|
Jučer mi je bio najgori i najbolji dan u životu. Pa slušajte kaj se dogodilo jučer u pola 12, do pola 2 ujutro...
Idem se ja istuširat i mobitel ostavim u sobi. Vratim se i vidim na ekranu jedan neodgovoren poziv i jedna poruka. Reko daj više odjebi Čaby dosadna si...  A kad ono idem vidjet ko to mene zvao, a ono CELIĆ MOB.!!!!!!! Ja onak, WTF?? I niš, pogledam ja poruku a poruka najgora moguća na cijelom svijetu... I tak je počelo naše dopisivanje...
C: Jel mi možeš dati broj od one tvoje frendice?
R: Koje frendice?
C: Ona mislim da se zove Nika, ona koja je išla s tobom na tramvaj.
R: Kaj će ti?
C: Zato. Treba mi.
R: Pa kaj će ti? I kaj je tebi u zadnje vrijeme?
C: Nekom se ona sviđa. A to kaj je meni ću ti objasnit drugom prilikom.
R: Nemrem ti dat njen broj bez njenog dopuštenja. I kaj si me jučer trebao?
C: Niš. Daj mi molim te. Što ako kažem da je to za mene?
R: Kaj bi trebalo bit? Pitat ću ju sutra pa ti javim za broj. Ok?
C: A daj sad, molim te.
R: A kaj nisi ti reko Andrei da imaš curu?
C: Već sam odavno prekinuo s njom. Mogu li sad dobit broj?
R: Gle, ona ne želi niš s tobom. Pričale smo o tome.
C: Zašto?
R: Zato kaj ne želi bit sa mlađim od sebe a i njezinoj frendici se sviđaš.
C: Kojoj? Kolko ona ima godina?
R: 16 i prestani me ispitivat o njoj!!
C: Ko se u mene? Sorry za sve! Sve sam sjebo, dobro ja sam kreten. Sorry kaj sam ti smetao.
R: Ako ti kažem ko se u tebe znam da nećeš htjet pričat samnom više.
C: Oču, pričat ću s tobom evo kunem se.
R: Ja. Ok? Ja. Znam da sam sad napravila sranje i da nećeš htjet pričat samnom ali ok.
C: Neće biti nikakvih sranja sve ja kužim. Jel se možemo sutra nać? Pozovi Jelenu, Martinu a i Niku.
R: Doći ćemo ja i Čaby u srijedu u U3ne. Kaj ćemo se nalazit ak će i Nika doć, kaj ću ti ja??
C: Da ja i ti sve razjasnimo. Nećemo se valjda sad prestat družit?
R: Ja imam osjećaj da ti mene ignoriraš i izbjegavaš.
C: Ne nije istina.
R: Kuiš kaj ću ti ja ak ti se Nika sviđa?!
C: Gle, nemam više para na mobu i vidimo se u srijedu.
I to je bilo to.
Nemam komentara. Samo da znate da mi je pao kamen sa srca i da je on to tako super primio i reko je da trebamo pričat i tak... Ma ja sam super, jedva čekam srijedu da ja i on napokon razgovaramo solo...
Btw. Uopće me nije briga dal ćemo NAPOKON bit skupa ili ćemo ostat frendovi, samo mi je drago kaj je napokon došo k pameti i skužio je sve... I bilo bi super da unatoč svemu kaj sam ja rekla da ostanemo super frendovi... A poslje kaj bude bude... =)
"Da budem sretna jer si mi prijatelj ili da plačem jer je to najviše što ćeš mi ikada biti?"
Ciao i kiss
 
|
