06
srijeda
srpanj
2011
bljak jutro
Opet probudila me ista gorčina,ustajem zbunjen i ponovo iznova proživljavam istu bol...otišla je.Kava uvijek dobro dođe,ali ni blizu ne moze promjeniti taj zamisljeni pogled.Ono malo sreće i nade u dan pruži vam samo malo stvorenje koje se iz dana u dan raduje kad vas ugleda i to pokazuje mašući repom poput brisača na automobilu.
Ljubav bez granica.
Na poslu,pokusavam si ne dati vrijemena za razmisljanje al misli nikako da okrenu ploču,i često zbog tog i zabrljam u poslu....To nije dobro.
Al moram uspijeti,moram ostat jak,moram se borit i izboriti.
Ovo narušeno stanje emocija,jer ja kao prvenstveno sam vedra osoba i patim samo u kad su u pitanju bližnji. I tad jedino nemogu prebacit sve na salu u namjeri da pomognem nekom u cemu doista mislim da mogu dati nekom podrsku i razveselit ga.
Volio bih da odi pišem vesele članke,al nije nažalost trenutak...ali potudit ću se.Obećavam, pa sa makar malo tužnih rečenica...al moram.
Sad ponovo moram u vatru...posao zove!
Malena,fališ mi.
A.
komentiraj (0) * ispiši * #
