zamisli kako bi svijet mogao izgledati kada bi se skroz iščupali hormoni, kada mužjaci više ne bi čašili vratove na svaku tajicu i suknjicu, kada ženke više ne bi kikotale i krivile noge na onim grozotama od štikli, zanimljive su mi te štikle, gledam žene kako neprirodno nabadaju u njima, kako, ustvari, grozno izgledaju dok misle da su predivne, jer tako su im rekli, tako se to radi, prije stomilijardi godina u kini su žene nosile cipelice koje su im lomile stopala, jer, tako su im rekli, tako se to radi, i polomljeno dječje stopalo na odrasloj ženi najljepša je stvar na svijetu, nisu mi današnje štikle jako daleko od kineskih cipelica, nisu mi jasne, i uglavnom su ružne, iako oni tako govore, da to je lijepo, jer se tako reklo... događa mi se u zadnje vrijeme, vrtim programe po teveju, naletim nekad na one spotove emtvija, mi, deca emtvija smo satima buljili u to čudo, bilo je nekako uzbudljivo, veselo, sad gledam opet, i ne mogu se načuditi što sam to gledala onda, svi mi ti raspjevani i rasplesani kinđuraši izgledaju jednako kao što mi izgleda parenje šarenih ptica, sve neko nadimanje, šepurenje, a do mene ne dopire ništa, ništa uzbudljivo, ništa napeto, čak ni ta njihova tjelesa, lijepa su, ali, opet, prazno nekako... tako bi, valjda, taj svijet izgledao jednom kad bi se iščupali hormoni, dosadno.
Oznake: Ljetovanje..
05.05.2015. u 12:14 | 7 Komentara | Print | # | ^