ANKSIOZNOST - PANIKA - DEPRESIJA


	NEKOLIKO UPUTA Na ovom blogu najlak�e �ete se sna�i pomo�u SADR�AJA na lijevoj strani stranice ili pak PRETRA�IVA�A BLOGA na vrhu stranice, budu�i da postovi nisu pisani nekim odre�enim redoslijedom ve� prema trenutnoj inspiraciji i biometeorolo�kim prilikama. ;)

Dobrodo�li!

PRETRA�IVANJE BLOGA

INFORMACIJE KOJE NISTE PRONA�LI OVDJE - POTRA�ITE NA FORUMU!
Na Forumu �ete prona�i mno�tvo �lanaka na temu mentalnog zdravlja a mo�ete mu pristupiti klikom na OVAJ LINK. S obzirom na veliki broj upita na
ovom blogu, vjerujem da �ete se odazvati ovom pozivu na suradnju u velikom broju i poku�ati jedni drugima pomo�i jer ovo je u prvom redu FORUM
ZA EDUKACIJU I SAMOPOMO� �ija je osnovna svrha INFORMIRANJE i SPOZNAJA o raznim pote�ko�ama i lije�enju, RAZMJENA ISKUSTAVA i
SKIDANJE STIGME s tzv. "F" dijagnoze.

petak, 08.05.2009.

Anksioznost i strahovi

Jasna, odre�ena i neposredna prijetnja prirodno budi �isti strah. Anksioznost je, me�utim, mutan, raspr�en, svepro�imaju�i strah, prividno bezrazlo�an, nepovezan s odre�enom i neposrednom opasno��u. �isti strah je trenutan i prolazan, anksioznost je trajno i mu�no stanje.

Anskioznost se mo�e javiti kao stalna a prigu�ena strepnja, razli�itog intenziteta. Kao tjeskoba koja nas nikada ne napu�ta. Kao neodre�ena uznemirenost.

Stalna uznemirenost mo�e provaliti kroz napade prividno ni�im izazvane panike, uz mu�ninu, gu�enje, lupanje srca, znojenje, dijareju.

Anksioznost nas �ini napetim jer smo neprekidno na oprezu, spremni da se branimo od neke nepoznate opasnosti. Jedan je od va�nih uzroka nesanice. Anksiozne osobe se ne usu�uju da zaspu iz straha da ih u snu, kada su bez odbrane, ne�to ne zasko�i.

Anksioznost je to mu�nija i to ju je te�e podnijeti �to joj je uzrok nejasniji. Nejasno i nepoznato najte�e pada i najvi�e pla�i.

�ega se to anksiozna osoba zbilja boji i za�to su skrivene veze izme�u straha i njegovog pravog uzroka?

Ovako duboko potisnut strah najvjerojatnije se odnosi na ne�to �to je za osobu od veoma velikog zna�aja, �to se mora sa�uvati po svaku cijenu, a �to na svakom koraku mo�e biti ugro�eno. Ne�to bez �ega �ivjeti izgleda nezamislivo a �emu je skoro sve prijetnja.

�ta je to toliko va�no a veoma lako mo�e biti ne samo te�ko povrije�eno ve� i uni�teno?

To je nerealna predstava koju smo stvorili o sebi i koje se gr�evito dr�imo, u uzaludnoj nadi da �emo njome nekako nadomjestiti nedostaju�e samopouzdanje.

Stvarnost je zaista, doslovce na svakom koraku, prijetnja ovoj predstavi.

Prikrivanje veze izme�u straha i njegovog uzroka je dio nesvjesnog za�titnog sistema kojim �uvamo iluziju da smo ne�to vi�e nego �to uistinu jesmo.

Anksiozna osoba strepi s razlogom. Ono �to poku�ava o�uvati je, u svojoj nestvarnosti, toliko krhko da se zaista i pod najbla�im udarom mo�e raspasti.

Anksioznost nije sudbina, nismo na nju osu�eni. Anksioznost se mo�e pobijediti ukoliko se odreknemo onoga �to nismo, niti mo�emo biti, i prihvatimo sebe onakvima kakvi jesmo.

