!!!
A na polici do stoji kao jeftinija verzija – samo 890 kn.

Onda jučer frendica i ja malo šećemo po gradu i zavirimo u dućane. Frankopanska je postala dostupna samo onima koji zarađuju peteroznamenkaste cifre tjedno, jer u Divasu cipele i čizme koštaju po 4000 kuna. Onda je prek Tommy Hilfiger. Majica – 1020 kuna. Dalje da i ne pričam.
Što me dovodi do pitanja: kak opće ljudi žive kod nas? Mislim, s prosječnom plaćom si možeš rit obrisat. Kad idem s posla u centru kod apsolutno svakog kontejnera vidim ljude kak kopaju po smeću i traže plastične flaše da ih odnesu vratit i zaradit kojih 15 kuna.

Neću sad zabrazdit u te teme, malo da vas izvjestim kaj se tiče mog stanja. Trbuh još nije previše narasel pa sam okretna ko balerina, haha…ali, zbilja, imam tolko energije da je nemrem potrošit.
Ujutro se probudim oko 7 iako bi si mogla odspavat kolko god hoću (sad sam malo na godišnjem) ali to bi bio gubitak vremena, pa ko je još vidio spavat??? Do 9 ujutro sam već usisala stan, pripremila ručak za popodne, popila kavu, objesila veš, zajebavala muža da zakaj JOŠ spava, dala pesu jesti, pročitala kaj ima novoga na internetu… i onda stanem jer nemam kaj pa mi delaju crvi u guzici i moram nekaj radit. Pa se uputim u više-kilometarsku šetnju s pesom.

Nema šanse da se malo sjednem ili odmorim, u glavi imam planova i planova, zakoniti se niti ne trudi pratit moj tok misli, a bogme i letenja okolo. Znam da mi nebu ta energija vječno trajala pa uživam. A sad vas pozdravljam jer sam mirna za kompom već 10 minuta i žurim peglat

petak, 25.08.2006.

SLOBODNO NADOPUNITE LISTU.....

kaj bum danas pisala?
u nedostatku tema uvijek se može čovjek okrenut pljuckanju.
pa bum ja napisala popis ljudi koji me žifciraju. eto tak, jednostavno me žifciraju, bez nekog posebnog razloga su mi nesimpatični. ja se unapred ispričavam ak bum povredila nečije osjećaje, ali evo ih (ne nekim posebnim redoslijedom):

- Steven Seagal (kvazi-borilački majstor. gluma za drek, a takvi i filmovi)
- Vlatka Pokos skup s Dikanom (moram to opće posebno obrazlagat?)
- Nina Badrić (ima lepi glas ali si utvara da je duhovita a nijeeeee)
- Sunčica Lalić (ja sam zbilja obožavatelj životinja ali Sunčica liječi svoju mačku od anoreksije???)
- Oprah (u biti ne toliko ona koliko ono patetično vriskanje američkih domaćica u njenom studiju, bleh)
- Tom Cruise (nekad mi je bil zgodan, a sad mislim da je scijentološki psihopat)
- onaj James Blunt ili kakseveć Zove, njegove tugaljke-pjesmuljci sa meketavim glasom me zbilja iritiraju (btw, pročitala sam na netu da su ga britanci izabrali ko najiritantnijeg pjevača, tj. njegove pjesmice. aj rest maj kejs)
- Nicholas Cage (iako ne glumi loše, njegova faca tužnog pesa polu-otvorenih ustiju kvari dojam)
- Nenad Korkut (njega je nominirala Chewbakkkka, ja potpisujem. on je ekšli GINEKOLOG (!!!) osim kaj je povjesničar mode. ja mu se ne bi dala na pregled za ništ, fala lepa.
- Brangelina & Vinifer (bljak svi skup)
- Cico Kranjčar (metroseksualac koji voli pogledat dno čaše. ne ulazim u njegove izboričke sposobnosti, dost mi je bilo da sam njega i Bandića gledala na teveu, kuhali su kakti zajedno u dobrotvorne svrhe. Cico je bil tak pijani da je jedva gledal u kameru a govorit nije ni mogel. pardon, to je bilo PRIJE neg je prestal pit. što nije nikad ni delal. ma kakvi.)

