Albino bodul

Kreten.

Živi metar o mora ( dalo bi se pričat o morskom pojasu i zabrani gradnje od 70 metara od mora al to nije sad tema ) sedam dana u tjednu,365 dana u godini.

Ured mu je metar i pol od mora, u slobodno vrijeme visi na plaži među kupačima al se ne kupa.... što reć?

200 000 Rusa danima visi u uredu za vize kako bi došlo tjedan dana na more, Švabo crnči ko Kinez cjelu godinu da bi došo dva tjedna na Adriatik zere se podaprat, Talijančić je umisija 34287222 koma 4 pizze da bi si platija feraggosto... Slovenac je pljuva cile godine 24 h na dan po hr portalima ..al isto je doso vec pocetkom šestog na naše more....

Al ne, on čeka da more zavrije, da se znojiš dok se kupaš da ribe se lagano pirjaju pokraj tebe dok plivaš leđno,...
I da,uživa sindrom bauštelaca..... noge ruke i glava zagoreni od sunca a tilo bilo ko Sirela d.d.

Noćima se topi na krevetu ko maslac na tavi od vrućine, dok more mu valovima zapljuskuje rubove kuće....

Ma to treba streljat.

Al danas je i ta štorija završila, prebaciva je pentu s kaića na mulić i gle čuda padne mu ključ od magazina u more pa se je mora na muku jarčevu okupat prije osmog miseca.

Preživija je.

Ništa ljudi, žurim se raženta,moran ključ posprejat rekli bi merikanci s dabl ju forti da ne zaruzina, nakon morske vode.
I pravac na posa u ured na metar i pol od mora...


A.

Oznake: plaža

Semafor

Ubija sam se ko mačka


A što da vam pričam, ružno mi je kad se i prisjetim, a kud još da to i ponavljam ovdje.. enivej otišlo se do centra, pojelo se, popilo se, pilo se, rakijalo se...

U planu je bio mirni izlazak i odlazak na kulturni koncert jednog naseg izvođača... ali kita labudova.

Ma sve je išlo svojim tokom i tad je stigo sms, a možda sam i ja prvi posla al nebitno...( dobro možda bi bilo bitno, al nebitno) I tad su dosle te tri svrake natapirane,s špicigarama s spikom ubi Bože... al eto privlače nas uvik neka sranja.. pa smo se prepustili ko drek niz kanalizaciju...

I tad je došo moment da odemo do kluba malo se isplesat..kad je ona rekla ...a da odemo do ***** ( cajkuški klub-ne zelim ponavljat ime tog pakla) ja sam iskesija facu ka , mala koji ti je K****.. mislis da ti ja idem na ta sranja... odma sam joj dao do znanja da to neću trpit e....

....i za 20 minuta sam bio u cajkalandu na sredini podija s rukama u zraku ,dok me mala gazila opancima... ( toliko o mom stavu)

Ukratko, skriva sam se iza svakog stupa, kad bi iša pišat u wc- odvalia bi žarulju da mi nitko facu ne vidi, flašu pive sam drža uvik u razini lica da se ne vidim...ka fol dencam... i kradomice sam trunia kratke da si ubijem bol...

Ukratko primarno je bilo ubiti svaku vezu s stvarnošću, znanjem di sam, s kim sam i kakvo to zavijanje dopire iz zvučnika...

Misija obavljena u kratkom roku uz mnogo etilnog alkohola,rakija im je ukusna ko gorivo za boing 747.

Ok završilo je to sve,OTPRATILI smo te tri ( neznam kako bi ih nazva) kući.

I sidimo ti nas dva jutros na kavici u lokalnoj birtiji, nešto slabo pričamo, ne skidamo naočale s očiju, kava nam nešto gorka,redamo mineralne bocu za bocom...

i kaže meni frend..

F: A je smo se razbili sinoć...
JA: jesmo...
F: nije bila loša svirka...
JA: neznam....
F: dobre su one četri mačke..
JA: oš reć tri?
F: al najbolja ona moja...
JA:koja?
F: ona što nije tila plesat samnom...
JA: koja?
F: a je smo se razbili.... neznam ni kako smo dosli doma.... i koji k.... smo buljili u onaj semafor
JA: koji semafor?
F: pa sićam se kad sam vozio doma da sam buljio u zeleno na semaforu a nikako krenit...
:JA ma ko je vozio, koji semafor jeben te lulavog...


....da skratim priču, lik se zapia ko deva, na povratku kući...PJEŠAKA , frend je sta rigat, pa ga je malo zanilo pa se izvalia na pod... i počea se smijat ko budala.... vidi semafor... vidi semafor.... a ono kujac od semafora.. njemu njuška u travi i pred nosom mu svijetli krijesnica....

Jeba ga semafor...tako bi i na sudu reka....


A.

Kondor

Poljakinja je skupila svoje troje dice, boršu i nestala glavom bez obzira dok joj se makijato još pušija...


Al da krenem redom... doć ćemo na poljakinju ;)

Evo mile subote skracenog vikenda, zaprašia sam s otoka na kopno, burek, kava, muving i te sheme sve ono sto nema u izolaciji a to je ukratko sve...

Stiga u Zadar i odma do sestre ostaviti povrće ribu i ostale piz.. što mater poslala sestri da i to skinem s k***.
Pa da mogu se u miru zavalit u birtiju dok ,nebitno dok kad ja ocu...e.

I doletim ti ja tako kod sestre s autom o dvorište ko u akcijskim filmovima , zavitlam one dvi kese s spizom...da su se prosule po dvoru... i taman da ću svojim poslom kad skužim nećakinju di se igra.....

E jebiga.


Moram osta par mnuta da je javim malom suncu.

Vidim ja malena se igra materinim lakom za nokte...farba sve od reda... nokte, prste lakat ćikaru, materi novi mobitel..itd... da ne cjepidlačim uglavnom sve na što se da nanit lak koji poznavajući sestru je bija jedan od najskupljih u butigi.

Kaže meni ona .... ujo mogu li ti lakirat nokte...
a kazem ja njoj pa di ces moje moji su maleni...
Nato ce ona meni ni tri ni četri ni pe šest...


A ovi na nogama su ti Veeeeeejikiiii.....

Gledam si ti ja noge na japankama, kad ono mili Bože nokti ko u Kondora, bem ti izolaciju i negledanje na sebe...


No, da se vratimo na poljakinju....

Krenu ja s otoka na kopno, ukrca se na trajekt...sloboda u zraku...divotica.

Kupim na brodu kavicu ,lagano vadim cigare, trazim neko slobodno misto ( slobodno bilo samo kraj neke zene s troje dice...) da se lipo zavalim na fotelju i dignem noge na stol .....