13

ponedjeljak

studeni

2006

dobar sam ,dobar,ko kurac sam dobar...

Prvo mi je uletija pas u krevet....i zavuka se pod deku..Lansira sam ga ka iz topa.Onda je počea stari... aj diž se, aj diž se i tako svakih tri minute ka navijen...aj u kurac pusti me da spavam.Odma sam zna koji mu je presing u glavi...I tako diga sam se, izbeštima sve živo i mrtvo sebi u bradu i otiša mu gurati escorta dizelaša koji se pali tako da ja i mater guramo taj šugavi tenk isprid svih kafića u kvartu....I to par puta,jebiga triba mu da se zagrije....Mogu mislit kako se ekipa kida uz kavu prije posla....gledajući komediju koja se ponavlja iz dana u dan.Da bude stvar gora,jutros nije ni upalia.Odvezli smo rekordni broj krugova.Di je sad onaj peder iz zabranjene ljubavi i njegov spaček...
Ovo me je positilo na događaj iz mladosti...Jednog šugavog dana trebao sam krenuti na svoj prvi trening košarke...s obzirom da je padala kiša ćaća me je odlučio povest autom,onda smo imali Ladu 1800.Stroj.Sa nama su odlučile otići i moja mama i sestra jer su se dosađivale kod kuće,pa da iskoriste đir gradom uskočile su u auto onako u papučama i nekim polu pidžamama,ka tko će ih vidit.....ha-ha.I tako odvezli su svog dragog sina na drugi kraj grada, na prvi trening.Poslje mog izlaska iz auta, da se brže vrate kući skrenuli su na magistralu...I na prvom semaforu izvan grada..Lada pouzdano auto iznevjerila je cijelu SSSR i moju obitelj....Nebi je bija Bog upalia...Nije im preostalo ništa nego onako u papučama i pidžamama uz rub magistrale se zaputiti kući udaljenoj nekih laganih 5-6 kilometara....Dva dana nisu izlazili iz kuće...

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.