Stipe u gostima na martinju o suhih grožđic....

Bila je ovo loša godina za maslinare a isto tako i za vinogradare, pa je Tonko u svom vinogradu našao samo 20 kila plavaca i još 5 kila što je ka i svake godine ukra s Blaženkove parcele više za gušt nego za potribu.

Falilo mu je još 475 kila grožđa da bi moga napunit svoju bačvu od 350.

Bi je nervozan ka pas.

Za vikend ka i često od kad je krenila škola, u posjet in je stiga unuk Stipe sin jedinac njihove ćeri Meri.
Stoša ga je volila ka svoje dite,i pokušavala je svon dobroton svog srca usmjerit to dite da bude dobro...a ne kurbansko ka sto je bilo na svog dida....Tonka.

Tonko nije nikom virova u selu pa ni Stoši, pogotovo od kad mu je prepilala drvene skele za masline...drža ju je na oku, onome zdravom, ne na onom livom di mu je mrena vec lagano vatala zamah.

Od malih nogu Tonko je trenira malog Stipu da bude ono sto je tribalo da bude.... Tonko junior.

Sa pet godin druga dica su vatala svoje prve ribice na udicu...

Sa pet godin Stipe je topija zabranjene poponice i bacija svoj prvi čiket!

Sa šest, poponice ga nisu više zanimale.... a u uvali nije bilo flore ni faune od njegovih bumbica kako ih je od milja zva.

Dida Tonko je bia ponosan, mali je ima talent.

Dide je ima nasljednika.


U petak je mali Stipe doša vaporom u dvi ure, umazan crvenim flomasterom, na što se Stoša okrenila na zdravoj desnoj nozi i pala u nesvist između kauča i kredence...

Po ure je tribalo da je izvuku iz tog položaja.

Onda joj je Tonko opalija šamar priko ušiju na što se Stoša bidna stresla skočila pa glavon opizdila o vrata o kredence pa preko one live bolesne noge opet pala u nesvist...

Tonko je diga ruku da će ju jope plesnit pa zasta i reka.

Aj kvragun.... neman ja cili dan za vo vrimena...

Nakon što je opra Stipi lice umazano točkicama crvenog flomastera, upita ga je :

I? koliko ti je dala?

Na to Stipe kaže:

Rekla je profesorica da odem doma i odležim dva tjedna dok vodene kozice ne prođu...

Eto!!! Reka je Tonko, a što san ti ja reka, nego da će ti dat sedmicu dvi slobodno da mi moš doć pomoć oko grožđa.

Dida slušaj....i sve će biti kako triba !!!


A ne ovu ( i pokaže prston prema Stoši koja je ležala na podu glavom u kredenci među tećama i jednom nogom preko katride) šimiju pa ćeš ovako završit!!

Posli obida Stipe je pokaza Tonku nove postole za nogomet iste ka što nosi neki Kristijan Ronjaldo, koje je naručio preko mobitela..

Preko mobitela pita dida Tonko?

Da , dida danas moreš i banane iz Afrike naručit preko interneta!!!!

Tonko je načas zasta, pogleda zdravim okom prema uvenulom trsju, opalija jedan dugi pa kratki rafal iz guzice,pa sija na katridu i upita...

A grozje?

Pa i grozje kaže Stipe..

A jel dobro? Pita Tonko?

Narucim ti najbolje kaze Stipe...

Naruči kaže Tonko 475 kili grozja najboljeg!!

I naruči Stipe 475 kila grožđa najbolje sorte iz Čilea...


Nekoliko miseci kasnije.....


Na otoku je učinila zima, svi su zatvoreni u kužine, lože komin gledaju dnevnik pa Hurem.

Kod Tonka Stoša zviždi crkvenu pismu i čini fritule, ka i jučer i prekjučer.

Isto gori vatra, televizija trišti sve u šesnajst Tonko sidi na katridi metar od ekrana i gleda dnevnik, u ruci mu šaka suhih grožđica pomalo ih jede, pa opet zagrabi rukom u kašetu po novu šaku....

Pa svrimenom na vrime zastane pogleda onih 30 kašeta suhih grožđica u hodniku pa pusti suzu, gucne malo vode iz žmula jerbo vina nima...

Pa u sebi pošalje malog Stipu, internet i mobitele u jedno lipo misto... i nastavi gristi grožđice.....


A.

Oznake: vino