utorak, 01.08.2006.

VELIKE NOVOSTI!

nemrem više izdržat, moooram napisat i podijelit svoju sreću sa svima!!! armanina i njen zakoniti će biti roditelji!!!
taj veliki događaj zakazan je za početak veljače slijedeće godine tak da sam sad trudna 3 mjeseca (ak me matematika još služi) i jedva sam dočekala da prođe to prvo tromjesečje koje je najrizičnije (znam to dobro iz vlastitog iskustva), ali sad bi progovorila na guzu, kak se veli, da nesmem ovak progovorit.

još mi se ne vidi trbuh preveč, više sam napuhana od žderače, ali sam se zato popunila u dijelu iznad trbuha, zbog čega je naravno, moj zakoniti najsretniji - rekel je da bum uvek bila trudna :-) muška posla.

sad je više –manje prošel i onaj period cmoljenja na sve živo. pa kud god sam se okrenula videla sam nekaj jaaako dirljivo, duboko i tužno, u stvari, i jako lijepe stvari su me rasplakale jer su taaak lijepe i sve je tak super da ti mami suze radosnice. čitam Gloriju - suze. gledam dječji film – suze.
na cesti jumbo plakat «ne ostavljaj me» , to je onaj za vlasnike pesa kaj ih ostave kad idu na more jer im smetaju i ne znaju kam bi s njima pa ih šutnu na cestu. jedva sam prestala plakat kak je to tužno. onda članak o curi kaj je pobijedila tumor. opet suze jer mi je drago zbog nje.

i tak sam jedan dan išla na redovni pregled i sestra me stavila na vagu jerbo se moraju trudnice vagat. i pročita ona 6 kila više nego kaj ja imam. wtf??? pa jesam malo pretjerala u klopi al bogme nisam niti 6 kila natukla od jučer kad sam se doma vagala (ne, nisam opsjednuta, samo se JEDNOM dnevno važem) ??? frendica mi je poklonila lepu digitalnu vagu pa vidim i na dekagrame kolko težim.
velim ja sestri:
«čujte, ova vaga vam ne radi dobro, pokazuje 6 kila previše».
a sestra se grohotom nasmije, opali me rukom po guzici i ustvrdi:
« ima vas tu, dobro vaga pokazuje!»
aaargh.......ma nemojte reći? dupe mi nebute vređali, draga sestro, mislim si ja i zapovjedim joj da sama stana na vagu pa provjeri. i čim se stala je rekla potiho:
«ah, da, pokazuje koju kilicu više....»

ali ništ mi nije pomutilo sreću jer smo taj dan zakoniti i ja videli na ultrazvuku malog čovječuljka kak plivucka bezbrižno jer još ima puno mjesta, oboje smo sretni ko dva mala djeteta! joj, bili bumo (debeloguza) mama i tata, pa kaj ćeš bolje?!?

tak da bute od sad malo čitali i o mojim trudničkim napredovanjima, al nebum se niti odrekla komentiranja drugih stvari koje me žifciraju ili vesele (više volim hračkat nego hvalit, naravno).

...ajme kaj je kraaaasno bit u Zagrebu sad dok je poluprazan grad, pa čisti gušt, nema gužve, u tramvajčeku se sednem (pošto samo cijeli dan sjedim na poslu pa mi je teško odstajat još i tih par stanica, zakaj bi malo upotrebila gluteuse kad ne moram), u dućanima je fino hladno jer tete prodavačice stvore frižider – efekt, pa se malo skoknem ohladit na putu do doma....
čak sam primjetila i nedostatak luđaka kaj hodaju po cesti (njima sam posvetila celi jedan post), i oni su otišli na godišnji, valda.