Strah i unutra�nja prijetnja

U osnovi, postoje dve vrste straha. Strah koji izaziva neka spoljna opasnost i onaj �iji je izvor u nama samima. Prvi se �ini po sebi razumljivim, mada ne mora to uvek biti. Ponekad spoljnom opasno��u prikrivamo unutra�nju pretnju. Na primer, osoba koja se boji groma u osnovi strahuje od svoje potrebe da zgromi samu sebe. Strah koji sami stvaramo je zagonetniji, mu�niji, suroviji.

Spolja�nji strah ima jasan, odre�en povod i do�ivljava se neposredno. Iznutra proizveden strah kao da dolazi niotkuda. �esto se javlja bez jasnog povoda. Do�ivljava se prigu�eno, kao neka mu�na, tinjaju�a uznemirenost, koja ponekad narasta do panike a da se za to ne vidi pravi razlog.

Mnogi ljudi poku�avaju da, naporom volje, iskorene unutra�nje strahove koje smatraju poni�avaju�om slabo��u. Oni, jednostavno, sebi zabranjuju da se pla�e jer je strah dokaz da nisu bo�anski nedodirljiva i nepovrediva bi�a, kakvim sebe vole da zami�ljaju, ve� obi�na i ranjiva ljudska stvorenja.

Drugi, pak, poku�avaju da se oslobode unutra�njih strahova kljukaju�i se sredstvima za smirenje.

Tre�i bi da se re�e uznemirenosti kroz aktivnosti koje bi trebalo da ih otupe ili omame.

Ni jedan od ovih na�ina ne daje prave rezultate jer se svi bave posledicama, zaobilaze�i uzrok.

�ta proizvodi strah �iji je izvor u nama samima?

Tu je na delu sna�na unutra�nja pretnja �iji je najva�niji uzrok - prezir prema sebi.

Ljudi stvaraju slo�en sistem unutra�njih zapovesti i zabrana, �esto me�usobno protivre�nih i neoistvarivih. Sistem onoga �to moraju i onoga �to ni u kom slu�aju ne smeju �initi, a koga su u najboljem slu�aju tek delimi�no i na krajnje maglovit na�in svesni. Kada prekr�e svoje unutra�nje zapovesti ili zabrane, obru�avaju se na sebe silovitim samoprezirom, pra�enim potrebom da sebe kazne ili �ak uni�te.

Unutra�nji strah je u osnovi strah od samoprezira i siline samouni�tvaju�e pretnje koju samoprezir sobom nosi.

Povod unutra�njih strahova naj�e��e ostaje zamagljen jer je zamagljen �itav sistem unutra�njih zapovesti i zabrana pa je, bez dodatnog ra��lanjivanja, nejasno koja je od zapovesti ili zabrana povre�ena i na koji na�in.

�to su zapovesti brojnije i neumoljvije, zabrane kru�e i sveobuhvatnije, strahovi su sna�niji i stalniji. Doga�a se da sistem zabrana i zapovesti postane do te mere zahtevan da je prosto nesprovodiv u stvarnom �ivotu. Tada povremene strahove zamenjuje jedna stalno prisutna i, naizgled, zagonetna, ni�im izazvana zebnja koja zatim svoje opravdanje poku�ava da na�e u spolja�njim okolnostima.

�ta �initi sa unutra�njim strahovima?

Besmisleno ih je i uzaludno prigu�ivati ili poku�avati da se na silu iskorene.

Naprotiv, korisno ih je do�iveti u svoj njihovoj snazi a zatim potra�iti koja ih je to neispunjena zapovest ili prekr�ena zabrana izazvala.

Ma koliko mu�ni bili, unutra�nji strahovi su jedan od va�nih putokaza u spoznaji vlastitog bi�a. Prate�i ih, spu�tamo se u sopstvene dubine. I tako ih se postepeno osloba�amo. �to smo bli�e sebi, to se manje pla�imo jer sebe manje preziremo.

Izvor: www.iza-ogledala.com

O �emu dalje �elite �itati?

...

- 01:32 - Komentiraj/Vidi komentare (3) - Isprintaj - Pro�itaj vi�e na Forumu ^NOVO! - #

<< Arhiva >>