- i još nekoliko Chewbakkkinih nominacija:
- Sandi Cenov (pjevač, motorist, roker, šarmer, ljubimac žena, haha, pa gdi je Bebićka gledala?)
- Renata Sopek (njeno afektiranje pred kamerama nemreju nikakve dobre cice popravit. ajme, kak je moguće da je ona sex simbol u rvata?)
- Nives Celzijus (otprilike ista afektacija ko i kod Sopekice, ako ne i gora)
- Victoria Beckham (koja NIJE napumpala ogromne lubenice koje joj stoje ispod vrata, anoreksična do boli, grda, uvek joj se faca glanca ko da se sa svinjskom masti natrackala)
- and last but not least: najbolji pjevač i zabavljač u Dalmaciji: Mladen Grdović (pije, razbija tuđe crvene ferarije, sije sjeme okolo, žene mu jednostavno ne mogu odoljeti...)

evo, malo sam se zabavila, dobrodošle su vaše nadopune listi.
ak sam nekog uvredila, ja se ispričavam i moj naklon.

ponedjeljak, 21.08.2006.

DANAS NEMA NASLOVA!

blogeri moji dragi, ja predlažem postrožavanje Zakona o zaštiti potrošača i to tako da se uvede poseban članak koji bi strogo sankcioniral NADRKANE i BEZOBRAZNE prodavačice.

ja si naime oću kupit kožne tenisice al onakve da ih mogu nosit i na traperice, fine neke. i nađem u petak crne kožne Nike-ice, koštaju 560 kuna, snižene 20% pa ih mogu dobit za 450 hrvatskih novaca.
nisam ih odma kupila, onak velim si, bum još pogledala po gradu, možda nađem još kakve ljepše. i normalno da sam celi vikend razmišljala da u ponedjeljak odma idem u taj dućan po njih, moje su!
i lepo ja danas dođem u dućan a na njima nova cijena – 650 kn!!!!
wtf???
pitam iznimno mladu, nadrkanu anoreksičnu prodavačicu (valda je tak žifčana jer ne jede):
kak je to moguće?
a ona mi veli da su bile na popustu još u subotu a danas u ponedjeljak više nisu.
sad ja nadrkana pitam kak mogu metnut na staru robu novu cijenu? mislim, i to još veću cijenu???
a mila prodavačica me gleda ko da sam odrpana prosjakinja i odbrusi: to je bio popust koji više ne važi, i kod nas NEMA stare i nove robe. ma nemojte? kaj Nike ima iste modele u zadnjih sedam godina?
nema stare i nove robe? onda izvlecite iz skladišta modele iz 1999. godine i metnite na policu sa cijenom 1450 kuna, mislim si ja, ali u skladu s time da sam odlučila pronaći svoj unutranji mir buduće majke, ništ joj ne velim neg izađem van i dok sam izlazila čujem njenu kolegicu kak me imitira visokim kreštavim glasom!
o, nesrećo jedna!!! mislim si ja dok joj šaljem par ječmenaca umjesto da joj izbrojim kaj je ide.

još prije par mjeseci bi eksplodirala nasred dućana, ali sad namjerno neću. Nije ta neodgojena klinka vrijedna mojih živaca. A tenisice nek si zrivaju u guzicu.

a sad moram nekaj lepo napisati da se iskupim za ovo gore napisano (ne prodavačicama tenisica, nego vama)....dakle, moram reći da trudnoća izvlači ono najbolje u meni. sva sam nekak mirnija, dobre volje, slažem se sa svima, imam osmjeh na licu skoro pa stalno...
dobro, i dalje me nerviraju iste stvari ko i prije, ali nekak ih lakše prožvačem.

