7.culo i 4.oko...

treviso, 22.3.2006, 20:00

Pallaverde lici na mravinjak, kola, ljudi, trka, mozete uci i sesti tu, ne ne, daj da vidim ulaznice, vasa sedista su tamo gospodo, cekaj stojjjjj moram i ja da ti pregledam ulaznicu(i tako jedno 4-5 puta je ta jadna ulaznica isla na sistematski pregled ko da je sugava), sumnjicav pogled, ali ipak nas pusta... iznad novinarske tribine, 4. red.

desno od mene "hrvatska krivina", gomila navijaca koji su se docimali cak do Trevisa radi cibone, par njih je doslo kombijem koji je na sedista imao navucene dresove od cibosa. svaka cast momci, skidam kapu.urlanje, buka, jedva razumem sta izgovaraju. levo od mene se zeleni benettonska ekipa ultrasa, s bubnjevima i milion natpisa, zauzimaju kljucnu poziciju na tribini iza kosha otprilike, i krecu s udaranjem africkih plemenskih borbenih ritmova, pojacanih urlikanjem ,naravno.

sama utakmica je bila super, oba tima su super igrala, Rozic je tokom zagrevanja pogodio kos i kad je gadjao levom nogom dubeci na glavi povezanih ociju dok je maskota benettona skakala po njemu (slikovito receno), Pen se provlacio kao kamila kroz iglene usi, ma svi su dali sve od sebe.

Benetton - svi manje vise na istom nivou, Nicholas - crnac s najtanjim zglobovima na svetu (toliko tankim da je moj zglob na ruci bukvalno deblji od njegovog na nozi... a mrsava sam majke mi!!!!!)- skace kao skakavac, Popovic pozdravlja navijace pri svakoj akciji i oni mu zauzvrat dizu pozdrav na srpskom "Petre uz tebe smo" i na italijanskom "Pop jebe sve", ostali niko ne zaostaje.

ali, nisam tu da pisem o ovim igracima, niti da navijam za benetton ili cibonu. za mene, najlepsi dogadjaj se desio pre samog pocetka utakmice:

Benetton je u ponedeljak dobila novog igraca, centar od 2.13m. ko me zna zna o kome govorim ;)))

decko je usao u dvoranu u farmerkama i dresu, to je bilo prvo zvanicno predstavljanje njega kao buduceg centra u javnosti, nije trebao ni da igra tu utakmicu.... kako je zakoracio u dvoranu, osedela mrsava koscata bakica u njenim (bar!!) SEDAMDESETIM godinama je pocela da aplaudira. ja je gledam u cudu (ma i ovca koju je tek naguzio kit imala bni pametniji pogled), i pitam se: jel to zbog Andree??? sto ona pljesce, nista se ne desava...

....nisam stigla to ni da pomislim (nakon neprospavane noci moje misli su bile brze poput prosecnog puza), tek se oni zeleni rebels 98 pomamise!! bubnjevi, shalovi, urlici.... decko gleda, hoda i ne veruje. ne verujem ni ja. ne veruju ni njegovi otac, majka i brat tu pored mene. Niko do pre 2 dana nije znao ni da postoji, bez obzira sto je igrao 5 godina u americi, italija je zaboriavila na svog jedinog igraca u NCAAu.... i sada ga je docekala tako.

po naredbi trenera penje se na tribinu, dodeljuju mu svecano shal i onda se prolama pesma u njegovo ime s njegovim imenom, nemam pojma ni kad su je smislili, kad su imali nepunih 24 sata za to. 4000 ljudi pljesce, ustalo je na noge i tapsu.
docekuju ga 2 novinara i klinka od 7 godina koja trazi autogram.

on je sve to podneo "junacki", licno mislim da bi pala u nesvest...

... a ono sto me najvise kopka i iznenadjuje i sto bih najvise zelela da znam je:
KOJI JE TO OSECAJ DA PUNA SALA LJUDI STOJI NA NOGAMA, APLAUDIRAJUCI I IZVIKUJUCI TVOJE IME, jer ti si novi idol, jer si tu, iako nista jos nisu videli, a vec te tako VOLE.i tek ti je 21 godina.

ne mogu vam opisati energiju i ljubav koju su navijaci tu pruzili. veramente puoi gridare la tua passione a qualcuno....

....bez obzira za koga navijali i koga podrzavali.

i jedna i druga ekipa navijaca su na kraju ostali sve dok zgrada nije bila skroz prazna, dok su kosarkase intervijuisali za SKY, pa ih je na kraju milicija poterala obe napolje!
svaka vam cast ljudi!!navijam za navijace!!!

i svaka cast andrei..............

eee evo opet avature iz upravo pomenutog stana (iz kog smo se preselili ima godinu i po dana iz ociglednih razloga ;)))...

