7.culo i 4.oko...

eee evo opet avature iz upravo pomenutog stana (iz kog smo se preselili ima godinu i po dana iz ociglednih razloga ;)))...

...zavrsavam 5 razred gimnazije. ne zajebavam se, u cudesnoj zemlji zabariji i to postoji, 5 razred gimnazije. necu da komentarisem kako bi im trebalo reformisati osnovnu i srednju skolu, inace ne bi bilo mesta na blogu a kamoli na postu.

dakleMMM, ucim kao luda, pismeni iz italijanskog i fizike, usmeni iz svih predmeta gradivo cele skolske godine. narvano, moja nezamisliva pamet mora izaci s maximum poena inace ce se neuroni u glavi (ona dva sto su preostala, jedan za da jedan za ne i kad se oba upale onda bude "mozda") uvrediti i poceti da se stide, a onda mi tek nema spasa. koji ce mi kurac dva postidjena neurona koja se posle skvrce ko govna na kisi???

u tom divnom danu odem da ucim u park, dok ucim na klupi u prnjama u kojim se obicno vucem u kuci (kad nekog osim moje sestre ima) atraktivnih otprilike koliko i pidzama od pradede iz "maratonci trce pocasni krug",s podocnjacima do peta, neki manijak s biciklom staje, fixira me 10tak minuta neprestano i onda ode u zbunje u parku i pocne da ga drka. sve to 2002 leta gospodnjeg,u 11 sati jednog nedeljnog jutra dok familije setaju s klincima koji trce bas po tom zbunju. ma cista poezija, prava slovenska(ili zabarska?) antiteza.

poput karla luisa sprintam kuci, cim shvatam sta se desava. izbegavam bacanje pegle tj rigoletto tj povracanje iz petnih zila ne znam jos kojim cudom. u stilu znojem okupane koze stizem kuci i pravo pod tus.... ahhhhhhhhhhhhhhhhhh voda voda vodaaaaaa!!! u delirijumu sam ko da sam preko sahare dzogirala a ne preko pola jebenosparnog grada!!! sestra mi nesto dovikuje, jedno 2-3 puta, desifrujem te zvukove kao najavu da joj dolaze drugarice iz skole...

...tu NEIZMERNO V(L)AZNU informaciju smecem s uma kao pravo smece u roku od 3 sekunde u vrh glave,jer nema prostora u mozgu za (tad mislim) suvisne i nevazne informacije i nastavljam s uzivancijom.
izlazim ispod tusa, brisem se,la la laaaaaaa kako je zivot leeeeeeeeeeeeep ko dusko dugousko brisem rep peskirom... nekim cudom providjenja ugledam da sam sa sobom u WC ponela i tange i oblacim ih tako usput i idem u dnevni boravak da vidim sta radi moja seka...


....i ulazim tako, samo tange na meni, ona me uspaniceno gleda i govori: neeee neeeeeeee neeeeeeeeeeee stani!!!! naravno cujem taj zvuk ali znacenje reci ne hvatam minimalno!!!
i tako udjem nonsalantno u taj salon i imam sta da vidim: njene dve prijateljice su stigle i gledaju me tako u evinom izdanju s vilicama do poda i pogledima retardiranih savskih somova.

bez imalo blama, frke i panike, mirno kako sam i usla, pozdravljam dve devojke (cija lica menjaju boje kao semafor), i izlazim uz recenicu: A, NEMAJTE BRIGE, I VI CETE BITI OVAKO MENTALNO UNISTENI ZA TRI GODINE KAD DODJETE PRED ISPITE, NEMA FRKE!!!NAVIKNITE SE!!!