joj, da i još da vam napišem da smo zakoniti i ja bili u kinu gledat Pirate s Kariba 2
ma bezvezeeeee!!! Osim Johnny Deppa oliti kapetana Jack Sparrowa ništ ne valja. Onaj Ronaldo (pardon, Orlando) Bloom je takva fifica i pokušava govorit dubokim glasom a nije istim obdaren. Bil je krasni ko Legolas u Gospodarima prstenova, a ovak tamni je bezveze.

Ocjena: 2* (malo me oraspoložilo to kaj je bila pauza pa sam si mogla otić po još jedan čips od paprike jer sam ogladnila zbog toga jer sam odremala kojih 15 minuta)....

srijeda, 16.08.2006.

O LJUDIMA

moram vam nekaj reći – prati me prokletstvo zmazanih zahoda.

kaj je to? to vam je kad nedužno pijete kavicu u bircu, otisnete se do klozeta jer vam se piški (trudnica armanina mora malo češće, kaj se može) i onda ugledate zaštopanu školjku natrpanu drekom i celom rolom papira.

prvo sam mislila da je to slučajnost, ali sad vidim uzorak – gdi god ja odem na vece, ista stvar. i onda ja probam pustit vodu da se odštopa taj užas, ali ne ide. izađem van neobavljena posla, i dalje mi je sila i još za kraj neko iza mene ulazi pa misli da sam se ja to istovarila.

no, druga tema – ljudi koji samo pričaju o sebi i ne slušaju druge. nikad.

jedna bliska osoba iz moje okoline je takav slučaj.
tak mene ta frendica nazove (ne živi u našoj domovini krasnoj) i onda lepo «pričamo» par sati na telefon pri čemu ja slušam i kako na sreću imam bežični telefon, za to vrijeme popeglam koju tonu veša, skuham ručak, nalakiram nokte, iščetkam pesa (ak me zove na mobitel onda ga i prošetam), složim ormare, operem kadu i izdepiliram noge.

kak mogu? pa zato jer se od mene očekuje samo da tu i tamo velim:
aha. nda. ma da? da. da.
ostalo sve napravi ona sama. ja se zbilja na početku razgovora trudim sudjelovat, ali to je nemoguće jer monolog traje bez prestanka, nema predaha. jednom mi se desilo da me pitala kaj ja mislim o nečemu, a pošto nisam slušala o čemu se konkretno radi jer sam gledala seriju na telki i listala Gloriju, nakon minutu tišine s one strane, ponovila je pitanje:
« jel s tebi to kad desilo?» ja sam rekla da nije i monolog se nastavio. nemam pojma kaj mi se to nije desilo, ali to nije ni bitno.

ti i tamo se u meni javi revolt pa odlučim ja na silu ispričat kaj se kod mene dešava, pa makar i morala vikat da je nadglasam. ali ne ide, kaj god da ja velim ona to nekak poveže sa nekom svojom temom i odosmo opet u njenom smjeru.

još da sve bude gore, ona se non-stop nekaj žali. ne valja klima, hrana, ljudi, javni prevoz, bolnice, restorani, dućani, školstvo, socijalna skrb, vrtići, stanogradnja, voće, povrće, tv program...

sad me to asociralo na nekaj drugo: znate ono kad vam potpuni stranac u nekom redu u kojem zajedno čekate ili u tramvaju ispriča svoju životnu priču? mene je pred DM-om neka ženska čopila s udicom:

»gospodična, imate lepog pesa, koja je vrsta?»

ostala sam s njom stajat još 15 minuta pred dućanom jednom nogom u bijegu dok mi je ona pričala o svojoj djeci, problemima na poslu, pa kak su joj susjedi zvali policiju, bla bla bla. meni je uvek neugodno takve ljude otfikarit pa slušam jer si mislim da su usamljeni i kaj ja znam, nemaju nikog da im ispričaju kak ih muči probava, al si onda mislim zakaj su mene našli masirat? meni se žuri doma piškit i imam i ja svojih problema za podijelit pa to ne delam sa strancima na cesti.
ja to lepo vama istovarim.

petak, 11.08.2006.