...zavrsavam 5 razred gimnazije. ne zajebavam se, u cudesnoj zemlji zabariji i to postoji, 5 razred gimnazije. necu da komentarisem kako bi im trebalo reformisati osnovnu i srednju skolu, inace ne bi bilo mesta na blogu a kamoli na postu.

dakleMMM, ucim kao luda, pismeni iz italijanskog i fizike, usmeni iz svih predmeta gradivo cele skolske godine. narvano, moja nezamisliva pamet mora izaci s maximum poena inace ce se neuroni u glavi (ona dva sto su preostala, jedan za da jedan za ne i kad se oba upale onda bude "mozda") uvrediti i poceti da se stide, a onda mi tek nema spasa. koji ce mi kurac dva postidjena neurona koja se posle skvrce ko govna na kisi???

u tom divnom danu odem da ucim u park, dok ucim na klupi u prnjama u kojim se obicno vucem u kuci (kad nekog osim moje sestre ima) atraktivnih otprilike koliko i pidzama od pradede iz "maratonci trce pocasni krug",s podocnjacima do peta, neki manijak s biciklom staje, fixira me 10tak minuta neprestano i onda ode u zbunje u parku i pocne da ga drka. sve to 2002 leta gospodnjeg,u 11 sati jednog nedeljnog jutra dok familije setaju s klincima koji trce bas po tom zbunju. ma cista poezija, prava slovenska(ili zabarska?) antiteza.

poput karla luisa sprintam kuci, cim shvatam sta se desava. izbegavam bacanje pegle tj rigoletto tj povracanje iz petnih zila ne znam jos kojim cudom. u stilu znojem okupane koze stizem kuci i pravo pod tus.... ahhhhhhhhhhhhhhhhhh voda voda vodaaaaaa!!! u delirijumu sam ko da sam preko sahare dzogirala a ne preko pola jebenosparnog grada!!! sestra mi nesto dovikuje, jedno 2-3 puta, desifrujem te zvukove kao najavu da joj dolaze drugarice iz skole...

...tu NEIZMERNO V(L)AZNU informaciju smecem s uma kao pravo smece u roku od 3 sekunde u vrh glave,jer nema prostora u mozgu za (tad mislim) suvisne i nevazne informacije i nastavljam s uzivancijom.
izlazim ispod tusa, brisem se,la la laaaaaaa kako je zivot leeeeeeeeeeeeep ko dusko dugousko brisem rep peskirom... nekim cudom providjenja ugledam da sam sa sobom u WC ponela i tange i oblacim ih tako usput i idem u dnevni boravak da vidim sta radi moja seka...


....i ulazim tako, samo tange na meni, ona me uspaniceno gleda i govori: neeee neeeeeeee neeeeeeeeeeee stani!!!! naravno cujem taj zvuk ali znacenje reci ne hvatam minimalno!!!
i tako udjem nonsalantno u taj salon i imam sta da vidim: njene dve prijateljice su stigle i gledaju me tako u evinom izdanju s vilicama do poda i pogledima retardiranih savskih somova.

bez imalo blama, frke i panike, mirno kako sam i usla, pozdravljam dve devojke (cija lica menjaju boje kao semafor), i izlazim uz recenicu: A, NEMAJTE BRIGE, I VI CETE BITI OVAKO MENTALNO UNISTENI ZA TRI GODINE KAD DODJETE PRED ISPITE, NEMA FRKE!!!NAVIKNITE SE!!!

hm hm hmmmmmmmm

jutros se tako divno osecam! sto je zaista pravo cudo jer sinoc legoh u krevet u stilu mokre ofucane krpetine! legoh!!! SRUCIH SE BOLJE RECI!!!

kao prvo karneval u veneciji! zaista, sva ljudska originalnost izadje napolje u par sati da je to cudo.Dok se s prijateljima iscrtavam po licu u vozu do venecije (20 minuta da "ofarbas" u ratnicke boje 5 ljudi od kojih troje ima bradu.... :)), u nas pilje i zajebavaju nas jedna tigrica, dve vestice, jedan tip u bademantilu u portabl tus-kabini (s tusem montiranim iznad glave), dzelat, jedno 15tak vila (jer je voz preput),2 rimska oficira i transvestit. ali pravi. TO JE BILO JEDINO BICE BEZ MASKE U TOM VOZU, osim jednog kukavnog uglednog gospodina koji se vracao s posla kuci i jadnik sedeo s nas 6 (na 4 mesta) i trpeo to mazanje.
da je bilo koji drugi dan u godini, taj voz bi direkto u ludnicu otisao. ali ne, karneval je pa narod moze da radi sta hoce i bude kakav pozeli. sreca bozija da je zimi a ne leti, tek bi onda sve to doslo na bolesan nivo... ovako hladnoca i vetar teraju ljude da se koliko toliko obuku u koliko toliko tople kostime....

nakog par sati smrzavanja, setanja, alkoholisanja, plesanja, zdranja hrane nepoznatog porekla i sastava, batrganja po vozu, na kraju se vratismo u "rodni" nam grad. KO CE SAD BICIKLOM KUCI??? e ja necu, boga mi. noge su mi i onako vec otpale od gangrene u vozu dok je moja prija tigrica sedela u mom narucju.

