aloha!
danas bacam drvlje i kamenje OPET na svoje susjede. Jednom sam im već posvetila post, ali je to bilo više da predočim svakakve tragikomične situacije koje mi se s njima dešavaju, ali ovaj put sam zbilja PISSED OFF!!!!
daklem, prvo da objasnim kompleksan položaj kuće u kojoj živim, naime, kuća se nalazi ne pokraj ulice ko sve druge kuće, nego umjesto ceste ja imam stepenice. Da, da, ima par takvih «ulica» u Zagrebu i ja suosjećam s tim ljudima jer ko ni ja nemaju pristup kući. Nemreš imat garažu, nemreš se dopelat do kuće, tegliš sebe, vrećice, smeće, namještaj kad se seliš nosiš na leđima po točno 130 stepenica. Širokih.
Nemreš imat bicikl jer dok ga po stepenicama dopelaš do kuće ili padneš u nesvjest od napora ili ga ostaviš na dnu štengi da se neko dođe poslužit s njim. Ista stvar sa skuterom. Htjela sam kupit kao prava urbana mlada žena skuter i u štiklicama se pelat na njemu na posel. Je, drek. A di da ga parkiram? Do kuće nemrem, jedino da mi instaliraju žičaru ko onu u Tomićevoj. Zaključanog ga mogu ostavit na cesti prek noći ali sutra me nebu dočekal.
No, dobro, urbanist (odnosno, prasac) koji je projektiral te stepenice umjesto ceste je tak to zamislil i lepo mi sad ljubimo štenge svaki dan po par puta. I sa svime time sam se ja pomirila, iako sam si zacrtala da bum jedan dan se išla žalit (kome??? gradu Zagrebu?) jerbo mi se čini da smo malo zakinuti, ali sve bi ja to preživela da nema mojih dragih susjeda kojima moj zakoniti i ja smetamo jerbo parkiramo na cesti, a oni svi imaju garaže i još po tri auta pa im jako smeta da se mi sa svojim jadnim malim Cliom stanemo na cestu ispod stepenica.
Jer je cesta njihovo vlasništvo, a mi koji nemamo pristup kući – ko nam je kriv, nek prodamo auto jer se na njihovoj cesti nebumo parkirali.
I tak se ja se neki dan pristojno parkiram NA CESTI jer nemrem bez pomoći aviona auto do kuće dopelat, a babac izađe van na balkon i vrišti: «Nemojte se tu parkirat!!! To je za DOMAĆE!!!!»
Ajme meni, ak mi nije došlo da skinem sandalu i zavitlam joj u glavu!!!
Domaće?????? Pa moji tu žive 3 generacije, babo jedna! Moj deda je tu kuću sagradil prije 60 godina!!!! Ona meni da je to za domaće! Dakle, ako je po babi, onda svi vi koji ste se ikada selili nemate nikakva prava, jer ste došli na nečiji teren (ne bi se čudila da je i zapišan da bi se označio teritorij starosjedilaca), i budite kuš i sretni ak vam dopuste da svoje smeće odlažete u zajedničku kantu. Jer je to kanta za domaće.
Palo mi je na pamet nekoliko planova kak bi bapcu zagorčala život, neki od njih su podrazumijevali i radnje za koje bi mogla odgovarat pred zakonom, pa sam se odlučila ohladit i povući se u mir svoje dotepenske kuće i trenirat psa da napadne DOMAĆE susjede na moj mig. Ili bi mogla onda i ja uvest neke restrikcije, s obzirom da je cesta od suseda, onda su stepenice moje!!! Bum naplaćivala prolaz kroz njih. 20 kuna, molim. Ne, ne primam kartice.
Post je objavljen 11.08.2006. u 14:38 sati.