PARKIRANJE U "DOMAĆOJ ZONI"

aloha!
danas bacam drvlje i kamenje OPET na svoje susjede. Jednom sam im već posvetila post, ali je to bilo više da predočim svakakve tragikomične situacije koje mi se s njima dešavaju, ali ovaj put sam zbilja PISSED OFF!!!!

daklem, prvo da objasnim kompleksan položaj kuće u kojoj živim, naime, kuća se nalazi ne pokraj ulice ko sve druge kuće, nego umjesto ceste ja imam stepenice. Da, da, ima par takvih «ulica» u Zagrebu i ja suosjećam s tim ljudima jer ko ni ja nemaju pristup kući. Nemreš imat garažu, nemreš se dopelat do kuće, tegliš sebe, vrećice, smeće, namještaj kad se seliš nosiš na leđima po točno 130 stepenica. Širokih.

Nemreš imat bicikl jer dok ga po stepenicama dopelaš do kuće ili padneš u nesvjest od napora ili ga ostaviš na dnu štengi da se neko dođe poslužit s njim. Ista stvar sa skuterom. Htjela sam kupit kao prava urbana mlada žena skuter i u štiklicama se pelat na njemu na posel. Je, drek. A di da ga parkiram? Do kuće nemrem, jedino da mi instaliraju žičaru ko onu u Tomićevoj. Zaključanog ga mogu ostavit na cesti prek noći ali sutra me nebu dočekal.

No, dobro, urbanist (odnosno, prasac) koji je projektiral te stepenice umjesto ceste je tak to zamislil i lepo mi sad ljubimo štenge svaki dan po par puta. I sa svime time sam se ja pomirila, iako sam si zacrtala da bum jedan dan se išla žalit (kome??? gradu Zagrebu?) jerbo mi se čini da smo malo zakinuti, ali sve bi ja to preživela da nema mojih dragih susjeda kojima moj zakoniti i ja smetamo jerbo parkiramo na cesti, a oni svi imaju garaže i još po tri auta pa im jako smeta da se mi sa svojim jadnim malim Cliom stanemo na cestu ispod stepenica.
Jer je cesta njihovo vlasništvo, a mi koji nemamo pristup kući – ko nam je kriv, nek prodamo auto jer se na njihovoj cesti nebumo parkirali.

I tak se ja se neki dan pristojno parkiram NA CESTI jer nemrem bez pomoći aviona auto do kuće dopelat, a babac izađe van na balkon i vrišti: «Nemojte se tu parkirat!!! To je za DOMAĆE!!!!»
Ajme meni, ak mi nije došlo da skinem sandalu i zavitlam joj u glavu!!!

Domaće?????? Pa moji tu žive 3 generacije, babo jedna! Moj deda je tu kuću sagradil prije 60 godina!!!! Ona meni da je to za domaće! Dakle, ako je po babi, onda svi vi koji ste se ikada selili nemate nikakva prava, jer ste došli na nečiji teren (ne bi se čudila da je i zapišan da bi se označio teritorij starosjedilaca), i budite kuš i sretni ak vam dopuste da svoje smeće odlažete u zajedničku kantu. Jer je to kanta za domaće.

Palo mi je na pamet nekoliko planova kak bi bapcu zagorčala život, neki od njih su podrazumijevali i radnje za koje bi mogla odgovarat pred zakonom, pa sam se odlučila ohladit i povući se u mir svoje dotepenske kuće i trenirat psa da napadne DOMAĆE susjede na moj mig. Ili bi mogla onda i ja uvest neke restrikcije, s obzirom da je cesta od suseda, onda su stepenice moje!!! Bum naplaćivala prolaz kroz njih. 20 kuna, molim. Ne, ne primam kartice.

utorak, 01.08.2006.

