Dan za nešto
Ušli smo u EU, danas, ne bih to znala da nisam čekirala šta ima na internetu, mojoj svakodnevnoj infuziji bez koje znam fino poludit, ako je preskočim. I kriza odvikavanja zna biti bolna i nepodnošljiva.
Boli u mozak, onako jako i skroz.
I što se mene tiče, ja sam danas ušla u uske traperice u koje neko vrijeme nisam mogla, i otšetala opet malo u kvart s namjerom da ću ovaj puta stvarno pronaći onaj frizeraj za peseke na čiji sam se natječaj prijavila, i otišla na tu i tu adresu koja na internetu piše, i na toj i toj adresi nisam pronašla niš. Osim pekare, krojačice, kladionice, kafića i neke šupe u kojoj su bili radovi u tijeku.
I tako ja danas uđoh u zonu sumraka.
Prijavljujem se na neke demonske poslove koji, izgleda da postoje samo na internetu.
Osim toga, već sam danima u spetljanoj debilani s web stranicom s kojom se jebedem, jer mi je rečeno da stranica ide gore tip top u roku odmah, a onda da ne ide, jer se nešto nije vidjelo, jer se nije pogledalo dovoljno dobro, i jer sam najviše kriva ja, jer sam ove koji su trebali pogledati dovoljno dobro, dovela u rok kad je frka, a nisam im dala mjesec dana fore, tj, nisam se sjetila glumiti orgazam unaprijed i prije mjesec dana vrištati da je frka, nego sam im povjerovala kad su rekli da su pogledali i kad su rekli da je sve oke i da web ide gore u roku sat vremena otkad im kažem da ide gore.
I sve mi to nekako smrdi na ono ustajalo balkansko prebacivanje krivnje na sve druge, okolonaokolo, na susjede, metereologe, mamu i tatu koji nisu dovljno voljeli u djetinjstvu, svi su drugi krivi kad nešto zaškripi.
Svi redom, samo ne ja.
S obzirom da sam euroskeptik, mislim da ni tamo nije ništa bolje nego u balkanskom svinjcu. I da ćemo se i tamo i dalje predbacivati i nadjebavati i krasti i pametovati i postavljati kajle i žaliti se da su svi oni drugi krivi. Svi i sve, samo ne ja.
Po nekom zakonu logike i tog opstanka, trebalo bi nekako biti da u svemu tome najsposobnij i najvještiji opstaju, ja se samo nadam da se to odnosi na one koji najvještije i najsposobnije obavljaju svoje poslove, a ne na one koji se najsposobnije provlače, kradu i podmeću...
S druge strane, Mužjak se silno veseli tom ulasku u EU, jer to njemu donosi nove poslove, nove financijske injekcije, i on već putuje tamo - amo i vraća se iz EU sav vesel i pun poleta, jer tamo vidi kako ljudi zbilja rade, i zbilja se razumiju u to što rade, i onda i on prione i radi ovdje sa veselom slikom boljeg sutra pred očima.
A ja onda samo tupo blejim u njega i sve što mogu reći jest: blago se tebi u toj tvojoj slici...