srecom, filippo, mrtav pijan klaun koji inace i ne vidi dobro se nudi da nas vozi kuci. super. tip ima pandu a ponudio se da vozi nas 9. srecom, jedna osoba odustaje od sulude voznje. naravno, ne moja malenkost.

moja malenkost doduse zivi najblize i najvisa je u celoj toj bandi zabarcica dzepnog izdanja ljudi, znaci zauzima najvis edragocenog mesta u kolima. i po svoj logici trebalo bi prva da ide kuci.
ali ne, filippo vozi na drugi kraj grada najvecu grupu, od 3 devojke.
ne znam jos kako smo se potrpali u ta kola, a tek kako smo zivi stigli do prve destinacije, to je tek misterija univerzuma. znam samo da dok su ove 3 cure izlazile iz kola (to je bilo kao pokusati se izvuci iz grupnog TWISTERa u pijanom stanju), izvana je dopro do nas unutra miris izgorelih guma. od auta. zaista ne znam jel mu ista od njih ostalo.

iza toga jos 2 prijateljice idu kuci, jer zive blizu. pod nasim nagovorom (znaci 15 minuta psihijatrijskog tretmana, ubedjivanja, moljakanja i razlaganja problema na prosto prosirene, proste i vulgarne recenice) vozi prvo njih (3 ulice odatle), pa onda mene (drugi kraj grada). Po njegovom, bilo je jednostavnije prespartati celi grad 2 puta al eto, poslusace nas.
2 druge u nevolji me napustaju samu s filippom u tim kolima u tom stanju, i dok se pozdravljamo, giulia me grli i kaze: nazovi me kad dodjes ziva kuci molim te.

pa vi vidite gde ostah! upali filippo radio na njemu pici neki De Andre, italijanski muzicar, a nanizase se zaredom 3 pesme u kojim se govori o smrti (ratu, starenju, alkoholu), dakle savrsena atmosfera!!!
molim boga,alaha, budhu, shivu ili ko je vec gore nocas dezuran da me kuci doprati zivu i zdravu i da kasnije filippa odveze isto tako netaknutog njegovom domu .....

ne znam kojim cudom uz desetak teskih prekrsaja stizemo kuci zivi, i to samo zato sto je grad teska pustara u 2 ujutru i ako ima koga to su kukavni biciklisti.znaci nece nas da boli nego njih.

ajde de. survavam se u krevet jer u meni je sve poput ogromnog milk-shakea: 2 parceta pizze, jedna fritola, nekoliko vrsta alkohola, sve se to lepo izmesalo u meni, sto po veneciji, sto po vozu i naravno u kolima....

...padam u san, tj u komu bolje reci.
...............................

GROM!!! SMAK SVETA!!!! KATAKLIZMA!!! APOKALIPSA!!! ATOMSKA BOMBA!!! NAPAD!!!! UZBUNA!!!!!!!
neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee..........to je moj verni mobilni, zove me na junacki ustanak!! pizda mu materina, i meni revnosnoj koja navi sat da ide na fax...ma jebi me odgovornu!!! c c c!!!
ugasim ga. tek neki peder zove na kucni broj. ne, ja se ne dizem, odbijam. jos neki jako uporni peder u isto vreme zvoni na interfon. aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
neko urla neku serenadu za budjene ispod prozora (prvi sprat, cujem i kako mu krce creva a kamoli kako zavija tu poput napaljenog vuka u vreme parenja).

OK OKOKOK USTAJEMMMMM!!!
ubedili ste me!!!
SRECOMMMMM!!! jer 3 sekunde kasnije prija kod koje sam ostavila biciku me zove i akze: za 10 minutakod mene, pa idemo. meni treba taman toliko peske do nje.
u pidzami i carama, naravno. bez tusiranja i pranja zuba i dovodjenja u koliki toliko red kovrdzave dzungle na mojoj glavi.
ok, idem. tako. i ovako je karneval bio juce, sta fali da traje jos jedan dan.........


- 11:10 - Deder bolan napis'mi nesto, ne mora bit pametno! (5) - Isprintaj ovaj biser mudrosti!!Papir trpi sve.. - #
histerija točka točka točka ja sam se ošišo za maškare (mellon 01.03.2006. 14:45)

eee, poznati su mi takvi bolesni dani, al kako to da nisi stigla oprati zube ?? sramota :-)) LOL ***ajde pozzz (theat 01.03.2006. 19:03)

slijedeći karneval ima da navratiš u rijeku.tu je ipak zabava onako balkanski.ma nešto meni smrdi da si ti jedna genijalna osoba.definitivno te moram upoznati.javi se koji puta i mailom.velika pusa (sumohrvat 02.03.2006. 01:09)

e da koma, bolje da nisam ni otvorio ovaj tvoj post, naime zašto... pa trebo sam ja sada biti tamo u veneciji skakati i ludirati se na karnevalu, ali nisam mogao pronači nikoga da ide samnom jer svima je bilo kao skupo, al nije stvarno nije... pozzzd (klocko 02.03.2006. 08:25)

hm da, držim te za riječ... :-) (klocko 02.03.2006. 13:51)