VELIKE NOVOSTI!

nemrem više izdržat, moooram napisat i podijelit svoju sreću sa svima!!! armanina i njen zakoniti će biti roditelji!!!
taj veliki događaj zakazan je za početak veljače slijedeće godine tak da sam sad trudna 3 mjeseca (ak me matematika još služi) i jedva sam dočekala da prođe to prvo tromjesečje koje je najrizičnije (znam to dobro iz vlastitog iskustva), ali sad bi progovorila na guzu, kak se veli, da nesmem ovak progovorit.

još mi se ne vidi trbuh preveč, više sam napuhana od žderače, ali sam se zato popunila u dijelu iznad trbuha, zbog čega je naravno, moj zakoniti najsretniji - rekel je da bum uvek bila trudna :-) muška posla.

sad je više –manje prošel i onaj period cmoljenja na sve živo. pa kud god sam se okrenula videla sam nekaj jaaako dirljivo, duboko i tužno, u stvari, i jako lijepe stvari su me rasplakale jer su taaak lijepe i sve je tak super da ti mami suze radosnice. čitam Gloriju - suze. gledam dječji film – suze.
na cesti jumbo plakat «ne ostavljaj me» , to je onaj za vlasnike pesa kaj ih ostave kad idu na more jer im smetaju i ne znaju kam bi s njima pa ih šutnu na cestu. jedva sam prestala plakat kak je to tužno. onda članak o curi kaj je pobijedila tumor. opet suze jer mi je drago zbog nje.

i tak sam jedan dan išla na redovni pregled i sestra me stavila na vagu jerbo se moraju trudnice vagat. i pročita ona 6 kila više nego kaj ja imam. wtf??? pa jesam malo pretjerala u klopi al bogme nisam niti 6 kila natukla od jučer kad sam se doma vagala (ne, nisam opsjednuta, samo se JEDNOM dnevno važem) ??? frendica mi je poklonila lepu digitalnu vagu pa vidim i na dekagrame kolko težim.
velim ja sestri:
«čujte, ova vaga vam ne radi dobro, pokazuje 6 kila previše».
a sestra se grohotom nasmije, opali me rukom po guzici i ustvrdi:
« ima vas tu, dobro vaga pokazuje!»
aaargh.......ma nemojte reći? dupe mi nebute vređali, draga sestro, mislim si ja i zapovjedim joj da sama stana na vagu pa provjeri. i čim se stala je rekla potiho:
«ah, da, pokazuje koju kilicu više....»

ali ništ mi nije pomutilo sreću jer smo taj dan zakoniti i ja videli na ultrazvuku malog čovječuljka kak plivucka bezbrižno jer još ima puno mjesta, oboje smo sretni ko dva mala djeteta! joj, bili bumo (debeloguza) mama i tata, pa kaj ćeš bolje?!?

tak da bute od sad malo čitali i o mojim trudničkim napredovanjima, al nebum se niti odrekla komentiranja drugih stvari koje me žifciraju ili vesele (više volim hračkat nego hvalit, naravno).

...ajme kaj je kraaaasno bit u Zagrebu sad dok je poluprazan grad, pa čisti gušt, nema gužve, u tramvajčeku se sednem (pošto samo cijeli dan sjedim na poslu pa mi je teško odstajat još i tih par stanica, zakaj bi malo upotrebila gluteuse kad ne moram), u dućanima je fino hladno jer tete prodavačice stvore frižider – efekt, pa se malo skoknem ohladit na putu do doma....
čak sam primjetila i nedostatak luđaka kaj hodaju po cesti (njima sam posvetila celi jedan post), i oni su otišli na godišnji, valda.